Starmali

174 , СТАРМАЛИ" БР. 22. ЗА 1888. ^^^««9««в«вфФеФ9в&99Фв«е«9ве«фввФевФвфв©в | ©«Ф9Фв©в<>®Фв<?9©« | ©вФвв«$б<?в9«&в®9е«>вфв | в«©в? •е®Ф©«««е«фвввФвеФвФбвв<'

(из „Нишог Е.")

Окупштина буба и гадова, Новодом смрти славног« Цахер.т, пр налаЗАЧа „Цпхерлина", праи.ка, којнм се бубе тамане. Бува. Славна скупштино! Господо и браћо! Оно што је Бертолд Шварц за људе, то је Јоханес Цахерл за нас бубе. Онај је изунео пушчани прах — барут, а овај прашак за бубе. Ова оба средства, као што је познато, тамане немилице и ишту безбројне жртве. Нећу беседом мојом никог да уједам, али поводом смрти тога силног утаманитеља хоћу да скочим од радосги. Стенида. Пошто је штовани предговорник предмет говора напоменуо, то ја нећу да будем данас безобразна као стеница, те да исто понављам. (Смрди од радости двапут тако као иначе). Мољад. А шга нам је хасне од љегове смрти, кад његов проналазак још постоји. То је све празан диван! Шваба. Мени он и његов производ никад нису „шмековали", ма да је он мој земљак. Друга нека буба (знате већ која, она што се врзе око ушију). И мени је већ био на вр' главе (као и ја многима), Бува. Будући ца је он свима нама већ додијао био, то мислим да ми наше мисли тајити више не морано, што их приликом смрти му осећамо, то предлажем да ну громовито викнеио: Доле с њим 1 Све бубе (бурнл). Доде с нашим крвнии непријатељем ! Један присутни чворак. Госпођо и госпође! Будући да сге ви ваш утврђени програм т. ј. саветовање о Вашој бољој и сретнијој будућности, нрекорачили, те почели грдити једног од наших најславнијих проналазача, то сам принућен скупштину ову разрешити.. (Он хоће претњу своју и да изврши, а присутни се разбегну на све стране. Неки део се завуче у намештај, слике и у пукотине у зидовима, други потраже своје Пенате за домаћим огњиштем, трећи се завуку у своје станове у зимским капу-

тима. Буве се сакрију у нечије чарапе, а неке оду у кревет да отпочину). (По стенографским бе-ешкаиа неких бечких и пештанских новина, у чијим се редакцијама ових створова кијамет налази).

Окромна ода погоспођеноме опанку! „Шиљчићн— онанчићи! с четир' прста каишчићи !! турнир до земље"!!! Теби до јуче презрени створе! кога се већ и ратари стиде, па тек у шали о теби зборе , кад какве фине „штифлетне" влде; теби ћу ево да певам оду, јер дође у моду! * Прадеди наши и бабе наше, носише тебе од памтивбка; ал' жене наше и снаше наше, и наша цура и наша сека ? бацигге тебе са ногу своји; „лепо не стоји!" Сељачки сталеж нашега доба, не гледи шта је за њега боље, што гора жетва, то скупља роба, а ово кућни напредак коље;' ал' тако ваљда баш бити мора ? таква је хора! ? Данас се нађе паметна глава, да нову моду донесе амо, оианак дође до новог права, што је до јуче у миру спаво, јер мода њега из праха диже, „штифлетни " ближе !