Starmali

104 „иТАГМАЈШ" БГ. 21. ЗА 1883. >>в^<<>вввевф»е®®в©®©®©в««9вв«вв >евв©ввввв$в?»в»>вев«вев&в«в« <-гвев®в©ввбввев©в9в«?««вевев®в©®®в©в<?вфв©Фсв©вв«в««в©в«вФ$©Ф©в«в©&©««>5в«©9е«©®е®©в< $©в©в©в©вевевевев©вево$^вев?>^ Сарице И варице, м °ј УЈ а Трива радо седи у крчии и то сваку ноћ до поноћи. Цело седо назива га вееељаком, И лј-да може бити паметан; ал то му се деша- само рођена жеаа његова неће тј да нризза, — она ва врло ретко, — само онда кад помисли у себи: га зове жадосником. Его, таке су вам жене! сад сам баш лудо урадио!

Пословица хвали оне жене, о којима се ништа или бар мало говори. Ал неки искусви људи још више цене оне жене, које саме мало говоре.

Кад је баш тако, да су богињи правде очи везане, онда би требало да су адвокати дрешмашина, т. ј. да одреше њу. (Ал ми често чујемо кукњаву клијената : одреше нас !).

Ако је истина (а тако је) да смрт долази само једаред, — за што онда доктори праве н) више посета. Можда за то, да људима буде умрети лакше кад истроше сав новац на лечење и на лекове.

Има људи који више попију шампањца, него што сиротиња пролије суза. Спротиња се теши тиме, што богаташки шампањац није увек „ехт", као сузе њихове, које нису никад панчоване.

Ласкање ретко кад долази из пупа срца, много чешће долази из празна желуца.

И оваЈ је повадио све точкове, гледао је кроз рупу, нешто је окретао и држао и нашао је да у мом сату нису добри шрофови. Е хвала богу, само кад се болест иозна, онда јој има и лека. II сајџија ме је уверавао да ће га на цигурно излечити. Ја нисам хтео да будем ома неверна Тбма, — идемо да видимо. Мој је саг срећно изишао и из ове операције, — сад је било све у реду само је остала једна мала фалинга ; ушла нека љубав, нета, симпатија у две казаљке чим велика да пређе цреко мање а она запне за њу, закаче се, баш као да се ухвате под руку, па тако маширају заједно, једним шетом, једним темпом. И онда могао сам бечити очи колико сам год хтео, нисам могао познати колико ]е сати. То је до душе маленкост, но ја ипак одох и петом сајџији да и ту маленкост исправи. Овај ми је „уметник" рекао, да се у мом сату неки кристал искривио и да на место његово треба други у м е т н у т и. Па хајд умећи, да се и то проба! Још треба нешто чекићем истуцкати. Ајде туци га, чисто би га и ја тукао. И сад му више није било друге мане, само та једна, што је неколико сати поштењејше ишао, па онда наједаред у њему заџака нешто тако јако као да се сам собом свадио, у казаљке нак онда уђе неки бес, неки штрк, па за шест-седам секунда обиђу читава дваестичетири сата хода, и кад им нестану нутна трошка, онда, наравно, С1ану. —

Нова енциклопедија, Ј1еазбучним редом или азбучним нередом. Фатима. = Здраво висока девојка. Кулаш. = Звонар.

Литија, = Јака киша.

Поука. = Добар савег без добра примера.

Свилара. = Зхвод, који тера у лаж стару по словицу, која вели: ко шго ради све себи.

Зубача. = У виноградима неаа рђава трава. Ал кад није трава, па се нађе човеку још и у кући, онда је још горе.

Цулас. — Оао псето (у фарблу) које највећма уједа.

Страданије на сухом путу, Чича Лука дошао са свога салаша у варош С. Дојахао је на магарцу, па, варавно, пре свега сврне у крчму да се мако поткрепи. Са ојађеним срцем одем ти ја и шестом сајџији, и ту сам сузиии очима гледао како и он мој сат расклапа. Наумио сам да га озбиљно на одговор узмем, јер ствар је заиста иостала озбиљпа. Ја сам за мој сат, кад сам га купио, платио сто и педесег ф)рината, а ренарација ме је стала најмање још једаред толико. Сгајао сам, чешљао сам главу и гледајући сајџају иоззам у њему неког старог знанца, негдашљег машиаисту на неком нароброду (као машиниста није се одликовао особитом вешгиаом; за то јеиоставио тај занат). И овај брат је пажљиво прегледао мој сат, исто тако као и сви претходаици његови, па је и мишлење своје тако исто дрско и поуздано изреко, рекавши : „Овај сат нродуцира много часова; осим тога треба нове осовине претестерисати и неке зупце изпиљити. Сад ми је, драги читаоци, било доста: ал мислим да је доста и вама. Ја измахаем шаком, па сајџију момачки ћушим. За ту ћушку платио сам му мање, него што би за рвпарацију платио. ал да је било и више не би ми било жао. Ето, тако се свршила историја мога сата. Ал цела ствар би много паметнија била, да сам таки првога сајџију ћушио, а сата да му нисам у руке ни давао.