Starmladi

Стр. 78.

- СТАРМЛАДИ

Бр. 10

Патријарху. Четири хиљаде, то је лепа свота, Ал' је свети оче велика грехота Кад толики Срби и Словени живе, Да парама српским ти помажеш чиве. Медецина.

Театралија.

Нашемезимче се завило у црно. Пензионисана је наша Сара, божанствена Сара. Француска Сара је мало маторија од наше Саре, па ником није пало на ум да пензионише Сару, а наша Сара би могла и даље послужити не само за изврсне комичне бабе, него чак и љубавнице, да се није нашао одбор вредан да је пензионише. Још је један одборник рекао: „Камо среће господо, да смо је пензионисали још кад је дошла ... ми би данас лепе паре уштедили!" ❖ Пензионисани су још и други глумци. На пр. Николић и Николићка. Управа мисли да се они од нашег позоришта опросте с комадомкоји им управни одбор мисли поделити: „Лаворика и просијачки штап ".Ш Само је једно незгодно, што тај „просијачки штап" има два краја, а већ лаворика је добра и за— пасуљ! * Антонијевић, члан срп. нар. позоришта се жени. И то је објавио на сва четир стране света — а довољно би било да је само „свету на даскама" — јавио.

„Остајте овде!" — „Немојте путовати!" У Србији је познат свету неки цинцарин Д е л и н и, управитељ путујућег друштва, које по целој Србији води - на рачун вересије, пумпања и колектирања. Нема те вароши у Србији у којој он није закачио кафеџију и остао дужан трговцима. Обично варош једва чека да се отресе те напасти господње. Друге управе обично за њега веле: „Кудон прође трава не р а с т е !"

Једном јетај насљедник покојног Јокића давао у Ћуприји своју последњу представу, на коју је довео и кафеџију из Параћина, да овај искупи друштво за Параћин. Како је Параћин близу Ћуприје, то кафеџија поведе са собом још четир пет својих пријатеља, који се у позоришним стварима разумеју, да они оцене игру друштва. Да би представа што „сјајнија" испала играо насловну улогу сам г. ^директор, (којег иначе^у глумачком свету зову: „мутави глумац"). Пре представе је директор непрекидно причао кафеџији, како је публика за њега одушевљена, како га грађанство задржава да још остане, али он неће и т. д. И заиста кад је свршен последњи чин, осу се буран аплауз уз велику вику: „Живео", „Браво", „браво!" „Остајте овде!" Нека група људи се остраг на столице попела и одушевљено викала: „Останите овде! Немојте путовати!" После представе је Делини пуних суза очију кафеџији говорио: - Јесте ли видели, господине, то одушевљење?... Право да вам кажем, мене је ово тако дирнуло да сам иза кулиса плакао као мало дете. Нарочито они бурни усклици: „Немојте путовати, остајте овде!", тако да ја сад управо не знам да ли да путујем или да још останем овде! На то ће један од параћинаца, који је са кафеџијом дошао, рећи: — Ама, ти се канда буниш Делини! Види се да ти ниси начисто са ситуациЈом. Ми смо то били, који су викали : остајте овде немојте путовати!* * Тај бедник је кад је била Славјанска у Пожаревцу, купио њене разнете плакате и говорио да неће код Славјанске представа биги, него код њега. — Кад у вече а оно баш обратно. Код Славјанске је пред■става била, а код Делинија није. Пр. уредништва. Ђука и Шука. Ђука: Зашто се Теодоровић потписује: „управник срп. манастирске штампарије", кад он тамо није ништа друго него барона Рајачића мастионица. -уЈ Шука: Зато, што је са_ борски расписао стечај за стручњака, а поред 14 пријављених компетаната : • трбобранци то место држе у резерви за Буда ако би остао без штипендије. РеН1

А П е Т И Т. Јуса: Ма, чули ти Суљо, да би чвабо имао вољу унићи у Санџак? Суљо : Та он би ушао, само кад би сигуран био како ће изићи!?