Stihovi / Sima Pandurović

108 СИМА НАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

НА КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ.

Као кроз земљу коју Усуд укле, Милимо влаком, у сумраку кобном, Кров пусте равни у недоглед пукле. Све је у муку и у миру гробном.

Брзо ли наде ископне и старе! Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кбња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута.

На пало царство сада поноћ глува Мистични вео разастире немо,

Уз тиху пратњу прохладнога ћува, Кроз који ћутом, озбиљно идемо.

И након свега, после“ борбе својске, Црви се сада о лешине боре.

По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе...