Straža

С ;мч? 3

С Т к А *С А

Број '.'ЈЛ

Руси краљу - Срдачаа честитка земског вбора НИШ, 17. Децембра. ГубериаЈски земски збор у Ниженм Новгороду посЛао је Њ. В. Краљу Петру ову д.*пешу, поводом сјајне пвбеде одрж-*-не нзд аустрпјском армијом. .Губеринјски земски збор подноси вашем Краљев ском Величзнству осећаје одушевљењз руских срдаца пред витвшким подвмзима српске војске и њезинвх војсковођа. Збор је дубоко уверен да ће божлнској промисли угодно бати да и извршеном победом благослови српску армију која пролива своју крв, за узвишено начело слободног духовног рдзвитка арава и правде. Бог ће датн да се крв херојских Словена не пролива узалуд већ да се претвори у темеље нове светлости богате будућносг и узајамним везамз силног словенског Света!* 1

Грнка флота — Пожртвовање грчких Јевреја СОЛУН, 18 дец. С(..лунски Мојсијеваи преко рабнера су понудили влади да отворе упис у корист флоте и да ни тај начин ДОПЈШНЗСу всичини националне марине. Понуда је изазвала силно одушевљење у Грчкој

(Ш! 6 МВД Пђ^ јулна Милосављевмћ, удова. Г«ђа Дарннка Станковић, удова са маЈКОм и ћерком ученицом Ш разреда внше женске школе. Павле Рајковић, рентијер. Г ђа Вишња Минзћка са свекрвом, сестрои и зетом Кр. Паталије 20. Г ђа Симка Радосављевић са четири же; ска детета. Г ђа Параскева Секулићка са мужем Живком и женским дететом. Мчхајло Матић, са женом Данацом и ћерима Олгом, На* стом и Драгом. Јелена Лзјковић, са децом Мицом, Дафином и Михаилом. Јулка Јоваиовић. Анка Ничолићка, са иерком Даницом. Милутвн Крстић. Јелка Ђурђевићка, чланаца Краљ. Срп. Нартд. Позори-|

шга са сеслром Маријом Николићево«. (| Вукосава Јурковићева чланица Краљ. Срп. Народ. По« зоришта са мајком. Висарион Николић, ђак Трговачке Академвје. Пола Мзрковић :а сестрама. Перса Деменецка са децом. Стевка Јовановић удова. Соса Влаовић са ћерком и унуком, Филит Бујдић са фамилијом

Рлелнз пошта Тражи се Ружица Тодићкатражи свога мужа Душана Тодића, војног обвезника из Шапца. Моли се ко што о њему сазна да јој јави на адресу: Војма бо.шица Артиљериека подофац. школа соба бр. 4. Крагујевад Моли се онај ко шта зна о Ми/швоју П. Стефаноаићу редозу 3. чете 2. батаљона 2 прекобројног пешадиског пука нека јави његовом оцу Пери Стефановићу Дубљанска ул. бр. 77 Београд.

РАБОШ После сдласкз, у грозном бежању Аустријске војске из Београда, сретају се двојина Београдских хлебара. — Арно ли, си убазо?... — Арно Мито, амо брашчо немат. — Ће бидне А кахо пр >ђе

— Уфателе го јуче за у ропство. — ИЋа!? Он био комитаџн? — Неје кумита, неје него тако га фатале па одвеле. — О, тако сеп жена па остани без мужа... — Па сат... Божја воља... Све се муштервје нахранише и одоше, али хусар оста готово до у сами мрак у разговору са госпа Геном. Шта су њих двоје говорила то незнамо; само када је Гена хтела затворити дућан, хусар је ухвати за руку рекавши јој: — Ја не иде, ја овде спавам. — А, немој молим вас, зашчо неје ред... може да нас некој внци... — Не ввди нико, ми само, и повукавши је за руку уведе је у собу иза дућана. Кзда је чуо маиузе, Трајко испод кревата обамре па

не дише; чак му и кашаљ стао. Хусзр пређе преко собе, па посадивши Геиу поредсебе на кревет оаш изнадТрајка отпаса сабљу, скиде капу па и Једно и друго баци у угао ссбе. А Гена од страха и збуњености се заруменила па никад лепша. Мвлује је хусар, тепа јој нешго мађарски » по који пут је пољуби. Ока се брани, отиме, љути алл он је љуби, љуби. У њеиом бранењу, а његовои љубакању падоше на јастук.... Ду, ДУ, ДУ, ДУ, — поче да грокће испод кревета Трајко са његовим кашљем. Ду, ду, ДУ* тутњи као да неко сикиром цепа највећи пањ. — Ха, сомитаџиН, дрекну хусар и полете кроз ашчиници у мрак на улицу. На улици је већ и касу јурила повопка коморских кола ка мосту на Сави, јерј је почело бежање Аустрнјскеј

сос Швапски арамији. — Па нишчо .ми не праЈеше, Негосум, почео да учим немецхи, а они одоше. — Еси нвучИО нешчо? — Есум два три речи, знам ово: кевек, дрек, Поћорек.„ — Е па доста за тако кратко време. Ђ-ца.

Епиграм Фрања куња, болестан је, Савио је своју шију; А болест му називају: —• „Ратни ш-ходна Србију." Ђ-ца.

на другом чатању закон о ковању сребрног новца у су* ма од 15 милиона. Бонбардовањв белнице Ономадашњим Сомбардовањем из монитора, аустриски метца падали су у шталу Оп ште Државне Болнице. Зрно је погодило Стлнка болничара, којв је на кссту остао мртав и једног коња. Дивљи*

на аустријска почела је^опет дж беснн. Забрањена )( Стража“ Јучерашњи број „Страже“ аа^ранила је полиција. Да би наши читаоци у унутрашњости имали везе са наредним бројем то ми у давашњв број прештампавамо неке ствари из јучерашњег броја.

АРМАН. ПИ ГРЕХА И ПОРОКД

ШШЕ 8ЕЕП Народна Схрпшткеа За сугра у 9 часова зака« зана је седаица Народне Скупштине са дневним редом: друго читење буџета за 1915 го дине. Зз иародао бпагоктгње Г. Драг. Пећић, народни посланик и друговв поднели су Народној Скупштани, на јучерашној седници, законски предлог о одржању народног благостања. Предлог је упућен одбору за оцену посланачких предлога Одшк у Веоград Преиа наредби Врховте Команде од јуче се допушта одлазвк у Бе град. Објиве за пут издаје начелник нишке војне станице. Наш раш пш Наш укупан ратни плен до сада нзноси: 4 заставе, 192 топа, 31 лафет, 491 кара, 36 митраљееа, 70 хиљада пушакз и другог материјала. Помен поглнулим Дгнас у 11 часова пре под не одржаће се у нишкој катедрали помен славно погинулим и умрлим офицарима подофицирима и редовима у овоие рату. Нов Српсхп ншц На јучерашној седници Народне Скупштини прииљек је

ПрВИ КОрс ГЛАВА III Историја се понавља У колико се више ближио стану г. Петровића, ноге су му постајале све нес игурније. Стао је пред стан Петро вића. Једва је имао толико снаге да ухвати квзку и да отвори врата од дворишта. Ноге су му биле као од олова и он их је једва дизао. Ни сам није знао како је ушао унутрз. На сре« собе на једној столици седела је госпођа* ца Невенка и одговарала полицијском писару, који је чннво иззиђај. У другој соби лежала је мргва госпођа Петро* вићка у локви своје крви. Господин Петровић је већ био одведен у душевну бол. ницу, аоњто су иа њему примећени знапи душевног растројства. Пред вратима чекала је већ маса поверилаца, који су на први глас о катастрофи пожурили да сачувају ако се што може сачувати. Чекали с> само да полиција сврши своје па да се онн пријаве младој ћерци. Како је приступио госпођици Невенка и како јој је из* јавио саучешће тс он ни данас још не зна. Полииајац је свршио свој посао. У том су дошла и болничка кола и кочијаш С 1 још Једним човеком сурово дохватнше леш госпоће Петровић и угураше га у кола. Тренутак је био очајан и Невенка »ји пала у несвест да

К у ПОрОК ( 15 ) је Нулић није придржао. Л.еш је однет. Петровић Ј'е одведен у лудницу и млада девојка остала је сама у кући. Један по један почео се да појсвљује са невсплаћеним рачунима. Невенка је била кемоћна да ма и једну реч проговори и паде, душевно потпуно утучена, у наслоњачу. Нулић је узео све рачуне и пошто их је прегледао рекао је повериоцима да дођу кроз дан два, док се среде ствари. Петровић јг био генијалан фанансијер. Његовз г одншња плата до:тизала је суму од 6000 динара. Како је био и члаа управних одб.раразних банака то је и ту примао доста масне дијурне. Међутим, дуг његов лични аредстављао је суму од 20.000 дингра У ту суму ВЈља урачузати и снлне рачуне разних конфекционих београджих радњи. Сано рачун код једне радионице белог рубља износио је преко 1800 дииара. Па ипак Петровић је увек умео то лепо да уреди, без да је његова породица осетила и најмању оскудицу. Тек сзда, хада се одчграла ова страшна катастрофа видело "се да цела неаокретна и покретна, имиовина, сада нове сосственице неће бити у стању да покрије дуговање. Одрасла у раСкошу, Невенка је стајала пред страшном судбаном. — Наставиће се —

војске. Хусар ускочи иа једна кола и о њему се незна више. А када су сутра српски војници сврзћ ли на чашу млека у ашчиницу; служио их је газда Тргјко опасан са великом хусарском сабљом. — Пазе го што сам им запленио, виде го ратии плен, — говораше својим муштеријама. — Гено, ела на господин каплар един гулаш,... овај де паприкаш... — А како ии узе ту сабљу?, — питају га наши војници. — Како?.. Богаме сас велику борбу, — одговара Трајче погледајући у Гени, којој се на образима познају трагови хусзрских зуба.

Пратпша аа „Стражу“ стаје један дннар мвеачно

Наредба Сви младићи, рођени у Београду 1895. год. позивају се да одмах а најдање до 23 тек. мес. аредставу Суду општине Београдске (зграда основне школе у Макензијевој улици) ради саопштења хитне војне наредбе. Они младићи, који се сада налазе изван Београда имају се до означеног дана пријавити овом Суду п ;сменом пријавом у којој ће назначити где се налазе и чиме се зани-

мају (тачну адресу) како би им се наредба тамо доставила. Ко св т одазовв овој варедби М предат Војнои [уду нз овуду. Одсуда општине Београдске В,Бр. 3134 18 Децембра 1914 год. у Београду.