Straža

Страка 2

С Т Р А Ж А

1зрој 30

Ишн 1|Ш1 (и Нерад црквених власти Саанали смо да је подигнуто више жалба код председника мин. савета, министра унутрашњих дела а мивистра просвете противу нерада цр квених власти, која скоро већ три године не сазнва Велики Духовни Суд те на хи.ваде брачних спорова леже не решени и због тога су многи супружници осуђени на вечато чекање и милост и немилост те се пате и злопате немогући да по својим туж бзма добију кзвршне пресуде. Многи су имовни односи због овога потресени, деца остала тако рећн без крова а познати су нам случ&јеие да се једна честита жена (а колико их *ма још таквих за које ми не зламо?) не може да отресе од човека који је псзнат као душевно болестан и ако је Г.ух овни Суд тај брак одаз развео. Исто так познат нгм је случај да ' један нсваљалац обмануо јелну честиту девојку из Посавине и после неколико кедеља несрећна на зови „жена“ морала је да тражи развод брака, јер је вернч младожења и после у нотребе „606“ показао »наке пропаче егзастенције и на смрт осуђеног парзлитичара. Несрећно створењевећ 2 године, ви жена на девојка, чека

свештенству Митромолиту п ми бмсмо желели да не доћ'" до тога.

— И Виљем и Фрања лажу. Један угледни пољски политичар упутио је прек 1 „Руског Слова* 1 апел иа Пољзке, у коме их опомиње да не ступају у легије, које обса*у]е Беч из реаова »аведених П Јљака. У своме дпелу овај Пољак вели: „Пољаци не смеју да верују Фрањи Јосифу, не смеју да верују ни Виљему Хоенцо<»ерну, јер Пољски народ је пропишгао а и дакас још пишти год терором њихових власти. Све наде Пољака, свиснови

правих патриота и њихово поверење кора се поклонјти Никови II. Руски имиератсри Алексаидар 1 и Александар II дали су Пољацима такве сдободе, о каквим Пољаци у Гермжнији и Аустрији могу |едиво да сањају! И:тина дешавало се да су Пољзца у Русији ииала и црних дана. Али то је увек двлазило кривицс самих Пољака, у чијим се рсдовима увек налазили људи, који су бмли у стањ 7 да продаду и себе и цео свој народ за аусфнјске или не мачке сребрнике. Јсшј дном Браво Пољаци, Н° верујте н^ Фрањи Јосифу ни Виљему Хоенцолерчу, јер лажу Окрените се Русмма. Ступгјмо у њиховс редове, и боримо се против• Германштиве. Нбдикација — Зашто је Фрања вољан да абдицира БУКУРЕШТ, 28. јануара У овдашљим полпт^чким круговима вест руских листова да ће Ф.>ања Јосиф да абдиц-рз, иззззала је сенззцшу. Једна личност блиска аустријском посланстзу, сазнаје, да је Фдања вољ&н да абднц ра само зато, да би сачувао монархију. јер дг жи да би силе према новом владару биле попустљивије у свбјим тражењима. тп— -I ии—; г - д

И мали свештевкци смилују и састану, али, узалуд свако чекзње нзгледа да је и то за наше свештенике тежак и претежак посао. Век остављају хиљаду несрећника да по цр кви пиште. Апсолутно нема никакво г разговора и изговора зашто се В Духовни Суд не састаје, јер ни велики ни мала свештеници нита су у рату нитн по рововима већ у неаосредно1 близини својих домазлука, те Њ. В. Преосвештеиство да нареди да се тај Духовни Суд сазове. За сада оволико и не нађе лм ко од созваних да се ода зове овоме послу обратнћеио се неаосредно Њ. В Прео

— Врење у Далмацији. Глад у Чешкој. — Сукоб са Угарском. —

Букурешт, 29 јзн. Вешање неколико мајуглед нијих талијанеких првака из Далмације изатчала је силно огорчење ко« Игали1ана. У приморју су Игзлијани приредилв бурне демонстрапије. Немоћна да стане на пут демонстранткма колиција је пеавала војску. Услед ово га на ввше места је доцгло ло крвавог сукоба. * ★ *

Оскудица у жизотним ша

мирницама мзазвала је метеже, који су се у не*им местима Чеш<е претворнли у ираве туче. * Сукоб са Угарском овде је изазвао праву панику и овде се боје да не доће о оштри јег сукоба, који би би ј фаталан по монархију. бебробпћ п РабосааБоб — Поверљив разговер између министра председника к краљевог секретар«Ссфнја, 29. јан. Шеф тајног кабвнета краља Фердинанда посетио је

шсфа владе др. Вас. Радославова. У круговвма блиским впади м двору говори се да је Добровић говорио са др. Радославовом о ситуациЈи на бојиштима и даљем држању Буггрске. После конференције са Доброваћем Радославов је примљен у аудпјенпију код краља. Хпадпја проппК уГусмрнје — Талијанске власти су ухапсиле Јутина, аустриј* ског џелата. Б курешт, 29 јан. Хаашење Јутвна, који Је извршио вешање неколикоита лмјанских првака у Далмацнји, затегло је аустро-италијан« ске односе. По налогу из Беча, аустријски посланик на итатајанском двору, протествовао је код Ссжина против овог хапшења. Према ивформацијама мз кругова блвских влгди, игалмјанскз влада јг Јутина олтужилг заубистЕО, и судиће му се као убици!

• 13 — Цртице из тринаестодневног ропства под Аустријанцима. Бмлв смо за ноћас дежурни, један мој колега и ја, ошпуоиицп ■ адапиБс Оп штинске упрзве. Пошто нисмо могли отићи кући, донесе нам служитељ ма ш саламе а сира од сбллжњег пиљара и хоју боцу вина. Тек што се досмо, мас двоје сами, да се заложимо кзд се врзта отворише и у собу ступи, поред нашегслужатеља њихов штразместер са још два жандара. Дошли да траже-гас н лампе. Пошто се морало прво набавити јер није било при руци, те понудисмо Аустријанце да седну док се то не набави и прихвате иало мезетисања. Оно мало вечере и вино очзс плану. После јела, као обично долазе цвгаре. Мој колега по нзвици извуче табакеру дз иовуди друштво дуваном, али

не беше кутију честито ни иавадио, поче се извмњзвати како је заборавио да и нема цигара ни у опште дувана ири себи већ ако је по вољи купиће. Но међутим, донесоше тражене ствари и Аустријанца одоше. Ја не пушим, али сам видео кад ме је колега пре вечере понудио дуваном, да га има у довољној количићи и зачу« ђено гч за штам што је одустао од намере да послужи Аустријанце дуваном ? Он взвади таба <еру и р-ече: „Пдашио сам се да ми не замере што носим на кутији слику нашег престолонаследннка!“ 9Н ВШН Подш остшу Одмах по своме доласну за мпнистра грађевина, г. Милорад Драшковић поднео је оставку на положај директора Извозне Банке. Олтужвн ттк Г, Свет. Ђорђевић, народна посланкк и секретар средишног одбора, сптужио је министру умутрашњих дела о* кружног иачглиика округа моравског због рђавог понашања према избеглицама. М8ШИН8 31 ДУВВН У Нишу су стигле машине ао фабрикацију дувана и цвгаретли. Машине су већ монгиране и рад ка фабрвкацији цигаретли већ је ^тпочет. Новв Шњ^отква У току идуће недеље приспеће већи број нових локо* мотива, које су поручене у Француској и Италији. Ове локомотиве замениће оие које Су услед улотребе, постале неупотребљаве. Иј Упрш УоноЈш Док Београд оскудева у ци* гаретлама, дотле у Нишу секретзр монсполске управе преко г-ц 4 Д-нвце Марквоић лиферује цигаретле по 30 хиљада месечно, која она прздаје својим познаницима.

ФЕД>Т0Н

ОШШ Н 10|1| — И» г - 1рског м царства Кад но био наступио најкритичнији моменат по нашу зеуљу, тада су многе богатије г. )дице напустиле Ср бију и отишле у Солун 1 Поједине су биле на путу да то учине. У оном ке возном ста* њу то је била једна обична ствар. Дакле нешто што није бшло зз ( суду нити пак за о* суду нг пак за дивлење. Гос а Смиља она је ивгледа веровала и неверова у успех српског .оружја, зато је она као добра Српкиња, у разговору који се водио око тога да ли ће се б:жати или остати где смо се аатекли, рекла медецанару (јер сна помаже у амбуланти — превијалашту).

— Госпохине ви ткрдите да Србија неће пропасти. О кад би с*д у оваквој критичиој ситуацији иаши победили, ј: бих дала не зиам шта... — А шта би стедали?питао је мецицинер Р. — Па дала бим 10 најлепших торти... — Да неће бити много, прекиде је медицинер. — Ах кОЈешга. Како би то било много. — Добро. Ја вас држим за реч. Нема ретерирањв. Г ђа Живка, такође болни чгрка. која помаже у превијалшшту, да би се показала и она галантна одмах сеумеша у овај спор. — На к ја бих дала две тортв. Ја мислим да то није много само нека наша војска победи, тврдила је госпођа Живка. Па како у амбуланти раде поред ових дама још две, то једна од ових да не бв јој

остачо на жао што не узима учешћа у овој делнкатно дискусиј« и опклади, г ца Деса показиваше знаке жеље за говором. М»дчцинер Р. приметио је ту н^претност госпођицину па ћ јој приметити: — А и вш сте хтели ваљада да приложите коју торту. Јелте? — Да, ја ћу дааи једну тор ту ако Срби победе! одговори г*аа Деса. Једзн колега г. Р., опет медицинер, који је познавао ове даме, да бн шала добнла што хумористичнији карактер у меша се при овом последњем одговору: „Ова саклада, н«равно, ја мислим да ће те се и ви сложити са тим, галтаће само у том случају ако јаја на пијаци не буду скуп*!* — У том случају учиниће се извесне компензације. Г ђа Смиља би онда нмала да приложи 5 торги, г-ђа Жввка јед-

ну а г-ца Де:а пола торте. Слажулн се даме са оввм м«'јим предаогом? питао је г. Р. Оне цруге КЈлеге господи на Р који имају право да участвују при уништењу торти, приметилв су да ће тај број торти битв м мо зато предложише да се предложише да се предлог стави на гласање, и то тајно гласање хартицама. Пристад^ше сви на овај предлог. Исецкање листиће и разда доше их свнма члановима за уништење торте. На хартици је имао свакв да напише: „гласам за 8 торти.“ Исписаше свн своје гласачке лвстиће и спустише је у Јовчну капу, који се тога момента евакуисао у кујну. Господин Р. промућка капу и рече г ђи Смиљл да она извлачи цедуље. Насгаде тишина. Срца почеше- да купају бржим темпом температура се попеаа на

37° СоИ се загледају незнајућа кнкав ће резултат бити... — Забрањено је да се пада у несвест, приметио медицинар Р. — Јаој, куку мене ако победе 8 торти, почеше неке да шапућу. — Чујемо резултат, узвикну г. Аца. „Живела српска војска. Четири листе на којимз је исписано „глзсам за осам торти“ победиле су, јср је нас седам гласало, узвикну радосно г. Р. „Живеле торта* сви у глас уввикнугае. — Па како то г. Р., прнмети г-ца Деса, ви сте пред* ложили компензације а сама гласате противу свог предлога, јер да сте вв гласали за ваш предлог не би торте победиле! — Е то сам учннио нз „стратегискнх' 1 разлога...