Straža
Бро» 30
СТ?АЖА
Сд&У* 3
*
Ми нсмамо нвшта противу тога што она то чини али треба и нас свамо у Београду снабдети са цигарвтлама. Молимо надлежне да ову ствар регулишу тако да буде ако ништа виве: а вуцц сити и овце на броју. Пшњз грађаивгву Према нгрсдби в ’јнмх власти и пошгански пакети за прнва!на лица и војне обагзнике подлеже цензури. Да се не 5и задавао излишан и лангубан посао око отварања и п новног ззтварања, извештава се заинтересовани с«ет, да палететреба доносити отворено најближој државној поштансксј стзници, где ће се садржај првгледгти па затим у присуству војног цензора и поштанског чиновника пакет пропасно затворнти Општкнекн шб Јуче је београдгка општииа ц^одавала хлеб, у режији ког гежи 1 кгр. а по цени 0,50 л. д.
сматрати да он његсоу дуж ност ствата најправи''шје. Да је среће да у сг...„.а станицама влада овакав ред и поредак. Је«на - Л§ш В|0ђа1§§ћ Породииу честатог трговца г. Ђорђа Ђорђевића и сина му г. Марка Ђорђевића на* родног пославикз, задесилајр тешка жавост. 5 ј шуара 01 године преминула је супруга г. Ђорђа Јелена — Л»*нка а мати г. Марка Ђорђевива. Породици г. Ђорђ вића наше саучешке а пок. Јелени ие ка Бог подари рајско на еље.
Нонен Државни Савет, као рукоВолац задужбине „Велимиријанум“, чнниће помен осниваоцу те задужбине Велимиру Михаилу Теодоровићу. Помен ће, према правалима . задужбинским, бити на дан смртп великог народиог добротвора, у суботу 31. јануара ове го дине; а одржаће се у Кру шевцу у цркви Цара ЈЈазара, тачно у 10 часоза. После цркшеног помена би ће јавии свечаии састамак Државаог Савета. на коме ће се изнети стање задужбинсксг фонда.
Фрања бежи' ПЕТРОГРАД, 28. јануара Петрогргдско „Утоо“ дсноси да ]е Фрања Јосиф, после крунског еавета на коме Је изјавно да Не да абдиц *ра у корист престолонаследника Карла Фрање Јоеифз, напустио Брч и отпутов^о у Загпеб. _______
НА КАРПАТИМА ОГОРЧЕНА БОРБА. НИШ, 29. Јануара. Преиа једној вести из Букурешта на Карпатима се води ужасна борба између руеких и аустронемачких тоупа.
Шша јшог дазд И3 СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА 5 — Видов дан. — Судбоносан дан по Српство. —
Крађ! нз жекеанауи Псшто се на полазним железничкнм станицама дешавају врло честе крађе, а нарочито овде ксд Бгограда, где су пре три дана једне вечера, украли једном офацвру куферче са стварима, у вредно сти 250 дћнара што их је ку пно за свсје другове на положају, — скрећемо иажњу надлежнима на ову р/жву појаву а нублици — путницима да чувају своје ствари, да после не буде доцкан,јер је и полицији немогуће да овакв>. кесароше одмах пронађе. Прннбр за углед На последњој же^езг.кчксј сганици код Београда, тамо је комавдант станице г Бајлони резерани коњички поручкик. Г. Бајлони је схватио врло иразчлно значај спречавања заразе и за то пред полазак в >за, комб .нује вагоче за ра њенике, болеснике и путнике. Дакле изолује све болесне војиике и смсшта их у засебне ваг не који су пре овога десиефикозанн. Ту влада пра* * ви ред и у свему се
Глсдати рањенике доста |е тугаљ*во, жли гледктн женске рањене, то је ужсасно! Онај танкн женски глас, па кгд јаукне. просто п*ра срце у чо *еку. Косз расплетена, лнце крваво ■ нагрђево, одело у нереду пнннехкао ‘.ф^вачудовншга Адл кад се човек мало боље ва гледа у та чуд> вншта, видеће да су она била дс колкко јуче ретке лепотнце и да ик је срце бнло пуно сестринском нежношћу илн материнском љубавжу; при тој помислш, свако срце пошустити.
па ма бнло н тврђе од камена. Шго смо дгље ишла, све смо внше сретатз рањенике обојега пола и свију уараста. Доцкан у ноћ стиглн смо у селу Осечини и поставили бн вак баш код саме цркае. Од цркве се лепо види кућа Не* днћа потом?ка браће Недвћв, а једаа мн је стерлц покази вао и где су обвчно Недаћи дочекнвали Турке. 2. звгуста. Осталч смо на исгом месту. Поред самог *а шег бивака иде пут који аоди нз Шапца, а који је вакрчен
можејмора
* * * После ове опкладе стиже глас некако убрзо да су ау стријавци узели В )љево и да напредују овамо. Г-ђа Смиља и Живка, поше у Ниш тог истог дана осле пет дана стнгоше вести да су Срби потукли Швабе и гоне их. Повратмше би Шабац, Дозницу, Ва љсво и остала места, повратише се из бегства и г-ђе... Дгђспк у амбулг-нту... _ — Е, сад је ред да се оп кладе приведу у дело, рече г. Р. Дакле г ђа Смиља.. — Ја сам донела две тор, правдала се г ђа Смиља. — Е, то није лепо. Ви зна те како ја страсно једем торте, љути се г. Р. — Али за Бога г. Р. зар се ви секирате још и за такве ситнице? Г. Р. који је иначе врло симпатичан и пријатан пона< рави благ и духовнт, да би
их насмејао рече: — Баш ни нгјмање, ја баш и волем шго сте донели са мо две! И ако му баш није било право што г-ђа Смиља не испуњава обећање, он је т л казао више рећи у иронт., држећи се оне мудре изре*е: „боље ишта него . ишта. — А ви г ђа Живка? — Па скупа су јаја, знате како је? — Ати за Бога г. Р. вар се ви секирзте још и за такве ситнице? Иронично га упита г-ђа Смиља! — А, не, ја баш и волем што није донела торте, као запета пушка следовао је од* говор г. Р. чији је одговор тукао као маљен оае које не испунише обећање. Ствар се свршила на томе: што је г ђа Смиља платшла цео цех а оне друге и не долазе вине у болницу због тих проклетих торти.
Ја знам да ће се г*ђа Сми ља љутити што је „изашла" у нов-шама али сад би био у праву г. Р. да је упита: „зар се ви секирате још за такве ситнице?" А она би требсла да одговори: А не, ја баш и волим што су ме „метнули* у н> вине".
Ратка пошта Приликом последњега упада Аустријанаца нестало је из Шапца госпође Софије Илићке удове. Ко шго зна о њој нека јави њеној кћери госпођици Зо*и Илићевој учмтељмци у Велесу или ме*и. Александар Околичани Капетан I ка. Молим свакога ко би што анао о мом мужу Милошу Маричићу из Жар ова, обвезнику 3 чете 2 батаљона 7 пука 2 повива, аа кога сам разне гласове чула, иваести: јели у животу и где се налааи? Унапред благодарим свима Милева жена М. Маричића и* Жаркииа, среаа врачарског округа београдског.
бежанијом из Мачве. Бегунци нг Шанца готово сви иду пешке ш голи! Већана њвх не* мају ии капе ма гдави, што је внак: да су они бегали вакс је којш могао само да што пре утекну. Бе* хране и без новаца да нсту купују они ст осуђ нн или да просе мли да гладују, или да се хране још шедозреллм воћем којег у о вом крају има у нзобиљу, али ће после тога немнао*но доћн оно што је најгоре, а то је тафус. Осечина, као и сва околна села, је врло растуренр ,ело, али је романтично! У њему живи врло миран народ и ве* ома лепе женске које у свечаном оделу непрестано до* лазе да виде ту одабрану војску и дику Србије (хаубичара су заиста одабрана војска, и ја се дичнм шго ми је пало у део да у њој служим) и да гледају те велике топове за које многе од њих нису ни чуле. 3 августа би) је чииа ми се најгори дан кога сам икад у веку занамтио! Без претеривања могу рећи да су бо* ља сто дана најочајкије бор' бе, мего један овакав дан у иозадини. Данас смо оставили бивак к вратили се натраг и стим путем којим смо и дошли. Кад смо изашли на друм који води аз Л )зннце затекли смо хаос и неред да гора не може би 1 и; кола, нека са рањеницима а нека натоварена сељачким стварима и намирниц?ма закрчили пут; пешачки свет притиско сав простор поред друма, и само нде, про* сто бежи, не обзирући се ни нашга и не гледајући никога. Стоји писак деце, дрека жен скиња, плач матера и јечање тешко рањенах. Нзсмо ишли дуго, тек што смо изиши из Осечаке, стиже наређење да станемо. Тек што упаркирасмо топове у једној башти поред самог друма и пустисмо во-
лове на пашу, док повика воднак ове батер.чје: послуга напред са пушкамз, а возари запрежп Шга може страшније да буде од ове и оваке команде?! Тек пуштени во* лови на пашу расгурили се сваки на своју страну, а возари чувша такву команду а да си што пре »апрегла. потрчише св-ки на своју руку, те се каправи једна гужва да је се једаа дошло до|реда. Послуга пак са пушкама потрча напред, како би колико толипо задржали непријатеља и дали времсна батерији да измакне. Али к*ко у свачему другом тако и у о* вом догађају има доста и комике; они који се мало узда у у себе, који више желе да аросе него да деле помоћ л који мислг: да ако оии поги* ну неће сунце више да греје, па бојећи се да свет нв осгане у мраку почеше давати скоје пушке другима, те како би избегли борбу и остали живи. Гледајући такзе сцепе, и видећи шта се код поједвкаца ради, и ако сам нишаиџија, и ако треба да будем увек поред свога топа. зграбих једну пушку од на;ближег до себе па погрчим напред не знајући ни сам, куда “зашта и против чега. Једано шга сам мого тога момента да мислим то је, да је се каква непријатељска чета добровољаца пробила неопажено, и сад руши и пали у позадини!,.. Пређосмо једну доста д/гачку и стрмениту косу и тек кад изаћосмо на брдо увидесмо у чему је ствзр. Непријатељ''- чероплан и ништа вис л.а«и боже само о воликог трчања и претрпелог страха! Аероплан ти лепо пређе преко нас, обиђе чак до Ваљева и врати ее здраво и весело тамс, одак е је и дошао, носећи пуно интересантних иззештаја својој комавди.
АРМАН.
Први корак у порок
ГЛАВА I — Нулић се приближује своме циљу Али сада није могао да одступи, јер одступити сада, када је толико утрошио и новаца, као и времена значчло би претрпети не неуспех већ страшан фијаско. А та до данас Нулаћу још наје пасирало. Једшог лепог дана Нулићје дошао и саопштио је Невенки, да је нашао ку , старојка и девера, и да ће. дко она нема ништа против тога приредити! |едну вечеру, на којој ће се Она са њнма уп)знатн. На равно да је та вечер.з морала бити у стануг њеном пошто би иначе незгодно било да се она Невенка, повлачи по кафанама. Јер, још мање је имало смисла да она иде у његов мо мачки стан. Нгвенка, која је већ у неколико навакла на Нулића, па чак шта више и осећала меку врсту наклоно-
| сти према њему, ни!е имала нкшта протнву овога. Шест месеци беше већ прохујало од дана када се у њезиној кући одиграо страшан догађај. Она је почела да до лази к себи! На њеним дотле блсдим о бразима почела се је да ера ћа стара румен. Младост јој се огледала на сваком кораку, при свачом покрвту њезином. Тај дан био је нешто необичнији у кући Нулићеве рођаке. Цео дан се пекло и кув (Ло. Невенка, пак, била је изишла у варош да купи неке потребе за њу. У 7 час.ша све је већ било готово. Че* кало се на Нулића и кумовл Сго је био дивно намештен. Невенка је била уложила све своје знање, сву своју умешуост. На себи је имала дивну црну свилену хаљину и са обавијеним витицама око глав’ изгледала анђеоски лепа.