Straža

Бро! 139

С Т Р А Ж А

Страна 3

пусгили комачанФердинвндов поздрав уоућен њег вој кокошијој војспи, тај најне вернији, најсрамнији докуменат нове историје, који ће дозволити да после при јатељског уговора наступе

лажна панкања о веролокСтву и да жалопојка за одржањем ' мира одјекне у дрским фанфарима њених дивљачких бандИ, што ће упадати у Србију в Грчку!*

У Дарданелима — Бомбардовање СОЛУН, 23 маја. Савезничка флота потаомогнута новим бродовима отпочела је бомбардовање. Резултати су јож непозиати. Овим бомбардовањем Савезници су успели ди смету Турке у ргдовима на поправк^ма ошгећених форова —, Турска војска. СОФИЈА, 23. маја. Енвер паша је, по једној вести наредио да се зна тан део турске војске, која се налазт у Тракији упути за Галипоље, и да помогнс гамошњим трупема. Знатан део артиљерије, која је била у Једрену лренета на Галипољско Острво.

Колера — У Аустрији бесни колера БУКУРЕШТ, 23. маја Према званичаим вестама стиглим из Беча у целој Аустрији влада колера која свакодчевно коси безброј жртава. Сем ко лере у Аус трији бесни и ти фус

Немачка и Чиле — Јога један непријатељ Јзвљају вз Лондвна да је чалскз влада изкестила германског иосданика да ће прекснути дипломатске односе, ако немачка вл«.да у року од десет дана не од говори на прстестну ноту чилске владе због повреде неутралности од стране једне немачке морске лађејош месеца депембра.

Матаруге, маја 1915. Једна од најлековитијих Бања у Србијв то је Матарушка Бања, која се налази Свега % чзса удаљена од Краљева испод саме планине Столовз, у најдивнијој и најромантичнијој природиој околини а поред само г гор* до 1 а Ибра. Матарушка Бања најмање је позната у Србији, најмање ( е рекламирана пу тем јавноста и све он ?. шго долази тамо — дакле бро) посетилаца у нормални приликама иде до бхиљала привукла је ове посетиоце свлна летовигост оне вруће сумаоровите воде, коју се љаци наеивају чудотворном водом. Да се ова Бања налази у рукама светских тргова ца, 'вредних предузетника и правих трговаца, она би ужавала глас вајбоље Бање у Србији. Њезини господари, изузимајући двојице, представљају праве фгри сејско-цинцарске ћифте из доба болтаџиског, када су болтаџије носили Немер, ћи< лим и пањ од дрвета на ле< ђима и где дођу ту се ски ну простру ону чергу под метну пањ под главу и тако спавају. Редовна им је храна била црна лук и проја. Ове архићифте хтели би дз им Бања доносв сваке године огромне профите, да музу краву али да јој не даду ништа да једе. Срамота је и грех је према овој лековитој води која је, како статистичкп подаци говоре спасла на хиљаде људи од сагурне смрти, ксја је својом лековитошћу, даклесама вода, наравно из прахода од купвња, саградила вилу „Краљево". вилу .Жи чу* и друге зграде, купила мотор за пумпање воде, створила електрачну инста лацију, — да се акционари само неблагодарно одзива ју тој чудотворној вода. Кад сам био у Дрездеву, због своје болести, они богови лекарстра у Дрезден ској Санаторији а међу њима др. Фашер, рекли су ми

држећн једну флашу течнс« стг у рукзма: Ова је вода из Матарушке Бзње, једног дивљег села близу Краљева, једна од најбољих минерално сумпоровитих вода у Европа. Она лечи : реуматизам, Гихт, и све кожне болесши, с неверова тном брзином. Сифилис мора да угине у корену ако човек издржи само купања у то) бањи. Само има једна рђава страна, а то је: Бањом господаре праве паланачке ћифте, и због тога не даду Бањи да се разввје, да дође у ред првих светских Бањз. То су речи др. Фвшера који је управник ЈоћаппзШ 1ег 8апа1огшт ги Огезбеп а професор на медвцинској Универзв. Ја не знаи од куда овај човек познаје и унутрашњу организацију те Бање, од куд?. познаје економну по литику ове бање, и људе који управљају њом, тек, он је истину рекао. А ја, као Краљевчанин, збиља познајем акционаре ове Бање и тврдим да су те најгрозније ћифте у Србији, гроз ннји од оних: што су улупили 400 хиљада динара Е лектричном друштву Овчар и Каблар у Чачку. Довољно је за кар*ктервстику астих да наведем само ово: Надзорнику Бање и ма шинасти но њиховом ћиф тинском правилу не дају стан. То су два функционера без којих Бања не може ни да рада и кад они не добнјају стан бесплатно онда можете замвслити какве су то грозне ћифте. Част и поштовање г. г. Исидору Радовановићу, Петру Богов цу али она попина и онај Томпћ то су двадушианина ове Бање и њсзиног на предка. За све време мога бављења није нашао за сходно г: Малован Томић као дежурни ч ;ан да обиђе бар једанпут Бању, да види шта се ради у Бањи и ако је то дужан да учини по прави лима друштвеним. Седи у кревету и кад му се саоп шти да мора нешто да се оправи у Бањи, он само

развуче лемо усвицама: није потребио може то још да служи. Ове ћифге су у Стању да нареде мајстору да ради и после при исплати да му редуцирају суму одричући оно што су својом речи о« гарантовали. Да је ово и стина што ја наводил зна цело Краљево з и они то знају врло добро, а најбо љи је доказ Бане молер, који предходно веже уговор с њг.ма па онда ради, или писмено или у прису ству два сведока. Ето такви су то трговца који за десет и двадесет двнара пљују на свој образ. Крајње је време да се ови људл тргну и да предузму у. рављање овох бањом на предни људи јер овако како оии раде: Бзња ће се упро пас т ити. Дошли су били маса по сетиоца, нико не зна да им да упуства, дежурни члаи неће да дође у Бању да објасни кад ће почети купања и људи су се, изло живши се трошку, морали вратити кућамс. Бањ^ је збгља одлична, в<: да је чудотворна диже и крепи полумртве људе, са мо управљачи не воде рачуна о њој. Ја ћу у наредним бројевима донети чланак о томе, колико се њих взлечило и од каквих болести у тој Ба њи, то ће бити нарочити доказ да је ова Бања од велике вредности, Д. м.

Шта треба радмти у дону м у по<*>у у иесецу мају У дому и деорииту. — Сушиљке (розге) за сушење детелине -поправити и нове градити Крајње је време за оправ ке грађевина, кошева амбара. Оштрење коса и срлова. Крунити кукуруз за продају. ЗајеДничка набавка машина за кошење и жњввење. Чишћење дворишта, обора и сењака. Око стоке. — Храњење зеленом храном и истеривање на пашу, Пазити да сгока — преживари — не добије нздун; зато не треба никад давати мокру и упарену зелену пићу. Бачијање у планинама; справљање сира, скорупа, масла. Стрижењг оваца, прање вуне. У живинарницама држати чисто, да се у живини не напате ваши. Младу живину добро хранити. На њиви, ливада и пашњацима. — Плевљење пролетњих жита. Наставља се сејање кукуруза, граха, дулека, позног лана; сеје се просо, хељда, бостан ит.д. Прашење раног кукуруза, кромлира, репе. Попуњавање репе расадом. Кошење старије луцерке и румене детелине, кошење и остале зелене пиће. Жетва репице. Уништавање корова кад је у цвету (ископати из корена). Косидба ливзда и сређивање сена. Копање вада за одвођење сувишне воде. У градини увелико расађивање: купуса, кеља, келерабе, паприке, патлиџана. Сејање летњих ротквица. Ревносно плевити и окопавати. У воћњаку. — Најглавнији је рад: уништавање гусеница и њихових предива. Прскање воћака водом од дувана, бордовском чорбом, раствором зелене галице и др, због лисне и крваве ваши, гусеница, црвене пламењаче код шљива и т. д. Ако се код крушака појави болест „жугица”, ваља око њих дубоко прериљати и пепелом или раствором зелене галице нађубрити.

ЈКехски сбеш Шммађе шашмне м адр јвљв Обично се држи да је рад на шиваћим машинама веома убитачан ^по здравље, а нарочито по здравље наших женскиња. Многи лекари доказали су како дуг рад на шиваћим машинам Цоставља јаког трага на плућа и на срце. Али ркгго тако има лекара^који доказују супротно. Пре рата један руски лекар издао је брошуру под горњим насловом у њему је статистички податцима до казивао како рад на шнваћим машинамт ни мало не шкоди већ на против, да утиче веома

невино на развиће појединих органа. Он у својој расправн ивмеђу осталога каже и ово: Употребом шиваће машине престао је онај убитачан, нанрежући рад са иглом. Оно непрекидно седење са погнутим телом што бива кад се шије иглом. одпада сасвим при раду на машини. Нијање са ногама чини телу добро, јер оно тромо застајкивање крви од којега многи пате, престаје овде, јер се [ногама непрестано креће. И зато раденице које раде на шиваћим машинама обично су усправног држања и веома правилно развијене!

Пажња Мааимстру Полаациј*

Пре неколко дана донели смо напис ,,Злочинци у Крагујевцу' 1 . Поводом тога написа, јуче смо добили накнадно још и сво. По стварном сазнању гла* вни^је кривац деловођа општине грошначке Војислав Рлтинац Он је имао код себе објаве болесничке, Сам их је писао и попуњавао на колико је хтео дана. Наравно ово је чинио пошто се предходно погодио. Ко је платио тај се водио на списку да лежв у болници док је Јн орао земљу код своје куће напр. Ђорђе Јан ковић Осим овога било је обвезника I и II позчва који су били на боловању од 1. јануара па до 1. маја и онв су се користила смицалицама Војислава Ратинца. Ево имена тих обвезника: Ми лисав Ивановић, Милан Мн • лојевић, Драгомир Стевановић, Мврко Вучковић, Љ) бо Бошњаковић, Васи лије Стевановић, Драгомир Малутиновић, Јанићије Димитријевић и Павта Вучко вић за продужење објаве — фалсификовзне плаћали су по 100—120 динара. Молимо г. министра да нареди истрагу а по овој ствари.

€пизоЈз аз рша — Д«иојчмца борац. Ових дана у руски град Томек дошло је с бојишта једно петнаесто-годишње момче, кћи једног борца неког Радионова. Још у почетку рата, Радионова, обучена у мушко одело отишла је у бојни ред и ступила је у један добровољачки одред. У време бојева код Пшемисла, праћена од тројице војиика, она је имала задатак да испита крегање непријатељских трупа. Испунивши свој задатак, њих четворо нападоше једну непријатељску патролу од шест људи. Три војника аз патроле уоише а три заробише. Ту је се нарочито истак ла Радионова за шта је одликована крстом Св, Ђорђа. Напослетку је била рањена. И тек у болници су сазнали да је она девојче због чега су је одмах испратили родитељима.

Сншхе бесшп Ваадушие лађо. — Пожвр. На мору. Изнад Рамсгеда, Брент вуда и јога неких места у непосредној близини Лондона опажене су немачке ваздушне лађе. На много места било је пожара. Не* М1чки подморски брод потопио је на северној обали Скотске једну руску једрилицу. — Њахоа Број у Немачкој —

Доносимо још једну карактерну црту немачкога народа, још једно њихово .преимућство*, ради кога заслужују да буду први народ на свету. И ако буде иоле такта код наших савезника, они ће вероватно водити рачуна о томе преимућству, када се буде из рицала пресуда германској на цији. Надамо се да ће оно послужити као олакшавајућа околност (!)

Познато је већ да је у Немачкој сваки стоти човек близанац. Овога пута износимо и бројеве (из њихових података) тризнака, четворознака и петознака: 1901 годане: близнака 26127 случајева, тризнака 241 сл., четворознака 1 сл.; 1902 године: близнака 25978, тризнака 277 сл., четворознака 5 сл. петознака 1 сл.; 1903 године: близнака 25993 сл., тризника 270 сл., четворознака 2 Сл. 1904 године: близнака 26751 сл., тризнака 291 сл., четворознака 2 сл.; 1905 године: близнака 25933 сл., тризнака 241 сл., четворознака 3 сл.; 1906 године: близнака 26535 сл., тризнака 266 сл., четворознака 1 сл.; 1907 године: близнака 25972 сл., тризнака 232 сл.; 1908 године: близнака 26314 сл., тризнака 261 сл., четворознака 4 сл.; Просечно годишње: близнака 26138 сл., тризнака 260 сл., четворознака 2,4. На 10.000 случајева близнака долазе 100 случајева тризнака и један случај четворознака. Петознаци су наравно ређи. Зор.

Око Шапца бој се бије, Земља се потреса А по Мачви крв се лије, Јаук до небеса, Бесни Мађгр Мачвом лете. Ала пали, руши, Као небом облак сури Сва се Мачва пуши. Кзо бесни Мачвом лете, Нове хорде стижу, Служитељке цркве свете На вешала дижу. Учитељке траже, гоне, Што Српчиће уче Да Србин духом не клоне, Већ тирана туче. Попалише лепа села, Пламен све обузе, Свуд гготече крвца врела И самртне сузе. Повешаше старце седе, Поклаше а бабе, Па ка Шапцу брзо греде, Да пљачке уграбе. Гдегод стану. гдегод ствгну Свуда пале, свуда руше, Шго је боље, то придигну, Свуд се села пуше. А дечице још не зреле. Подвргоше ћуда, Па им лаке руке беле, Уједају груди. Да дивљаштво боље кчжу, Жена деце мале, У подруме мноштво слажу, Па их огњем пале. Ад' је зверу и то мало, Кад му Беч намигне, До правде му није стало, Да Нерона ст.тгне. Покупило деце мале, Цветни пупак руже Па их води где је сламе, Да весељу служе. Децу вежу око пласта, Грех на душу свали, А кад деце писка наста. Мађар сено пали. Деца пиште као црви, У пакленој ватри! Дивљв Мађар жељан крви, Песмом аиску прати. Тако ћесарово племе, Сад културу шири, Ад’ ће скоре доћи време, Да га Србин смири. * * * На планини тамо горе, Где је тирјан стао, Подигнуо тврдг дворе, И таране клао. Тамо горе врху Цера, Где гром^вник прети, Там’ се спрема Шааби дера, Там’ ће тиран мрети. Там’ је Степа, Трајан бесни, Хиљчдама лава, Термопилски хланац тесаи, Пашће силни глава. Туче Србин спрема, жури, И у чежњи плива, Да тирану челик сјури, Поред Срца жива, Там’ се Шваби с^рема гробље, И поклич се чује: .Осветимо српско робље, Шго Шваби робуЈе." Осветимо жене, депу, Што нх Мађар спржи,

И принесе своме жрепу, Да му царство држи. — Свршиће се —

СПОРТ — Лоптачкв утакмице Прошле недеље у Апексинцу одржана је лсптачка утакмица између играча из Алексинца и играча из Ниша. Резултат је игре био 2 : 2.

Данас ће се у Нишу одржати реванж. Данас после подне у Врњачкој Бањи одржаће се фусбалска утакмица између кокбииованог тима из Крушевца и комбинованог тима из Врњачке Бање. Ноттпз Мавчие

Штампарији Драг. Грегорића, потребна су два учеиика

За наше храбре добровољце који са пушком у руци стоје на мртвој СЈражи у одбрани Српотва и за Инвалиде Савеза Добровољаца приложили су преко нашег уредништва:

Пренето из прошлог броја Јосиф Курти Таиасије Митровић Мика Митровић Н. Н. чиновник општине београдске Н. Н. трговац Антоније Грујић, хлебар Боривоје Глеговић, дрогерист Игњат Богојевић, кафеџија Жарко Цветковић, кафеџија Коста Гинић, кафеџија Браћа Васић, бакали Илија Димитријевић, кафеџија Мирковић и Мијатовић, бакали Миливоје Јаблановић, трговац Влада Вељковић, кафеџија Влада Благојевић, трговац

266.— дин. 4. - . 5. - , 1-- „ 0. 50 . 1. — .

»• ч 2 .- . 2 .- . 2 .-' .

Свега 302.50 дин.

У СТВАРИМА: Сава Андоновић професор 2 кошуље, Драга Стојановић 2 гаће, Н. Н., 3 штрингле фула, Биња Мандил 12 марамица, Стеван Алексић 4 пара чарапа, Миладин Васић трг., 2 пара чараца, Мајер Калмић трг., 1 пар чарапа, Дим. Поповић трг. 6 пешкира, Сретен Божиновић трговац, 3 ком. кошуља, Станоје Обрадовић, трговац 1 кошуљу, 1 гаће, 1 пар ципела, Белојанић и Дичо 2 пешкира, Аћимовић и Цветковић 3 тара чарапа, С. Д. Демајоровић умаије, Завод Домаћица 1 пар чарапа Н. Н. трговац 1 метар платна, Д. Ђукановић 2 кутије фула, Поповић и Шумаревић трг. 18 мет. цица, Самуел Амар и Син 1 комад америк. Милан Божић трг. 3 мет. америк., Милан Кајовић и Друг 1 комад платна, Савчић и Николић 1 кут. сапуна. Срби, не заборавите: Брза помоћ, двогуба је помоћ.

^Лела Церићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА — (25)

Док је она говорила Павре Перић, лупао је прстима у астал. Бао је ужасн * нервозан. Осећао је да ова жена има право, да је свака њезина реч искр\на и то је његову нервозу још у већој мери појачавало. Али, ипак моја је воља толико чврста да је никаквн разлози, па ма они би ли и потпуно оправдани не могу саломити. Оиако како ја хоћу гако мора да буде! — а ввдећи да је кчзао много В 1 ше но што је мислио, да је тежина онога што је рекао од много ве ћег значрја но што је он ногао и да помисли, он се трже, и да би сакрио пред овом лепом женом заб»уду у коју га беху довеле саме његове речи, које су му још зујале у ушима он извади кутију са цигаретлама. из вади једну циглретлу и ста де је гужвати међу прстима. Настаде краћа пауза али се и Павлу Перићу и Јованци учини да је настуаила вечност, бескрајња вечност. Оборених глава, погледама који су блудили далеко, да леко они су ћутали, док су Вм српа бесно ударала а груди им се снажно надимаху, као ковачки мехови. За то време за једним асталом седело је неколвко коњичквх официра сз неколико демимодкиња, и ве* село су ћеретали. Душа тога друштва, скупљеног задва састављена стола био јеје дан лепи коњички мајор, који се беше тек пре два месеца оженио из љубави. Па ипак њему није сметало да проводи часове у друштву ових демимондкиња, док је за то време његова лепа и млада супруга лила горке сузеВећ доста загрејан вином и разнежен сладострасним нвловањем демвмонакчње. чијв је сваки покрст лвца,

ока, главе, руке или чоге био изазивачки и говорио је о блуду, мајор уст^де и праћен грешницом уаугио се у њену собу. Липе исте било је лепо, алв впак неколико бубуљица и флека по лицу њезинсм били су знаца њеног пријагељства и другочања са Бгхусом и лепом Венером. Павле Первћ, кјји је до* бро познавао овог мајора као и његову супругу био је запањза. Оно до душе, мајора је познав.чо као човека који није баш најчврш* ћег карактера, али је рачунао на његове обзире према младој и лепој жени, ћерци једног свог (таријег ко леге, коју је узпо из чисте љубави. Међугим ово што је вадео сада толико га је узбудило, да је н иначе већ рђаво мишљење о данашњем друштву још више појачао у својој душв. — Ето драга која, прекиде он паузу, свај мајор оженио се из љубави, бар он је тако причао, и ево вечерас је оставно своју младу супругу са којом је венчан тек пре два м.*сеца и проводи време у друштву ових грешница. Ето какав је брак, који је благословила црква. Да су се они раније познавали, много раније, да су упознали своје душе, да је он њу искрено волео, а не само због тога што је лепа, што је из добре куће, што јој је отац, његов претпостављени старешнна, оп је или не би узео, али када би јој већ постао муж, а он је не бв још у меденвм данима занемарво. — Наставиће се —