Straža
I
л
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 19 АНГУСТ 1915 ГОД.
словадоумни ОРГАН јавног мишљења
ГОДИНА V БРОЈ 233
БРОЈ 5 ПАРА
С 1 »н Реданцнје п Адмнинс ;раније Косш»ј(п ул. Лр. 22 0> ласн се да!у У Ад■ ннистрац~ју Цена утнр>!*у». ИеплаКеиа с* писна ин нрниају. - Рукопнсн с« не нраћају. Писна, руконисе, нон»ц и снс остало што сс одиоси на лист, сл» 1 И нласнику лист*
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРР. ПОДНЕ | УРИЂУЈВОДБОР | ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.
Аустрија и Румунија БУКУРЕШТ, 19 августа Нагомилавање аустријске војске на румунској граници учинило је, да је румунска влада извршила све припреме, да у часу напада од стране Аустријанаца изврши општу мобилизацију. Напад се очекује сваког часа.
Букурешки мир
Букурешки мкр помаља свсј рог. Основа тога мира је, да се балканске државе: Румунијз, Грчиа и Србија међу собом понажу и да, одржавајући равнотежу балканских држава према данашњам границама, не дозволе Бугарској икакво прошврење. Кад је у послерње време у Бугарској избила и ратоборвост, да ће Бугарска напасти Србију, онда су Грчка и Румунвја нашле за потребно, да у Софијн опомену владу, да је Вукурешки мар још у снази и да ће га потписнице одр жавати у случају његовога гажења. Румунија је јавилт у Ссфнји, да ће на Бугар« ску поћи оног часа, чим би Бугара предузели што против Србије. Грчка је о пет јавила. да ће се бори ти раме уз раме са Србијом противу Бугара. Према тсме, неоправдана је сва бојазан, коју неки, страшљивог темперамента, хоће да глорифицирају и вечито хсће да претстављају опасноСт, да ће нас Бугарска напасти. У Бугарској данас постоји само једина снага, која је јгка а жилава, ато је снага језика и снага новинарских утопија. БугарСка, као држзза целокупна, не може нпшта учиЕити; она је пслумртва између Турске, као вздишућег пријатеља Она једино може да припрема комктске чете и да местимице изводпнападе на нашу територију, лзжући свет, да су то незадовољннци наших нових крајевг; и може да протура гласове 0 свзјој тајној мсбилизацкји и мсже демонстративно да изводи неке вајне маневре око нашвх граница и може чак и већи број војске дисложирати око на ше границе, по аустриском
систему стргшења, то све може учинити, зли озбиљан корак ке може предузимати, јер је она унутарње немоћна, истрошена, политИчки растројена и без нужне ратне снаге. Једано би се могло догодити, кад би они у Софији, који су Бугарску дсвели до свсга стања, хгели себе да сиасу са државнсм ката. стрсфом, онда би могли да >чине јсдгн несмишљена корак, који за нгс не би био опаснзст, кего срећа’и то ке само за нас, него за Све наше савезнике и за сео европ:ки рат. Тим кораком нестао би камен спотицања, који годину дана већ омета и везује снаге осталих балкзнских држава; Цариград би пзо, а снаге балканских држата биле би слободне; кренуле 5и пре ма западу и европски рат би био брзо свршен.
рШ Жзли ми се јуче један учитељ, како београдска општииа већ осам месецн не издаје станарину учитељима, и ако је г. председкик свој додатак од 3000 дин. примко. — Ти се жалиш, рекох му |ј"з, да већ осам месеци ниси ј примио станарину, а има сиј ротиње, која већ осам месеци ! није примила помоћ, Не очајавај, исте сте среће! Аргус.
својих саплеменака лојалносг црногорскгм краљу и да они нсмгју викакве везе са вемачкПм а аустријским агентика, којп изазивају Смутње по Арбанији. Изја ва Додина учинила је добар утисах на цетињске звакичке кругове
в
Од почстка рата дч 2 августа Рим, 18 августа Италијанска ТелегргфСка Агенција дознаје из Ци риха, да према последњим немачкам листама 0 поги нулим и рањеним Немпи су ј имали укупно од почетка рата до 2 гвгуста преко 2,400.000 губптакз, од којих су 48 000 официра.
- Малисори ивјављују своју лојалност Цетање, 19. авг. Малисорски првак Пренк Биб Дсда дошао је нз Цетиње, где је примљен код краља Николе. Сазнаје се да је Пренк Бе 6 Дода изјавио у име
Мали резиме. У последњнм бројевима нашега листа, говорили смо о најбнтнијим потреба.ма нашега опстанка. Свуда смо апострофирали, да је олакшица, па чак н питање, нашегаживота у рукама Меснога Одбора. Он је предузео у своје руке најхуманији задатак у ратно доба, да олакша, или јасније речено, да омогући живот оних, који су у позадини без права слободнога свога деловања. Према томе, значај Меснога Одбора лежи у борби са нехуманим гросистима и нечовечним ситничарима, који се не обазиру на живот својих суграђана. У тој борби Месни Одбор мора узети становиште, да се бори прстив неколицине за спас целине. Ми смо говорили о нашим кожарским трговцима; они се у Београду могу избројати на прсте, н.ихова пак несавесност и грамзивост доводе у очајање и пропаст хиљддама невиних, остављених сами себи, незбринутих, од својих хранитеља раздвојеннх породпца. Не може хуманије борбе бити од те, коју би морао Месни Одбор и дзље прсдузети и нове прихватити. Ако не посве убрисати, а оно ублажитн сузу бео-ј градском становништву; заштити га од непотребног ризика значи, вршити најсветију дуж-
ност у овоме добу, када Србија ствара садањом крви покољење, које Не у својој будућој величини моратн да пали кандило захвалностн својим претиима. Београдска општина, као престокица са Меснвм Одбором нису обичии; они припадају историји и као таки требају да делају. Никаква обзира не треба нмати; јединн обзир мора бити: олакшање и омогућавање живота свога грађанства. Тај правац и таки рад олакшаће, умирићедуше, ^ће и одлучну храброст они у рововима, који стварају Србијину величину. У такоме рлду ми ћемо и Општину и Месни Одбор свесрдно помоћи и заштиткти од шпекулативних напада.
Немци и Бугари — Аустро-Немци нуде Маћедонију и Стару Србију Букурешт, 19. авг. Ссфијски дописнвк,.Жур нага де Балкана ! ' јавља сво ме листу, да му је једна; угледна пслатичка личнсст у Софији изјачила, да су Аустро-Немци поиудила Бугарској целу Мгћедо.чијун један део Старе Србије, Само да Астзне веутрална. Хрухски сабсш у румукцјн| Букурешт, 19 гвг Јуче је одржан у двсру крунскк саЕет, за ксји је краљ нарочвто дошао у Букурсшт, на коме је већано о мерама које треба предузети збсг наглсг нагомнлавања немачке а аустриске војске на румуиској г-озница у БуКОВЕНИ Р јужним Карпатима.
Женски свет Неколико љубави Лели Мери ош сује у својој књизи .Љубав", поред обилне студвје о љубввном осећању, неколико прим^ра љубави: „Ја сам познавала једног младог, плазог човека, који је имао
необичко сањиее очи, и сзирао варијаци|е на клавиру у пуној вештини. Његов је стан био у улици вечигог хчада у једном крају Париза који вгс опомин>е на Версаљ. Преко од његове куће становала јг лепа Жанета, уметница на клгвиру. Њих двс е су се псзнали у летњим нсћлма преко звука са клавира. Изјавили су један другом љубав преко арија чији су разнобојни акорди престављали нијансу у шиховим ссећањнма. Они су се воледи пуне три гсдине. ма да никад нису проговори ти ни једне речи. Клавир им је био мост преко кога су њихова срца долазила једно другоме у посету. Алн нпак зето њихова љубав *не беше ни у чему другојачија од осталих љубави: ови су селубили (ма да не физиолошки ипак врло страсно), били љубоморни једно на друго, прекоревзли се узајамно. плакали у тешким часовнма, приређивали растанке, и чинили све у опште што чине и остали обични љубавници. Па чак и њихов растанак био је исти као и код других. Једнога дана када је падала априлска киша и мирисао у сзлону Жанетином дупли лила јоргован, млзди, плави човек са необично сањивим очима нехотично је свирао варијације .пролетњег сна*.Жанетз је песму разумела као охладнело осећање код свога дрзгана, одговорила му је истом музиком дсдајући на завршетку два сувишна акорда, који су требали да значе подсмех. Посге т га дана арије двају љубазника нису се сливале у један тон. И кац је јесен зашумила жутим лишћем, тај шум је био довољан да за увек заглуши звуке са клавиоа уметнице Жанете и младог, плавог човека са иесбичко сањивим очима. У идућем броју о једној дру* гој љубави. Зор.
Шада Младенци (показујући своме повнанику нсворођенче): Но, како вам се допада дете. Право реците на кога личи? Познаник: Опростите, ја сам тек два дгна овде у варошк н још не познаје све личиости.
Претплата на „Стражу* стаје 1 дннар месечно