Straža

1 по* 235

СТРАЖА

Ств>« 3

Мштика евдиада јуче пре подне оиржана ј е у кабинету г. Пашића зеома аначајна министар ска седниаа Како сазнајемо на овој с«дници је створена нзвесна корекцаја у одгозору Крзљевске Владе на ноту Четворног Саоразума Г, Пичу Јазљају нам из Ниша да ј€ болест г. Пачуа пошлг ла боље. Цвпломатсн штн Јуче око 4 часа по подне посетили су руског послааика г. ТрубецкоЈа енглеска и франаусни аосланик а код н>ега се веома дуго задржали. Г. Чапрашиков, бугарскв посланик посетио је г. Фиталитија, румуаског аославвка. Оаамчааска гфвра Војни вследнек по опантарској афери послао је Зојно-судском одељку Вр<озне Команде сва акта око ислеђења кравице прахов скс комисије. Комшје за откуп еаммн! У министарству народне привреде ради се на оргазизован>у комвсвја које ће у земљи куповати разна семена. Ноз Шт Одбор У Кијевској општини (о* <руг крагујевачки) образозан је Месни Одбор. Подмцмеки уш За дан два биће објав. вен већ полициски указ. Указ ће обухватити унапређење неколако писара у начелнике среске, а биће аосгављена н три нова окружна начелника. Новз лошта Министар Грађевина на лредлог поштанско-телегр. оделења отворио је у Сараорцима поштанско-телеграфску станицу са огра .ниченом службом.

?ук који се беше аостројио. — Из првог вода десет Јојника напред, марш, ко> мандовао јс пуковнвк. А јагвм кад су ови сталв чврно пред њам, он нзстави: — Шаторе дрешв! марш, лаарш. И десет снажним руку за тили час оборише латоре, дОк су војници и сфвцнри забезекнуто гледали у пуковнвка. —'Госаодо офвцври, свахн у свој батаљон а вод! На место вољно! Трубач свврај повечерје! ■— И мир« но као што је дошао, тако је и отишао. Све Је воспало. Све већ увелико спава, и неводећи рачуна што киша немвлосрдно шиба и пробија одело. Нигде живе душе. Само се по који војнак нажуљен на једној страни, окрене на другу, и ооет вастане гншвна. Све је мирно!

Фр«1*цуек« жвнз Савез францусвих жена скуоао је у Франауској ветку количину рубља и оцела за сирочад каших ратннка. I Вашар... (На идресу оних. у Монополској I Управи) КрагуЈешц, 18-УШ-1915 г. | 1ЈЈто год се више набијају магацини овдашњег мотполсчог стоваришта,' артиклнмч. који су највећа и најпотребнија' нгмирницз у свакој кући. (со. г<1С. палидрвца и т. д) све се више, и то систематски, осеКа оскудица по вароши у њима. По Крагујевцу јеужасна оскудица за гас, со и палидрвца, а| свега овога има вагонима у мо-! нопслском стоваришту! СамоЈ налидрваца има можда 1 вагон, | а ви то неможете купити у ва ј роши ни за лек!! А тек гаса, кога у магацину монополском има преко 3500 сандука, неможете наћи у вароши, док не узјашите коња, и обиђете све бакалске радње! На какав је то вашар моли- ј ћемо у тој монополско] упра-; ви; јели тамо још ко болестан, сем г. Раше Милошевића, или ј су сви по — Нишави, на ту-, шнрању! Какав је то ред. ако ко Бога јединога зна, да се једна огромна количина најнужнијих на-ј мирница чува. у затвореном магацину, продаја забрани, а да свет изнуди тражећи по вароши те потребе? Каква му је то политика; или држава чека, да тиај артиклима скочи цена, па да их онда пусти ка продају? Можда је и то: Зар се на тај начин задовољавају потребе грађанства? Напротив. Ми мислимо, да; се оваквим радом хотимично иде на руку трговцима, да г\о- I дижу тим артиклима цене, и ј штете потрошаче. Овакварад-] ња Управе Монопола, *ора револтирати свакога чсвека. јер кидише непосредно на џепове нас потрошача, а трговцима све боље набија кесу. Ако је то хтела Управа Мо- ■ нопола, онда је то и постигла; ј и пошто за њу наредбе Средишног Одбора не вреде. она ј би најбоље урадила, да спусти ј ћепенке на своме стоваришту, овде у Крагујевцу и укине то надлешгво. Тта ће ,им кога зрага л ови чиновници овде. који по^ целога дана седе цабе. Аман Монополска Управо!; Или одобравај да нам се про-ј

дају потребе, које ти оаде у својнм магацинима чуваш, а без којих ми даље неможеао. или бар објави. да си се сва разболела од неке тешке болеети, па да потражимо хирурге, ксји ћете взлечити. А њнх има тамо у Нишу на окупј преко 160. Доста је било вашара, доста! С. Ушврјјвбам ЈКаде уТзије — Стрзж од сааешиичмог ионр«4»ожн»« Атина, 21. авг. Преко пет хиљада раднива раде свом жестином н* подизању утврђења и погравци као и оодизању нових путева око вароши Анорме у Мзлој Азији. Ова мера предострожностн врши се од бојазни да Савезнаци не би преаузела на томе месту, кО|е је врло подесно, предстојеће нскрцавање на Малоазиску обалу.

№ ргшхе гаапЦе Забелешке једног наредннка Било је то на Варовници. ј Један одред трећепозиваца хра- ■ бро је се одупирао много већој | навали Маџара. Али и послед-I њим моментима не добијајући ] подпоре почео је да малаксава| и да поиушта. Маџари надиру ] за њима и вичу; предајте се, ићете у Пешту да уживате! Наши узмичу борећи се и даље а Маџарн непрестаио вичу; пре-1 дајте се ићете у Пешту да ужи- ј вате!! Поједини се почеше колебати вндећи се у опасности и почеше бацати оружје. У одсудном моменту, са 5ока, искрсе однекуд један одред другопозиваца. Маџари се поколебаше и стукнуше. Наши другопозивци нададоше се за њима вичући. У Ниш, у Ниш да ужпвашШвабо. И тако нешто заробише а нешто помлатише. От* В*јс Овакви смо (АФОРИЗМИ) Заљубљени лажу често искрено. Највећа брана соаијализму лежи у томе, шго сваки тражи од другога оно што он не би другом дао. По неко продаје своје изуме тако јефгино — да га свет презнре. Шта би вредели у овом свету јаки — кад их не би подупирали слаби?

Ахо сањаш нешто лепо радуј се, јер је сан био пријатаа; сањаш ми пак нешто непријатно — и онда се радуј јер је то само сан био. Плод на дрвету стоји на грани док не узри, па затим отпадне, ■ љубав прво узри ла затим се усади, сасвим усади у наша срца.

Анендоте Из живота знаменитих људи гЈЈид ) е ! реви, бивши предсвдик фраШГуске репуб шке, био још незнаган адвокат, дођоше му из ј НЈтрашњости неке његове тетке у госте у Париз и он их позва на ручак у неки ресгаран. Дошавши тамо, позва келнера на страну и рече му: „Кадгод ја заиштем вино „шамбертин". Ви донесите обично добро вино. Ручак је текао мирно, а вино се доноскло по споразуму. Кад је дошло до плаћања. на рачуну је три литре вина износило 15 франака (цена „шамбертина ‘) место 3 фран. за обичио вино. које су заиста и пили. ,.Ви сте у рачуну ксд вина погрешили 1- рече Греви. — ,,Никако одговорн газда, који одмах долете. Ви сте тражилн „шамбергина**, што ће и даље посведочити“, што оне и учинише. Од незнатног адвоката постаде Греви председник фран. републике. Једном. пролазећи поред те гостионице са двојицом народних посланика, сети се оног догађаја. Позове своје пријатеље ка чашу вина. Ушавши поручн три флаше „шамбертина* 1 н слатко попише. Кад је дошло до ппаћања. Греви, строго гледајући рестаратера, упита га: „Драги мој, јесте ли икада обично вино наплатили по цени „шамбертина 1 ? Рестаратер пребледе и поче се извињавати. I „Ништа. ништа — рече Греви — свака кривица се свети на земљи. Ево Вам три франка за обично вино, које смо данас код Вас попили“. =. мисли • — Скупља Вер По^тоје^деа света: Један је !од небом — сунцем, а други > срцу девојачком. ЈБубан је опијум који нам ствара депе снове, стварности и лагано нас убија.

О пољупцу

- Р. «)€ О. Пољубац је љубави оно штс јје цвет биљци: Њих дзоје ус| постављају живот. ■ Украђек јо пољубац најслађи. А и драговољно дат пољу ! бац није — горак. Пољубац је као електричк* струја: Он нам електрише цело тело Између љубави и пољјпцл има самоједвн дрхтај, као што нзмеђу живота и смрти имлсаI мо јеаан секунд. Разно Сумњнва кост. Чувеноме природњаку, Сир Рихарду Овену, управнику пркродословно - научног Британског Музеума дође једнога дана послужигељ тадањег енглеског премијер-министра, лорда Г,1он Сусела са једном велнком косги, замотаном у хартији и са Ј пислшм од лорда Џон Русела, у коме га авај, као његов личнн пријатељ моли, да му писмено достави, са својим званичним потписом, од које је животиње та кост. Научењак узе посматрати кост и одмах, у први мах. познаде, да је то једна обична кост од шунке једне велике свиње. Чудио се само, што његоз пријатељ Русел тражи о томе званичан акт. Ипак седе и наниса своје испитивање, са уверењем, да ће му Русел то згодном приликом објаснити. Послужитељ узме опет кост, умота је у хартију и са званичним актом однесе је Руселу. Чекао је неколико дана, а када му Русел ништа не саопшти, он оде њему и упига, каква је то потреба била, да се за обичну косг свињске шунке изда званичан акт. „Ах, да, та кост!“ Узвикну министар-премијер, смејући се весело. „Та је кост из Америке. Амерички президент Грант обећао ми послати једну шунку од медведа. коју и он и ја врло радо једемо. И он ми јс послао,

Све спава! Само будни стражари бодро мотре на свг стране. А пуковник? Као анђео чувар обилазв свој пук и похриза своје војки« Кс, ако је који случајно абацио са себе готово скроз покисли шињел.

ПОДЛИСТАК

РЈегг е Шп МаЛаше НгЈзаШете Хризантема. уморна, једва може да нас сустигне за> штаћујући се сунцобраном од хартије плаве бо»е, на коме су насликана лептири црвене боје. На половина узвишице пролазимо исаод огромног мермерног свода, којн се поред све своје примитивности рачува у нај* импозантнаје грађевик? Мчкадовог царства човек сев некоткае пита: да лвјеово

смаслио домаћа ум, јер на себа не носи иикаквог ја ианског обележја. Још се увек пењемо, У ово доба ае прамећује се одозго до доле на сгепеницама ни једна жава душа. На сизом гранату нема ни једне веселе в живе бзје, осам црвенах лептирова на Хризантеманом сунцзбрану. Дошли смо до самог уласка у храм, која је украшен са дза торња од порцулана, малим броазаним кандалима а животињским сликама, Не ушавша уаутра скревусмо лево и уђо* смо у скровита врт, на чи> јем уласку стоји табла са натписом; »ДзнкочаЈа* другим речима: ,Чајц*наад код жабе крекетуше*. Завста интересантан и егззтичан наслов. Зар не? Овамо је Хразантема наумала да нас доведе. Седо смо, дакле, за један сто,

над којим је навучен ктов Сд црнога платна са великим бглим јапанским сло вима — а две услужне „мусме* дођоше да нас услужа. А оне су се непрестано смешиле: на њаховим усзама видео се онај урођени јапански осмхх. У језиху макааовог царсгва не познаЈем на једне дражесиије речи од ове ,му> сме“. Њом Јапанпз крсте девзјке и млада невесте. Чзвек би рекао, да је ову чајциницу азмислио неки јапански Вато. Поред св* своје сеоске једаоставности и искићеносги има у себи нечег шармангног. На* лаза се уладу гусгих и васоках дрвета, а у непосредној близвии чује се из малих језераца крекетање жаба, којима ова кафана вма да заблагодари за своје пре* красво име. Озе срећне жабз шећу

се и певају на мекој маховини, Овда онда заврша по која жаба своје дубокогуше рефлексвје глаоам »квак“, с твме мн пружа □рилику, да утврдим, како јапанске жабе крекећу много дубље и храпаје од наших дорандуских. Под овим шатором седи човек, као на каквом балкону, која је постављев на неком брегу, па му се с висане отвара поглед на савн сгари град и ва предграђа која су се грнпила једно уз поугО обрасла зеленилом. Охо нас, исаод н изнад нас налази се велвки број старах дрвета, :а сочнам н зеленам лашћем. Далеко испод нас увазује се морска лука, којој се на црнзј и мирној површана ОпажаЈу сални пароброди, ратна бродови и једралице, — све окићено заставвма, — Наставиће се. —