Stražilovo

329

СТРАЖИЛОВО. ВР. 11.

330

кнеза води ва обалу Дунава, ноказује мале и велике дамшиће, „пропелере", и све му тумачи. Тако кнез пробави тај дан. Фрања после кнеза допрати у стан његов, у „отел Пронелер." Тако сад кнез у „отелу" седи. Сад да га види Пела и Зарија. Фрања допрати кнеза чак у собу, запали свећу, и све му показује, да зна, како се у ,,отелу" живи. Фрања све то зна, послуживао је господу. Фрања се опрости са кнезом и оде кући својој. Енез закључа врата, још и резу повукао, да је сигурнији. Сад ће да се помоли богу па у кревет. Кнез гледа на дувар, нема иконе, већ саме неке слике, насликане младе женске, види, да нису светитељке, нема куда лице да управи молитве ради. Свуче се, чизме метне на једну столицу, хаљине на другу, прекрсти се, угаси свећу и легне. Кнез одмах заспи, и спава, што-но кажу, „као окупан", и доиста је окупан. Снева, канда се кући вратио, и приповеда Пели и Зарији, како се купао. Кнез ујутру раније урани. Собњи прозори су према Пешти; виде се сунчани зраци, кад свиће. Устане и обуче се. Гледи кроз прозор, види Дунав и красну Пешту, и дом купатилни. Сад би се већ знао сам у тој околини окретати. Дуго му је време, пио би ракије, а нема. Падне му на памет, да му је момак казао, како да удара у дугме коштано, ако му ко затреба. Дође до дугмета, гурка га, не чује одзив. Опет лупне, нико не долази. Ваљда спавају, па не чују. Кнез доникле чека, ал кад му се већ досади, а он не само да гурка, лупка дугме, већ га и потегне, што бољма може, да чује. Но се унутри нешто покида, а дугме му оста у руци. Наскоро дотрчи момак — кнез је врата већ отворио — и љутито пита кнеза, шта је радио. Кнез не зна, да му одговори, јер га ни не разуме, већ момку песницом на устих показује, канда нешто натеже, рад би што пити. Момак га разуме, кнез иште ракије. Момак оде, донесе му ракије и земичке, метне на сто и оде. Кнез пије и закуса. Момак доле пази, да не би кнез побегао. Шта има собом? Струњу и чутуру, иа крај. .^1 л>У\ЛУ1УС

Кнез хода горе-доле, изглеђује, чека Фрању. Кад ето и Фрање. — Фаљен Исус, како си спавао, пријатељу? — Добро.' Би-л' се мало, брате, поткрепио? Зови тог момка, да донесе ракије, то дугме ништа не вреди, не чују, а канда се и прекинуло. Фрања оде, да зове момка и да донесе ракије, па се враги. Момак дође с ракијом, но уједно метне и рачун на сто. Кнез узме рачун, прегледа; немачки не зна, ал зна цифре, стоји, да има платити 5 фор. 15 новчића. Кнез пита: откуд толико? Момак протумачи преко Фрање: соба 1 фор., свеће 20 новч., ракија 30 новч , дугме 3 фор. 65 новч. Сума 5 фор. 15 новч. Кнез се убезекну. — Дакле толико стаје дугме, па свећа! Кнез се прекрсти. — Ево, платићу. Шлавонија још није пропала. Извади новце и исплати. Момак се удали. — Но, ово је скупоћа; ал ми није ништа жао, само дугме, рече кнез љутито. — Знаш, пријатељу, шта бих ти рекао; да дођеш мом једном пријатељу на стан, даће ти собу по десет форината на месец, и послугу, а добар газда: има кућу и виноград, Стипа Звиршић, па наш човек. нашки говори. — Е, добро. Хајдмо одавде. Изиђу без „збогом" из „отела". Фрања води кнеза Стипи Звиршићу, близу купатила, кућа баш нуз гребен „Герзелеза". Погоде се и кнез се усели. Звиршићу се допада кнез, кнезу Звиршић. Сутрадан одведе Фрања кнеза у купатило, и узме једно посебно, по тридесет новчића. Фрања ће га ван код врата чекати. Кад кнез уђе у купатило, послужитељка му све покаже, чешаљ и огледало, донесе му и чаршав; види, да је дебео, па га понуди, ако је рад, да му кога пошље, да га тре. Кнез откаже, то има и код куће, не треба му онда купатила. Тај дан сретно заврши, а сутра ће ићи са Фрањом доктору, да му цедуљу да за купице. Хоће крв да пушта. Тако кнез започе с купатилом, а ваљда ће му то и пријати. Но шта код куће раде? (Наставиће се.) :\Ш\гј^ЛГ^