Stražilovo

331

СТРАЖИЛОВО. БР. 11.

332

Београд.

Н А СТЕНЊ

„Иевсова пдамена стреда на стену удари доле, ^■^рИ стена на двоје пуче. Брујећи у току своме Водопад растресе гриву и обе раздвоји пол«. И бурни његов лбт Са горском студеном струјом у цветпе потече равни У туђ, у далек свет. У рано пролеће тамо сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе, И смело над понор нагнут мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме И чудни његов глас У мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени, вити клас...

Војислав.

РАЗНИ ПУТЕВИ. ПРИПОВЕТКА МИЈ1АНА САВИЕА. (Наотавак.) УИ. мрак, могао се но н>нма разабрати. Кад се улази у башту, лево од стазе, ирема винограду, стајао је на малом брезкуљку округао кућерак, из ког је био красан изглед на Дунав и на Фрушку Гору. Пред великом кућом било је велико место, где се могао сместити приличан број гостију, а одмах мало даље широке и узане леје пуне красног цвећа. Градић је на том салашу проводио често по недељу дана, и често је, особито у своје млађе доба, изводио амо своје пријатеље, те се с њима својски иозабавио и прочастио. Кад је свануо опредељени дан, извезоше се сви на салаш Градићев. Кола за колима зврјаху преко ледине, а свака напуњена гостима. Било их је са глумцима заједно око шездесет. Блајковић, Живковић и Градићев брат доћи ће тек после ручка; они су, као трговци, имали посла у вароши. Али њихове породице изашле су већ у јутру. Тако исто ће доћи тек око подне и професори Машић и Стојковић. Глумци и глумице беху сви на броју. Музика ће доћи тек носле нодне. Са веселим поздравом дочекао је Градић са женом својом госте. Они уведоше одмах госпође у другу собу, где су се ове могле удесити; мушкарцима то већ није тако од потребе. Кад је било све у свом реду, нађоше се гости које на широкој веранди, које на слободном месту пред кућом, где је на два дугачка стола било постављено за доручак. У најбољем расноложењу поседаше гости за совру. Домаћица у друштву са Пајићком, Стојковићком и Љубицом послуживала

^убица је имала право, кад је рекла, да је најглавније учињено тиме, што јој је забава у почаст позоришној дружини пала на иамет. Све госнође, које су биле у кругу Гадићкиног друштва, прихватиле су драговољно ту замисао и одмах су почеле да удешавају све, што је најнужније за ту забаву. Госпође су хтеле, да забава буде лепа и достојанствена, с тога су на чело ставиле Гадићку саму. Свака госпођа добила је на иисмено, шта има да принесе за ту забаву. а будући да ће забава бити велика, наговори Гадићка и друге госпе, које не спадаху у њено ближе друштво, да свака по могућству нешто допринесе. Једне су имале данабаве печење, друге салату, треће торте, четврте хлеба, ове опет вина, оне пива, неке млека, неке каву, неке шећера а мушки су имали да се постарају за подвоз, за свирку и за иослугу. Све је било удешено на најбољи начин. Па и дан је био већ опредељен, кад ће се одржати забава, па и место, велика башта на салашу адвоката Градића, који је драговољно пристао на то. Изаћиће се на салаш одмах у јутру. још зором. Салаш Градићев није далеко, ако има но сата од вароши, а у њему је удешено све за лепо животарење. Најлепше на салашу била је велика и заиста лепа башта, са разноврсним воћем и другим красним дрвима. У ћошковима беху удешене хладовите сенице, у које није ни радознало сунце могло допрети, а камо ли људске очи, и само кад им се човек приближио са свим, и мало научио очи на