Stražilovo

633

СТРАЖИЛОВО. БР. 20.

634

НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ.

како поделише свет: 3 е в с беше бог неба и земље, отац к и владалац свију других богова. Њега сви поштоваху. X е р а, сестра и жена Зевсова, беше краљица неба и богова, и покровитељка брака. П о с е ј д о н, брат Зевсов, беше бог свију вода и управљаше морем. Арес, син Зевсов и Херин, беше бог рата и сваке силе, која руши и разорава. Деметра, сестра Зевсова, беше богиња земље, особито земаљскога плода. X е с т и ј а, сестра Зевсова, беше богиња огња, особито домаћега. Атена (или Палада), кћи Зевсова, која излети из главе Зевсове, беше богиња мудрости, покровитељка знања и вештина. Хефајст, син Херин, беше бог ватре и покровитељ свега онога, што се ватром да створити. X е р м е с, син Зевсов, беше покровитељ трговине, вашара, лука, друмова и т. д. Он је бог сваког проналаска. Аполон (Феб), син Зевсов, беше бог сунца, предводич муза, покровитељ стрељања, свирке и песништва, пророка, врачара и стада. Артемида, кћи Зевсова, богиња месеца, покровитељка лова. Афродита, кћи Зевсова, покровитељка љу-

IV. I Е Г Е Н Д Е, (Наотавак.) вих, какових нађосмо у Срба, они вероваху у рај и пакао, као и ми што верујемо, и још много више празиоверица наћи ћемо него у нас тако, да се без зазора можемо послужити старим претхришћанским веровањем код Грка, ако смо ради да протумачимо наше легенде и у њима расветлимо оне моменте, који задиру у прастару веРУ нашу. Тим ћемо не само расветлити мало наше старо веровање, него ћемо ући у траг причању

Сви ови дванаест богова живили су на високом брду Олимпу, који се врхом својим што но веле до неба попео, и отуда су и у небо улазили. На том брду се саветовали, а Зевс је председавао. Осим ових богова био је још и богХадес, брат Зевсов и подземаљски бог, владалац доњега света. Било је још и више мањих богова, који су имали своја блага, која им припадоше у оној подели света. Једному допаде, да буде бог вина, другому да буде бог сунца, други опет да буду: богиња месеца, богиња јутарње румени, бог ветрова, богиња правде, бог љубави, бог богатства, богиња среће, богиња небесне дуге, богиња здравља, бог сна и много више такових мањих бића било је код грчкога народа, који је за сваки поједини догађај, који бива у природи и људском животу, замишљао неко биће, које њим управља. У Грка ћемо наћи и вила истих онако-

народном из најстаријега дооа нашег, а то причање нам народ опева песмом, која је морала бити са свим другога садржаја и обима, него што су до данас сачуване. До сада упознасмо се са старом вером у неких арских народа, за које рекосмо, да су својом некадањом заједницом сродни са Словенима. У опште дакле о вери тој можемо рећи, да у њојзи не гледамо ништа друго, до ли обожавање природе и природних сила и појава, које с тима бивају. Кад смо се дакле с тим у неколко упознали, а мислимо, да ће то бити довољно, упитајмо се, какова је била стара вера у Словена, којима припадају и Срби. На оваково питање нећемо моћи много одговарати, јер нам се не сачуваше књижевни споменици, као у других народа, из којих би могли о том више читати. Ми Срби кано да врло мало градива имамо за ту радњу. Али ипак приче и најстарије — предисторијске — песме наше надокнадиће нам у неколко ону оскудицу у књижевним споменицима, у којима би могли доста сигурно наћи и читати оно, што желимо. Ми ћемо наћи у њима ипак такових места, из којих ћемо се колко толико упознати са нашом старом вером тако, ако упоредимо такове приче и песме са причама и песмама сродних нам арских народа. С тога су нам и важне такове приче и песме, и много важније, него што многи мисли, који их прочита, да нађе у њима само забаве. У току ове радње напоменусмо већ нешто из митологије словенске. Пођимо сада даље и упознајмо се са старим веровањем код Словена у опште, да видимо, дал ће се у том слагати Словени са својим суплеменицима, арским народима, — о којима до сада писасмо. Кад смо се упознали и са <таром вером код Словена у