Stražilovo

701

702

састоји мисирска очна болест (трахом), па да онда поучи и посаветује народ, не би ли се тако они, који пате од те болести, подвргли лечничкој нези,

(Шкодин спомепик) 26. јула о. г. п. р. откриће се у родној кући славног Чеха Шкоде у Пилзену плоча-епохменица, коју је и8радио академски вајар Мисабек у Прагу. Тога дана биће велика елава, на коју ће се поввати сви аустријски универ8итети.

П030РИШТЕ И УМЕТН00Т, (Гдинка) 20 маја открише споменик чувеног музичара руеког Михајила И в а н о ви ћ а-Г л ин к е у Смоленску. Тог дана био је концерт, који се састојао само из умотворина тога најпопуларнијег руског комповитора. Глинка се родио 1 јуна 1804 у Новоспаску код Селне (Смоленске) а умрво је 2. Фебруара 1857. Испрва се био одао ивучавању јевика но после се окрете и посвети еасвим мувици. Да би олоравио своје порушено здравље, оде 1830. у благо поднебље талијанско. Четир године је зкивео у Милану, Риму, Напуљу лечећи се а поред тога и вредно компонујући и учећи у талијанских мувичара. Али то га не вадовољи него 1834. враћајући се кући наиде у Берлину на учитеља, који љега, и кога он разумеде. То је био С.> Ден. Денјеуповнао његову народну оригиналност и појачао га је у идеји, да пише „руску" мувику. Први покушај био је тријумф: опера „Ж ивнб за царн", која ивађе на позорницу први пут 9. дец. 1836. Предмет је био народан, а изворне руеке народне попевке или одјеци шини дадоше делу скров и скроз националан колорит. Опера ова је до данас омиљен репертоаран комад на руским певачким поворницама. Ободрен тим успехом лати се Глинка и другог дела. Пушкин му се понуди да преради своју Фантастичну песму „Руслан и Лудмила", али му на жалост смрт (1837) не даде. Онда то учини сам Глинка како је умео и ивнесе пред свет то своје друго дело 9. дец. 1842 год. 1844 мораде опет због здравља потражити југ; прво оде у Париз, где га је славни Берлиб (ВегНои) замиловао. 1845 — 47 живео је у Мадриду и Сезиљи, где написа „ Јока ага^опеве" и „боиуешгз 4' иае пиН (1'^е а Ма(1гШ". По томе је становао неко време у Варшави, у Петрограду и Паризу. Од 1854-65 живео је близу Петрограда, где је сам написао свој животопис и смишљао нове предмете аа оперу, које међу тим није никад довршио; 1866 оде своме учитељу Дену, где после годину дана умре. Тело му пренесу у Петроград. — Осим горе споменутих дела написао је Глинка још: неколико дела у варијацијама, валцера, ронда, два штрајхквартета, један септег, трио за гласовир кларинету и обое, много песама (романца), тарантела за оркестар са певањем и плесом и т. д. Глинка је руски Берлиб. Он је створио Русима уметничку музику на основу народних песама. (Чешко народпо позорпште у Прагу.) 31. маја п. р. представљала се у прашком народном поворишту први пут Ровкошњијева онера „РореЉа" (пепел/ га), за коју смо ја-

која је код те болести од сигурнога успеха, а они ; које је болест поштедила, сачували и за даље од тога зла."

вили у '20. броју нашег листа. Предмет је узет из народне приче о пепељуви, У опери се овој не епекулује ни на какву реалистичку мотивацију, него је као и у народној причи чаролија покретач радн>и. Због тога има ова опера смер, да утиче колико на слух евојом полетном и равнобојном свирком, толико и да заноси и очарава око евојим чаробним дивним сликама и појавама. Иа Лајтомишла и околине подигла се чета од 380 душа родољубивих Чеха на прву представу. Кад ћемо ми то доживети?

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Ђорђе Рајковић објављује, да ће издавати и уређивати нов лист за забаву и поуку под насловом: „Бршљан" Лист ће тај доносити оригиналне приповетке, романе, новеле и шаљиве игре, вађене ив народног и друштвеног'живота; српске животописе, слике из српске прошлости, писма знаменитих Срба, народне умотворине, старине и белешке. Главно ће бити листу, да негује оригиналну књижевност те према томе неће доносити преводе. Излазиће 1. и 15. свакога месеца на целом табаку велике четвртине а цена му је на годину 2 Фор. на по године 1 ф . на четврт године 50 новч Претплата се шаље на издавача-уредника у Новом Саду (каменичка улица, бр. 142). — Од Мариборске „ТЈЈиДвке кпјјгшсе" изашле су свеске 7. 8. и 9. У тим су свеекама ова дела: 1.) „8а1ујјап", приповетка из шеснаестог века, прерадио X. Мајар 2.) „Иа обт <1от", чески написао А. Јирашек, превео на словеначки Ј. Сатлер 3.) „Ма1;1 1 8т" чески написао Већеслав Штулц, превео Горењец-Подгоричанин. 4.) „8о41г", приповегка из грчког устанка, превео X. Мајар и 5.) „Сгго? Ки<1ш8к1", приповетка, преведена с немачког.

Ч И Т У Љ А. Лавослав Гајтлер. Из Беча стиже тужна вест, да је 20. маја (2. јуна) иреминуо после дуге и тешке болести свеучилишни професор и знаменити слависта Лавослав Гајтлер у 38. години свога живота Гајтлер је родом Чех и родио се 1847 год. у Прагу Староеловенеки јевик учио је у Прагу и Бечу од Хатале и Миклошића. 1873 постане проФесор словениетике на прашком а 1874 на ново устројеном свеучилишту у Загребу. Те исте године постане редован члан југословенске академије. — Велика васлуга Гајтлерова је, што је пронашао два важна глагољска сноменика, које је издао под именом: „Еисћо1о§1иш, глаголски споменик манастира на Синају" (Загреб, 1882) и „Псалтир," глаголски споменик манастира на Синају (Загреб, 1883.) Врло је важна теорија Гајтлерова у погледу посганка ћирилице и глаголице. Ту своју теорију развио је у делу: „С1е а11>апезјзсћеп ип<1 81аУ13сћеп всћН^еп" уоп Бг. 1Јеоро1(1 &еШег. (МИ 25 рћоЈ>о1;ур18сће11 ТаМп.) "Шеп 1883. У овом делу доказује Гајтлер, да је глаголица поетала