Stražilovo

703

од албанског писма а ћирилица од грчког слова, да се доцније обе те азбуке помешало и утицале једна на другу и то не само глагољица на ћирилицу, као што тврде ШаФарик и Миклошић, него и обратно. По Гајтлерову мишлењу Ћирило је иисао ћирилицом, али ју није пронашао, него је био као некакав еклектичан реФорматор ћирилице. По мњењу његову глагољица је могла иостати само у Албанији, јер се само тамо сукобише Словени и Арбанаси. Иирилица пак тамо је постала, где су долазили Грци у додир са Словенима а то је у Маћедонији. У Панонију су тек Ћирило и Методије однели ћирилицу. После смрти Методијеве добегоше ученици му које у Бугарску, које доле на југ. Тиме се сукобише глагол>ица и ћирилица. Из тог укрштаја пониче с једне стране старија (округла) и млађа (ћошкаста) глагољица, с друге пак срнско-босанска и бугарска (после руска) ћирилица. Тојеукратким потезима теорија Гајтлерова о постанку глагољице и ћирилице. Ма да та теорија не стоји још на чврстим ногама и налази много непријатеља, ипак је напредно утицала на изучавање старо-словенског јевика и служи као доказ великог ума и научености Гајтлерове. — Ради ових великих заслуга по Словенство сетимо се и ми великог покојника и рецимо му из дубине душе: лака му црна земља!

АФОРИСМИ. (Старо-грчки.) Кад се жениш, не разбирај много за ствари побочне: ко је био дед, ко ли нрадед твојој невеети, већ гледај једино каква је она, коју узимаш за жену и с којом хоћеш да жи виш. Многи захтевају, да им се мираз метне на сто, да испита с.тручњак, да ли је добра кова новац, који по том ни пет месеци неће остати у њиховим рукама, а слабо ко тражи, да унапред упозна и испита ону, којаће делити с њиме добро и зло; жене се на лаку руку и поверавајући све слепом случају, па за то и многи, оженив се лакомислено, нађе у жени све, само не праву сапутницу живота. Менандар. Веџбај се радећи од добре воље, како би по том могао радити и оно, што ти се наложи. Исократ. „О Ахиле Пелејевићу, најсрчанији од свиколиких Јелина —- рече мудри Улис — ти си зацело силнији и много јачи од мене убојним копљем; али ја те далеко надмашам на са вету, јер ја сам се родио пре тебе и видио сам више света!" Омир. Човека, који не ради, требало би предати суду. Солон. Дика је за жене, кад се знају одржати на једнакој висини с мушким полом и кад живе тако, да л»уди о њима никад не говоре, било да узносе њихове врлине, било да их куде. Тукидид.

704

Ради и старај се за свој ужитак личним напорима. Човек, који живи а ништа не ради, јесте крадљивац. Фокилид. Од свих живих створова, што знају мислити, жене су најнесретније! Човек кад му се не допада у кући, може изаћи из ње и равонодити се у друштву својих пријагеља. Али ми жене можемо погледати цигло у своје сопствено срце. Еврилид. П *Агали Харилаја, ва што жене Шпартанке не ивлазе никад из кућа без вела, а кћери им не носе вела. „То је отуд, рече, што кћери треба да нађу себи мужеве, а жене да сачувају своје." Нлутарх. Мудрац ваља да се бори против злих обичаја, а не да им се покорава. По пгго је провео вас свој живот учећи, да смрт није зло, зар ће се колебати између погибије и дужности ? Порфирид. Трпи а не јадикуј, смртниче! Сосиад. Питали Диогена: „Шта је најлепше у човека?" а он одговори: „слобода и отвореност." Диоген из Лаерте. На што тежити за богатством и изобиљем, ако нећемо помагати своје пријатеље и чинити добра дела, што се једино допада боговима. Јер колико нам треба да се наједемо и напијемо, сви имамо на равној мери, а да утишамо глад, за то не треба сјајних части. Антифон. Неки млад човек, ког Ипократида затече у хрђаву друштву, порумени. ,.Дружи се, рече Ипократида, само с таким људима, с којима ћеш моћи изаћи пред сваког а да не мењаш боје." Плутарх.

БИБЛИЈОГРАФИЈА, Метода Тусен-Лангеншајтова. 28. Писмо. Настава за темељно учење мађарског језика, од АдолФа Родера. Издање књижаре М. Каракашевића у Сомбору. Говор, намењен хиљадугодишњици славенских апостола Кирила и Метода, 6. Априла 1885. Од Уроша Милутиновића, протопресвитера Митровачко1\ Издање „српске грађанске читаонице у Митровици". Брзотиском К. Трумића у Митровици. Стр. 24. Извештај о стању и раду Панчевачке српске црквене православне општине за годину 1884. Нодноси црквени одбор главној скупштини сазваној за 5 Мај 1885. Панчево 1885. Штампарија браће Јовановића. Шта да се ради. Роман Н. Ј. Чернишевског. Превод с руског. I. Смедерево. Ивдање књижаре Косте Т. Наумовића 1885. Стр. 184. Цена 1 дин. 50 пр.

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА 7. 7. 7. Претплату је примила наша администрација а што се тиче оног другог, ту: ми рекли ми и одрекли!

ОТРАЖИЛОВО. БР. 22.

Наше штоване претплатникр, који још нису платили за другу четврт молимо да нам што пре пошљу новце. САДРЖАЈ: Опет то, али мало друкчије, Слика из народног живота. Пише поп Панта Поповић. (Свршетак.) — Из Петраркинијех сонета. Од Т. — Разни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Суиамка. Жалосна игра у пет чинова. Написао Фраља Кајм. Превео Благоје Бранчић (Наставак.) — Најстарије српске народне песме. IV. Легенде. Од проФ. Ђ. Магарашевића. (Наитавак) — Поуке из медицине. Саопштава др. Кода. 0 мисирској окобољи или трахому. — Љстићи: Гласник. — Повориште и уметност.— Књижевне новости Читуља. — Афорисми. — БиблијограФија. — Одговор уредништва. „ СТРАЖИЛОВО" излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИБА У НОВОМ САДУ.