Stražilovo

1033

— Онда ћу знати — одговори Јефта непоуздано. — Е, па како би ти да будеш учитељ, кад си кројачки калфа? — Ја знам добро појати, господине; а господин прота ми је казао, да још научим тамбурати и цртати мустре за шдинговање, па онда могу бити учитељ. А ја ћу и то научити. ■— Па то је лепо и красно. Ал ти рече, чини ми се, да си из Срема, је ли? — Јесам, господине? — Па то ти онда знаш ваљ'да и бурад наобручати, вино отакати, ракију пећи, на славину ударати ? — То сам све научио, господине, кад сам био манастирски ђак у Крушедолу. — А и то си био већ ? Па што ниси остао, да се покалуђериш? — Морао сам побећи оданде. — А за што? — Удавио сам довниковог мачка, иа ме је за то вијао по свом манастиру, да ме туче, те сам морао побећи. — Е, па кад си ти вешт и око вина и око ракије, знаш и реверенде шити и лепо појати, а научићеш још и тамбурати и мустре цртати, онда си дакле од данас учитељ т—ски, јер мени баш такав треба.

1034

— Љубим руке, господине — одговори Јефта, сав усхићен, — сад још само, да гледам, да се грку Спири допаднем, је л те? — Каквом грку? Нису грци ни до данас посгављали учитеље у Т. па неће ни од данас. Што ја кажем, то је свето. У то уђе попадија, да их зове на ручак, а поп Илија јој представи новог учитеља т—гког. 0 ручку је попа једнако нуткао учитеља вином, да му види ћуд; а кад су устали од ручка, Јефта Ижичић већ није више знао ни за Панту Рибаревог, ни за грка Спиру, па мож'да — ни за себе. Пера звонар ће га одвести у стан учитељски, где су само четир празна зида била, до душе, али за ову ноћ добро ће бити и једне крошње сламе за постељу. На првом рогљу, куда ће проћи, стоји чопор момака и девојака, па кад видеше Јефту, како батрга, а они сви у глас -— „ајуј, пијаног учитеља!... Гле, новог учитеља, како је лепо убрађен . . .!" — Учитељ да! — набрекне се Јефта мимопролазећи; — шта Спира!. . . шта ти грци и цинцари! . . . што поп Илија каже, то је СВетО ! . . . Хм ! (Наставиће се )

СТРАЖИЛОВО. БР. 33.

СЕРЕНАДА.

(ПО ЛОНГФЕЛУ.)

звездице летње ноћи бајне, Што сијате са тог неба плава, Погасите своје зраке сјајне! Она спава! Моје злато спава! Спава! Сјај-месече летње ноћи бајне, Што ти светлосг таму обасјава, Склони за брег своје зраке сјајне! Она спава! Моје злато спава! Спава!

Тихи ветре летње ноћи бајне, Што се с тебе лишће уздрхтава, Стишај мало своје силе тајне! Она спава! Моје злато спава! Спава! Слатки санче летње ноћи бајне, Пази да се не узнемирава, И причај јој моје бриге тајне Докле спава, Док ми злато спава, Спава! Т1 т * Вл. М. Јовановић.

СЕОСКИ СУЛ

ада је о том важном догађају дочуо Анж дрија, а он плану. Све, све би се мо

гло опростити, али то не! А и како ? Зар да дочека Ускрс без прасета! Није него

ПРИПОВЕТКА И. ПАТАПЕНКА. још нешто. То није право, то није комшијнски. Ценим, да није нужно ни спомињати, како су тога вечера изјурили комшијнско назиме,