Stražilovo

1303

СТРАЖИЛОВО. ВР. 41.

1304

спомињао њих а и писао о њима. У његовим делима екупљени су му чланди под разним насловима: „бегМзсће 1лес1ег и (1824.), „Уо1кзНес1ег (1ег Зегћеп" (1826.), „бегћјзсће Ое(]Јсћ1:е" (1827.), „Оаз Кеиезке зегђјзсћег ЕјиегаШг" (1827.), „КаИопеПе БЈсМкипз!" ( -828.) и оцена његова на енглески превод српских народних песама „бегујап рори1аг рое (;гу" (1827.), Екерман спомиње у својој књизи „Оезргасће тЧ 6ое1ће" разговор с Гетеом о српским песмама на три места, V I. свесци на странама 137—141. 328 — 330. иу II. свесци на стр. 10. Гете не може доста да их се нахвали. Сад видимо ево и Србина, где издаје на свет иреводе песама свога иарода и, одмах да кажемо, врло сретно израђене. Код многих је песама преводилац избегавао слик,'да се може верније држати смисла и духа у песмама. А то је врло добро урадио, та битност песме не лежи у слику веК у смислу. У први одељак сложио је народне песме, у други народне иуметничкеа у трећи краће припоиетке. Од песника наших превео је гдекоје песме Јована Суботића, Брапка Гадичевића, Грчића-Миленка, З.-Ј. Јовановића. Угледа ради доносимо ове песме: Из I. одељка. 84ап<1 аш \УаИевзаит ет јип^ез МаЛсћеп, Беззеп Ап41И;2 &1е1оћ Дег 8оппе зкгаћНе. 2и Дет Ап<;Н(;2 вргасћ (1аз јипде МаДсћеп: „О! (1и АпШ1з2! О, <1и те1ие 8ог§е! \\ 7 и.чз(;' 1сћ ћеи1е, (1и те1пе туеЈззез АпШбг, Базз ет Оге1з сИсћ етз(;еп8 киззеп 1УегЈе, СНеп^е §1е1сћ 1сћ пасћ (1ет ^гипеп ^УаМе, "№шч1е рДискеп а11е Л^егти^кгаи^ег, \Уиг(1' аиз Јћпеп т1г е1п ЛУаззег -иапДеп,

ТЈп(1 тИ Љезет (Исћ, тет Ап(;1И;2, ћаДеп, Иааз (1ег Кизз — 4ет АИеп ћШег зсћтаске М г изз(;' 1сћ аћег, (1и тет ^е1ззез АпИИг, Г>азз. е1п Јип^1т§; еЈпзк <Исћ киззеп -«гег(1е, Асћ! (1а §1еп§; 1сћ т Деп ^гипеп Сгаг(;еп, Л^иг<1е а11е, а11е Козеп рДискеп, ^игЛ' аиз 1ћгеп т1г ет Л^аззег -иап<1еп, 1Тп(1 ГП11 сИезет (Исћ, тет АпМИзг, ћа<1еп, 1)азз <1ег Кизз <1ет Вигзсћеп кбзШсћ <1иЛе, КбаШсћ <1иЛе ип<1 &е1п Негг егцшске. Тлећег §;1вп^ тН 1ћт 1сћ 1пз ОеМг^е, А1з 1зе1т А1(;еп јсћ ат 8сћ1оззе ђИеће, 1Тп(1 аиЈ Ее1зеп Нећег тИ Њт. . . . гићеп, А1в аи? ететћег 8е1(3е тИ (1ет А1(;еп. Из другог одељка доносимо Бранкову песму „Девојка на студенцу": А1з 1ећ §ез(;егп ап Дег (ЈиеИе "\\ т аззег паћт, ап (Иезег 8(;е11е: Кат ет Јип#1тЈЈ, ћосћ ги Коззе, Ме1пез 8(;аттез ес11ег 8ргоззе. Сггизз(;е егзб ипс! ћег-паећ за^!;' ег: „Всћшез^ег! ге1сћ ти' ек\уаз ^аззег!" 1сћ аргап§; аи? ипс1 кат 1ћт паћег, Ноћ 4еп Кгиа: — еггШегпс! ћбћег; Босћ пасћ 'И'вш& зсћеиеп ВНскеп! 1ја# <1ег КгиЈ? — т (;аизеп(1 8(;искеп Наћ сЦе 8(;иске посћ §е(х1пс1еп, Сосћ <1ег 8сћбпе — 13(; еп(;зсћ-игип(1еп; Асћ! трепп ег пиг 'иаедег кате, "УУеп аисћ 4еп — (1ег 8а(;ап паћте! Као што се види , преводи су добро испали за руком, и ми честитамо земљаку нашем. Али бисмо га замолили још: Како би било, да изабере гдекоје песме свију наших песника-уметникн, да их лепо нреведе и немачком свету у виду антологије пружи. Држим, да би био благодаран посао. м. С -ћ

жплл/х Л И С Т А Н.

„МНЂ ЖД Кад сам се с њиме опростио, био је свеж и весео, воља к животу чисто му је избијала из великих, црних очију. Бујно ме је загрлио и ја сам га пољупцем благосиљао, да остане увек такав. какав је сад. Да бура живота пређе преко његове главе и да не остави за собом на том свежем и чистом челу никаквога трага. Загрлисмо се још једаред, још једаред стиснусмо руке, и ја се нагло окренем и упутим се на зкељезна кола, ко.а су ме неколико тренутака за тим одвезла у ноћ, у неизвесну будућност. Годину дана нисам чуо ништа о њему. Ја сам међу тим носио зелен мундир руских војника. .. С каквом ли сам га надом обукао и како се од све те наде није десило ништа, кад сам га опет

Б ТББИ." свукао! Моје мисли, моје зкеље разишле се у ништа и ја сам с једним идеалом мање опет сео у зкељезна кола да се вратим у свој завичај. Било је рано у зору, кад сам стигао у Беч. Одвезем се у кавану, где сам некад пробавио толике беспослене дане и ноћи. Кад сам ушао, послузкитељ је-намештао по кавани, да дочека госте. Иогледим око себе : не беше никог; само у једном куту спазим неког, како се наслопио на лакат и како мутним очима гледа преда се. Иред њим на столу стојале су две боце, обе празне. Запитам послузкитеља, ко је то а он слезке раменима, и не рече ми ништа. У тај мах зачујем из оног ћошка глас, који ме је ванредно дирнуо: — Ходи ближе, Милане, зар ме не познајеш!?