Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

ДИМ. Од Ивана Тургењева. С рускога превео Илија Вучетић. Друго издање.

Како су у нас јадне књижевне прилике, како слабо ко хаје за књигу, ма и најлешпу, то неће звонити чудно, кад се као дивно чудо констатује, да је књига која и након седамнаест година дочекала друго издање. Осуђена су у нас и најбоља изворна дела да годинама чаме по магазама књижара-издавача и тек са највећом натегом у читалачки свет продру, а камо ли тек преводи, па ма пресађивали и најпризнатије умотворе књижевних великана у туђих народа. Тургењевљев је „Дим" у Вучетићевом преводу ето хвала богу бела врана у томе ногледу. Као вгео из иредговора другоме издању видимо, разграбило се прво издање тога превода одмах још оне године све до једног комада, па ево је после седамнаест година васкрсао превод тај у другом издању, у красном издању са ликом гласовитога иисда. Тургењевљев је „Дим" културан роман; у њему је до душе, као што Немац Јулијан ЈПмит у расправи својој о Тургењевљевом књижевничком раду, у Вестермановом илустрованом месечнику, у новембарској свесци од године 1877. вели, културна слика

само задак; са много је сјајнијом бојом, него у роману: „Очеви и деца" изведена љубавна новела, али се друштвени одношаји руски духовито претресају и неумитна сатира гаиба им зле стране. Нема сумње, тенденција је „Диму" лепа и узвишена а драж приказивања толика, да гаале вуче читаоца за собом; писан је „Дим" онако, како је то умео само Тургењев. У другом овом издању прегатампан је и на чело метнут предговор првом издању и у том је предговору сем живота и оцене књижевног рада Тургењевљевог у опште а напосе важности самога овога романа регистровано још и то, гата је донде — до године 1869. — у нас и Хрвата преведено од Тургењевљевих дела. Има затим и друго издање свој особени предговор, у којем су нагала места три писма Тургењевљева нреводиоцу, у оригиналу и српском преводу; писма су та већ саопштена била у „Јавору" лањске године. Омашка у том предговору, по којој је Јокајев ка16г кЈг41у" прешао Емилу Казару, изглађена је у првом броју „Јавора" ове године. Превод је скроз чист био и врло добро испао био за руком већ у првом издању а сад је још дотериван и наново углађен те га је права милина читати.

уивтаост.

СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ из дечијег зкивота. 32 гласовна комадића у обиму од пет гласова. За веџбање и увесељавање почетника на гласовиру написао Роберт Толингер. Дело 8. Панчево 1886. — Цена 60 нов. или 1 динар 25 пара. МЛАДОСТ РАДОСТ. Дваиаест гласовних сличица ради веџбања у предавању на гласовиру напреднијим ученицима за божићни дарак написао Роберт Толингер. Дело 9. Панчево 1886. — Цена 50 нов. или 1 динар.

— Од књижаре БраЛе ЈованоииЛа у Панчеву примили смо на приказ ове две нове музикалије, што их је та књижара својом накладом издала : Срнској публици познати композитор принео је овим делима нашој омладини, која свира у гласовир, леп, смишљен дар, који има не само педагошку него и вештачку вредност а за нагае прилике толико већу важност добија, гато у истини потпуно ислуњавају ова дела у српској музичкој књижевности грдну празнину, т. ј. поучну струку.

„Слике и прилике" садрже 32 мања парчета у обиму од пет гласова. Па и у тим уским границама гласовног обима знао је композитор створити парчад, која дигау животом, а побуђују вољу на свирање. У „Младости радости", гато је опредељена за напредније свираче, има 12 лепих музичких слика. Осим „Рождества", које је збирци на челу, и комадића „Лаку ноћ", којим је збирка завршена, све су остале песме дечије, повађене из „Невена", „Голуба" и чика-Стевиног „Бадњака", све саме песме, гато цртају дечији живот, те ће их млађани ученици и ученице у сласт свирати. Формат је Петерсових издања, дакле за ђачку руку врло удесан, уобичајене талијанске ознаке темпа преведене су на српски и то скоро махом добро и погођено, а спољна је израда врло лепа и елегантна. Нека су топло препоручене обе ове музикалије српским родитељима и учитељима, који српску децу у гласовиру поучавају.