Stražilovo

327

СТРАЖИЛОВО

328

његова публицистика има нешто оригинално, неко тако неисцрпиво одушевљење, које својим начином разгрева, да се међу хиљадама може расцознати; а то је збиља сигуран доказ за великог списатеља. Уза све то стало му је до тога, да уздрма душу у народа, да му очеличи моралну снагу, да га уздигне до оне збиље, којом може схватити народни задатак. И ако су ти радови по својој природи ефемерни, ипак стоје у неразделној свези са целокупним делањем тога човека, с његовим целим бићем. С друге стране остаће од трајне вредности у народној литератури коло мисли, што их недавно издаде у облику чланака о словенској култури (81оуепвка кптга), као и штудија о садашњим прилика.м словенског племена (бисаепе ро1осеше в1ауЈапбкећо р1етепа). То су у многом погледу предузета мњења, али схватају човека већином као научне тезе а рпоп, па су кадре да га упуте у сваком правцу многобројним упутствима и подстицањем, да схвати ону силу појезије а понаоеоб специално словенске вештине, која потајно дела у срцу народног живота. Само представљање је пуно достојанства и снажно, брижљиво израђено према богатству мисли и одношајима. Оснива се свуда на намери и свести, и сведок је вештачке штудије. Ту исто тако, као и у описивању путовања његовог по завичају, по Русији и по осталим словенским крајевима, показује се јасно његов богат дар за посматрање и пресуђивање тиме, што нам истиче оригиналне, свим словенским племенима заједничке црте текстилне орнаментике, па грађење колиба, које се у толико погледа судара, те анализује предмете за украс и одело, час онет узима на око човека из иарода, па прислушкује из наивних народних уста праву хармонију облика и садржаја. Често служе као благодарни предмети његовом носматрању појаве из словенске историје, из иородичног живота и народних ипштитуција; он оцењује што је величанствено у народном развитку, увек објективно, никад нретерано, али никад ни с мало уважења, пун племенитих побуда за лепу будућност. Често ће се послужити у том фељтоном; али то није у њега играчка, ни талог ново стеченог иаучног градива, него духовни изданак пун милоте његове душе, која је препуиа и кипти еспри-ом. Већ у том раду његовом огледа се његов" узвишени идеални назор о његовој словенској свести. Он је у том погледу као и скоро сви словачки писци прави Словенин. Али само жешће било

његових осећаја, начин, којим он потчињава свој високодарени дух истој идеји, па најпосле разноврсност његовог рада с упливисањем на нове списатеље и па духове у опште дају нам права, да га ставимо у ред после Колара, Шафарика и Штура као четвртог. Као и они, и он још увек види свој народ, како је напуштен, духовни живот тек у иамери да се прилагоди почецима човечанске културе, његову самосвест и народност неразвијену, мисао о народној индивидуалности сарањену у пепелу прехисторичне археологије, те по томе црпи из те мисли силу и наду. Поглавито је то та идеја, која је тако јасно ударила свој печат на сваку врсту словачке производње, као можда нигде више у којој словенској литератури. Она постаде у књижевности живахан мотив у најцрњим временима најтежег искушења, она створи своје одушевљене певаче и поштене работнике, када би се народ нашао у невољи. Њој се посвети Колар свом душом. Она задахну ево најмлађем Вајанском ове дивне мушке речи у његовој » ноларној песми « : Бисћ 81аувку уу§ши1 за иа ковгшСки з1ети: 81аУ1аа Аг ? Л гете§;о1и га ћ1ауи! Бпћу уебпб, ћаЈоуЦе јагке, р1апи V росев1 гивкут 61пот гагпут, 1ат Ме БЈасћоу па р1асћ1еуеј ћагке ргуу рг!8(:а1 к ћгећот уебпе тгогп^т; §1ауа јећо бајои ћибЈ ћ1абпе, катса(;8ке ти зујеи ворку јазпе! Ко1итћоуеј гете сћ1а<1пе бе1о, Кизку 8егс1се-Катеп : V (1ги2пот 81уки! 2а1е1, с1исћ тбј, па сћуПепки вте1о 0(1 беуегпеј 1оспу ки гоУв!ки ! • Уг^ ва! бо 81 У1(1е1 па 1от 1е1е? П 81ау1ап гогрге81ге1у ро ро1 вуе1е!" бкувкб 81 оуо 2Уи61 па веуеге, тепа (Јауа ро1&гпети вуе1б; (1о пегвапусћ копбт гпће (1уеге, А 1у, вупки, бо рос1 Та1гои 81ој1б, 1у 8а о 1о вуоје в 1 оуо ћојгз?!! (Дух славски узвии'о се у космичкој слави: Словеи држи земни шар иа глави! Дуге вечие, кривудасге, јарке