Stražilovo

681

СТРАЖИЛОВО

па и опапри леђа женина. Многа је заиста жена морала но удадби примати од мужа батина што није ; девојком примала од матере или другог, ко.ји зна. како се ваљанЈ јело пече и кува. Често је то незнање узрок највећем злу домаћем, завади па и самом растајању између мужа и жене. У ш к о л и ж е н с к о ј д а с е у ч и к у в а т и. За чудо је, да никако народ не увиђа, да деду женску треба да учи учитељица, која зна домазлук, и да је школа уједно и радионица за све женске послове у соби, у кујни, у авлији. Учитељица та да је дужна сема себи кувати, сама себи лебац месити, краву, свиње и живину држати и свакој радњи при томе децу практично учити. После да зна шити, кројити, и све друге ручне радове. Хаљине дечије да се дају њој да кроји и шије ио умереној такси и децу томе и на машини и без машине да учи. Наука о читању и писању нимало да није важнија од горње и пре нузгредна него главна. Каже се, ко зна читати и писати, тај ће из књига све научити; али ко ће му дати те књиге, и, кад их добије, хоће ли их читати и разумети. Но друго је, кад се чита, како се ради, а друго је, кад се види, како се ради, а најдругојачије је, кад сам човек ради. оар би то зло било, кад би из најстаријег разреда девојчице за месец два дана имале заједнички ручак са учитељицом па ова да с њима заједно кува и руча, а нуз то, док иду у недељну школу недељом и свецем, да су код ње у куварској пракси. Мало имућнији могли би за то кратко време нужну рану дати а сиромаш нуку нека општина издржава. У вишим девојачким школама исто би тако нужно било учити ученице и нрактичиом кувању. Теорија без праксе не вреди много. Тај курс за учење кувања много би, врло много би нашем свету помогао. Данас миого жена има, што не знају запрашку направити и што на јело много потроше, док га скувају, а после га морају бацити. „Међу осталим бригама, иише у „српском великом кувару", што га је саставила међу Србма у кувању најискуснија женска, госпођа Катарина Ноновића Миџина, — „које сиадају на домаћицу, једна је и то понајважнија, како ће се оним средствима,' што их је зарадио муж, најбоље, најуаутније и о најмањем трошку сваким даном захранити цела породица и својта у кући." Ако ће домаћица да ваљано одговори овоме своме ггозиву, ваља ј >ј да познаје својства свију творива, којим се хранимо, треба да знаде, како ће с њима иостуиати, како ће их чувати, како ће их готовити и уиотребити. Но нема се при кувању назити само на штедњу и лепоту. него и на здравље човечије.

„Ако домаћица", пише у поменутој књизи, „зна, која и колико која храна утиче на здравље, то ће она својим мудрим избором и у сиромашиијим околностима развијати телесну и умну снагу своје породице, заклониће и сачуваће је од многе болести." „ Главна цел је цакле добре кујне, да снабдева иородицу са здравом храном и да избегне св'<ки излишап трошак ." Добро а јефтино треба умети кувати. „Домаћица, која рукује кућом, изобилним земаљским благом па дочекује и гости у њојзи знанце и пријатеље, својту и родбину, треба да се уме постарати, како да јој не остане постидна трнеза приликом свадбе, гозбе и части ма од које' руке." А не да прође ко чича-Јовина мати — да посоли вино. Код вештих и вредпих ж.ена кућаница и људи би бољи били. 1'еч је, да је свака жена на свог човека, али пре ће бити да је сваки човек на своју жену. Жена је калуп, који према себи све у кући дотерује. Је ли крив онај човек, што није знао, шта је загорело а шта не загорело, кад је његова жена навек загоревала јело, те кад је она умрла, па он узео другу, која је знала добро кувати, а он навек жали за кувањем прве жене, и ова друга никад није могла да му удеси јело, док и она није једаред нехотице загорела га. — Ха, сад си погодила, тако је увек моја покојна кувала. На здравље! Тај је дакле са нрвом женом горе прошао него чича-Јовин отац са својом. Никуд сиромах није с њоме нристао био. Никуд није могао ићи, никога себи звати. Кад поједеш коминску коку, вежи за, ножицу своју. Чича Јова би везао па и сам заклао али ко ће је зготовити. С тога, кад већ није могло друкче бити, као што је о крсном имену, он је морао жени најмити куварицу. Најбоље је у селу кувала жена грк-Нецина; но она није хтела ићи сваком да кува, није сасвим на то спала била, али код Јовиног оца ишла је. Они се добро живили, а кад је ручак издала и она је за трпезу одлазила и била је дворена као и најбоља званица. Кћи гркињина испекла је занат материн. Чича-Јовин отац судио је, да је боље имати већ куварицу кући, кад ти гост дође, него ићи онда тек па је тражити. Газабрао је од Грка и Гркиње, би ли му своју кћер дали за његова сина Јову и кад су рекли, да би, он је заиста и узео. И добро је и радио. Стана чича-Јовина била је искусна, готово рећи научена жена. 0 т а ц с т р и н а-С т а н и н. Отац њен честс није имао у дућану на продају мастила и папира; али је увек имао новина и штампаних књига и календара. Преграде, где бибер и