Stražilovo

757

СТРАЖИЛОВО

758

Већ чаршиско срмали либаде. Враним веђе, не навранила их, Бојим косу, не обојила је ; Похођани све цуре одвеше, Све одвеше, мене обиђоше! — Сестро Јано, да л' хајеш, да л' кајеш? — Брато рано, на што ћу да кајем, Кајаће ме моје седелице! XII. Хтели да ме зете у попа; У попа је лепа најмлађа, Беље јој је лице од снега, Црње су јој очи од ноћи, Ведрије јој чело од сунца, Врања јој коса од гака. Хтели да ме зете у попа: У попа је лепа најмлађа, Но ни мајка неће лепоте, Веће мајка хоће радиље, Мени друга, себи одмене. XIII. Три су сестре чубар цвеће брале, Чубар цвеће и шимшир зелени. Сабрале их у три росне ките, Свака својој кити говорила; — 0 мој чубру, моје зеленило, Мој шимгаире, моје невенило, Још вечерас миришите мени, Миришите али не вените, Кад ми сутра нохођани дођу, Да китите чаушу 1 ) шајкачу! Кад, а сутра сунце огрануло Да огреје три невесте младе, Бубањ бије, зурле 2 ) зурлукају, Песму вију чили похођани, А домаћин отвара вратнице. Опремају с' младе невестице, Опремају, не допремају се, Сузе лије најмлађа невеста, На зло слути, никоме не каже, Увела јој кита чаушева, Шимшир цвеће, жуто као смиље, А у чубра лишће опануло. Што слутила, не слутила заман, Шимшир цвеће не венуло заман, Нит' је заман чубар опануо. Проговара сватом' домаћине: — Свати моји, добро сте ми дошли, И са собом добра донијели, И у мене дуго гостовали;

Ал' ја видим два чауша само, Да ми није трећи закаснио ?" • Ал говоре свати домаћину: — „Није трећи чауш закаснио, Него с трећим зетом остануо, У зета ти јесте доста блага, Јесте блага, јесте и лепоте, Ал' он има стару седу мајку, Има мајку, ал' јој синак није, Није синак да поштује мајку, Није синак да походи мајку, Није синак да негује мајку, Није синак да понуди мајку. Клела га је, ал' га не дсклела, Већ кад хтеше похођани поћи, Не хтеде му благослова дати! Кад то чула најмлађа невеста, Проли сузе на увело цвеће, ■— Мој шимшире, ти моје босиље, 0 мој чубру, моје жуто смиље, Несуђена кито чаушева, Нити ћете кад ви освежити, Нити мене когод запросити! XIV. Трипут никла трава на завојке, Трипут прошли божији празници, Потрулише гуње и јабуке, Увенуше чемин и ружице, А мог драгог нема да ми дође. Још босиље, моје мило цвеће, У градини што тужно мирише, Цео дан плевем, јутром га залевам, Са њим млада само разговарам! XV. Устока се разиграла уз саба-зоре, 3 ) Па догнала абер 4 )-ружу Кати на дворе; Послала је пембе 6 ) Ата, сарајско луче. Не мирише абер-цвеће, него јауче: Асли васли 6 ) љубиш, Като, Дилбер-Младена, Асли васли, Ата ти је замена; Акмаџа 7 ) је Атин поглед, отећ' сокола, Из сред твога вјерна срца, чврста окола; Армаган 8 ) му лепши спрема Ата кадуна: Уста су јој рубин-чаша, чаша сладуна, 9 ) И лепши је Атин чеиз, 10 ) срце мазија,' 1 ) И сво благо, што бабова пише јазија!" 12 ) Насмеја се лепа Ката ђул-мезилији, 13 ) Поручује лепа Ката ђул-аберлији: — „Није лепши Атин чеиз, макар блага сва, Младену је драже благо вера Христова!"

') Чауш у сватових — ФиФер. најранија зора. 4 ) Абер — глас. ~°) дар. °) Сладун — слатко пиће. 1 м е з и л и ј а — руаса поштарка.

2 ) ЗурлеII е м б е ') Ч е и з —

инструменат, којим су турски Цигани пратили сватове. 3 ) Саба-зора - узалуд. челик.

лепа. б ) Асливасли мираз. ") Мазлја —

') Акмаџа — кобац. ®) Армаган Ј а з иј а — кљига (тестамент). 13 ) То у л-