Stražilovo

1107

СТРАЖИЛОВО

1108

Иреводилац је Фрања Селак а наслов је иреводу „Баз Уо1к -\У1Г<3. А11ез уег§'еИзеп". — У извештају велике гимназије Загребачке за прошлу годину школску написао је проФесор Миливој Шрепел опширну расправу о а к ц е н т у и м е т р у ј у н а ч к и х н а р о дних песама, где језик тих песама (на стр. 7.) назива хрватским језиком, (на стр. 16.) штокавачким диј але ктом. Зар се манија „младенаца" и у науци већ разманула? Та бар добро се зна, како је Бук те песме своје изреком назвао а по тима је^ вели поштовани писац, ту расправу своју и написао, као што ни сам не могаде а да одмах у првом реду то не забележи. —- Расправу је ту одобрило поверенство строгих испита Факултета философског у Загребу. Прештампана је и засепце и стоји 60 новчића. — Накладом књижаре браће Јовановића у Нанчеву изашао је ово дана у српском преводу роман Мавра Јокајије „Патер Петар". Превод је тај управо прештампан из подлиска „Заставе" од године 1884. На наслову књиге стоји, да је роман с мађарског превео М. А. Јо вановић, но то није у ствари сасвим тако, јер је добар део, и то од одељка „Митошински спахија" па до одељка „У глуво доба, кад вештице лете" — а то је од стране 58.—175. у тој књизи — превео уредник овог листа. — Књизи је цена 70 новчЋћа.

0 М Е 0 И Ц Е. (Еписоде из живота иокојиога Листа.) Херман Јосиф Ландау издао је још године 1864. у Прагу четврто поправљено и .умножено издање своје књиге: Л т епег с1еи1)8ећег Наиззсћа^г Шг Ггеипс1е (1ег Кипзбе ип(1 ЛУхззепзсћаЛеп, у којој о појединим славним музичарима, књижевницима и уметницима у азбучном реду саопштава занимљиве белешке. Има дабогме у књизи тој и о великану Фрањи Л исту неколико цртица, од којих читаоцима нашим у преводу доносимо ове: 1. У петнаестој својој години бавио се 1ист у Л^ондону па га одведу славном Френологу Девиљу и прикажу као дерана, који није ни за шта и ни у чему не показује вештине. Молили су Френолога, да испита лубању Љстову те да изнађе правац, у којем би ијоле било наде да ће се Љст развити. Тек што је Девиљ површно опипао Листу лубању, као да га је нешто текнуло, живо запита: „А јесте ли покушали већ музику с њиме? Ја бих вам одлучно саветовао то!" 2. Како се из једпог ониса Галовог мусеја у Паризу може видити, тај отац Френологије поирилично је предсказао каснији развитак Листов. У томе мусеју наиме има међу осталим и снимак главе Љстове. Под-а-њ је Гал својом руком нанисао: Банредно развијен орган за музику; здраво изразити органи подражавања, појезије и способности образовне. 3. Кад се Лист, кога су у Берлину обожавали, оданде кренуо, полети женскиња нека, кршећи руке, с расплетеном косом, за влаком па се стане гурати кроз гледаоце једнако вичући: О Љсте мој, како ми могаде то учинити? Брати ми срце моје, свирепи човече!" Напослетку падне сиротица у

несвест. Притрче јој па је понесу у кућу, али се још на улици разјасни призор. Женска је та наиме била прерушен ђакела. — Невина та шала — примећује ту Ландау — бол»е се допала, него све оне пресне шале и зајетке, које су даље ишле, по што дозвољава пристојност. 4. У новинама „А11^ете1пе 2е1кт§" год. 1839. била је о Љсту белешка једна, којајесатако Фантастичном, бомбастичном и ексалтованом маниром била стесана, да се манита екстаза та сасвим лепо могла сматрати као дело будале првог реда. Ландау је мислио, да из тог чланка извади најлуђе, најгрђе Фразе, али је, вели, био у неприлици, није знао, где да почне а где да престане; но круиа, вели, лудости отприлике је ово, где одушевљени оцервивач кличе: „Листов дух обухвата све велико, и растеже сваку мисао, коју је најпре ухватио, грдно у свим димензијама, док мисао та за садашњу генерацију не постаие и сувише џиновска те он испуни свет изазивљући више чуђења него дивљења, колебајући се у времену, али сигуран вечности". — Добро пазите — вели ту ЈГандау то тај критичар каже за човека, који свира у гласовир. Кога ту трбух не заболи, тај нема трбуха. Ч И Т У Љ А. Вилхедм Шерер, немачки литерарни историчар, умрт.о је ово дана у Бердину. Шерер се родио 20. априла 1841. у Шенборну у Доњој Аустрији ; био је 1872.—1877. про-1>есор немачке литературе у Штрасбургу а од то доба па све до смрти своје у Берлину. Најглавније му је дело: „Историја немачкс књизкевности", које је почело излазити год. 1880. Осим тога је написао историју немачког песпиштва у 11. и 12. веку, „Почетке немачког романа у прози" и др. Умрво је Максимилијан ВолФганг Дункор, немачки историчар. Дункер се родио 1811. у Берлииу. Главно му је дело: „СгезсШсМе <1ез АНегЉитз" (пето издање тога дела изапгло 1878—82. у 7 свезака). Осим тога је на темељу архивалних повеља написао много расправа о пруској историји. АФ0РИСМИ. (Римски.) Фино одбијате је полудоброчинство. Публилије Сир. Човечји род живи за неколицину људи. Лукан. Кајање због учињеног зла је скоро невиност. Сенека. Пре него изиђеш пред свет, онреми се. Дионисије Катон. Пајвећа је несрећа за богаташа, што мисли, да га љубе они, које он сам не љуби. Сенека. Исправак. У прошлом се броју на страни 1071. у 23. реду одоагоре поткрала штампарска погрешка; стоји тамо „Вршачке куле" а треба „Врдничке куле." — Ногрешке пак на страни 10(52. сасвим доле, које се увукле услед тога, што је уредник овог листа иза последње ревизије морао отпутовати а слог се расуо, лако ће пазкљив читалац моћи ректиФиковати сам себи. Само је нужно, изрично споменути, да је на тој страни у 7. реду од доле погрешно казано и з м е н у о, пего да треба изметнуо.

САДРЖАЈ: Стара књига. Песма од Војислава. — Ратник. Приповетка из народа. Од Ђ. Јовановића. — Цртице угљеном. Од Хенрика Шенкјевича. С пољског превео Рајко. — Девети дан. Путничка успомена. Од Л. Томановића. (Наставак.) — Књижевност. Наше књижевне прилике и неприлике (Наставак.: Од Милана Савића. — Ллстак. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мунгацком. Износи на јавност Миливоје К. Бранковић. VIII. — Листићи. Књижевне новости. — Смесице. — Читуља. — Афорисми. — Нсправак. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СР11СКА Ш1АМ11АРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.