Stražilovo

1087

козе на броју, а кад му нису козе на броју, морао је кнез све сам да ради. — Шта је онда, ако сам писар ? — осече се презирно. Писар је за то, да пише начеонику и комесару, а не кнезу, као што сте ви. Пишите сами. За тим надовеже с мајестетичним презиром: — А шта ми је кнез ? Простак, па крај! Начини од простака штогод хоћеш, простак остаје простак. После поправи косу и опет се иогледа у огледало. Кнез је то здраво примио к срцу, па плане: — Гле сад! Као да ја нисам пио чај са самим коњусарем ? — 14 то ми је нешто, чај! — одговори немарно Золзикјевич. — Можда је још био и без арака. — Е да! баш с араком. — Хајд' нек је и с араком, али ја зато оиет нећу да пишем рапорт. — Кад сте ви тако деликатан физик, што сте се молили за писара? — одазва се љутито кнез. — А, баш сам вас молио. Ја сам само због мознанства с начеоником.. . . — И то ми је иознанство; кад дође амо, а ви мањи од макова зрна . . . — Бураче! Бураче! ја видим, ви и сувишепружате језик. Већ су ми ти ваши наори кост у грлу, скупа са вашим писарством. Образован се човек само поиростачи међу вама. Ако се ражљутим, манућу и писарство и вас до врага. , — Е да! а шта ћете онда ? — Шта? Мислите, да ћу сушити зубебезвашег писарства ? Образован се човек зна свагда да иађе. Не бојте се ви за образована човека. Ето, баш јуче ми вели ревизор Столбицки: „ Јес' чуо, Золзикјевичу, од тебе би био ђаво а не подревизор, јер ти знаш, како трава расте!" То ви можете казати глупаку. Пљунем ја на ваше писарство. Образован човек .. . —- Гле јако! неће свет зато проиасти. — Свет неће пропасти, али ви ћете нисати по протоколима, као куком по леду. Биће вам топло, кад вам оцепе неколико врућих. Кнез се почео чешкати. — 1Пто сте одмах на крај срца? — А ви што сте разглавили вилице . . . —■ Та но, но . . . И опет настала тишина, само је кнежево перо нолако цврчало по артији. Најзад се кнез усправи, отаре перо о хаљину, па рече: — Хвала Богу, готово је! — Дед' да чујем, шта сте нашкрабали. — Шта бих шкрабао. Исписао сам акуратно све, што треба.

1088

— Читајте, кад кажем! Кнез узе артију обема рукама и стаде да чита: „Кнезу села Дангубоваца. У име Оца и Сина и Духа Светога Амин. Начеоник каз'о: попис војника одмах послати до Госпојине и тамо код вас матрице у парохији код господина попе и ти наши сељани иду вама на косидбу, разумете, да се испишу и косаче послати пред Госпојину од осамнаест година, јер ако то не учините, добићете по кауку, шта себи и вама желим. Амин. Поштовани кнез слушао је сваке недеље, како попа завршује придику, мислио је дакле, да тако мора да буде и да то одговара свима захтевима званичнога стила. - 3а то време господин Золзикјевич мал' није пукао од смеха. — Зар тако ? — запита. — Напишите ви боље. — Да бо'ме да ћу написати, јер је срамота за целе Глупинце. То рече па седе, узе перо у руку, заокружи њиме у ваздуху неколико пута, као да добије маха и поче брзо да пише. За тили час донис беше готов а аутор поправи косу па прочита ово: „Кнез села Глугганаца кнезу села Дангубоваца!" „Будућ' да војничке листе, гласом наредбе високе владе имају бити готове у тај и тај дан, те и те године, кнезу села Дангубоваца ставља се до знања, да матрикуле сељана глупиначких, налазеће се у парохијалном уреду, из славно истога подигне и кнезу села Глупинаца у најкраћем року достави. Сељане пак села Глупинаца находеће се на радњи у Дангубовцима има у тај и тај дан.на лице места поставити". Кнез је све гутао те речи, а иа лицу му се огледала пажња и чисто религијозна сабраиост духа. Како му је то све било лепо, све на длаку званично! Узми на нрилику почетак: „ Будућ' да војничке листе гласом наредбе и т. д." Кнез је врло зазирао од тога: „Будућ да", ал' никако да га научи; оно истина, знао је мало да почне, па ту и тутило! А код Золзикјевича иде то као вода, да ни у окружној канцеларији не мож' бити боље. Сад још само надимити печат, притиснути га на артију, да се сто све тресе, па готов посао. — Е бадава, што ти је глава, глава — примети кнез. — Наравно — рече одобровољени Золзикјевич — па опет сам само писар, то јест онај, што књиге пише. — А зар ви и књиге пишете? — Питате, као да не знате; да ко пише протоколе? — Тако је — рече кнез, а затим надовеже: Листе ће стићи као муња.

СТРАЖИЛОВО