Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

1200

ЗАНИСИ.

ори се с ненравдом, у борби не клони, Али нравди свагда одмах се поклони. Разум је капитал, умножит' га нећеш. Ако ти не умеш њиме да окрећеш. Несреће кад дођу да униште тебе, Буди од н>их већи на си спас'о себе. Може облак бити и у ведрог дана, Ал у добром срду зло не нађе стана.

Срећа је к'о риба, с обале је педај, Ал свагда се и ти тога лова сећај; Различних удица сретају те знаци, Рдекоји леп мамац и теби се баци. Чувај се човека и када те љуби, Јер су ти најблилш тад туђински зуби; А на своје страсти и њихове сенке Мотри непрестано ка' на дивље зверке. Љ. II. Н.

:>-Е=ЗЗ-О-В-ез-Е

ЦРТИЦЕ УГЉЕНСЖ О Д X Е Н Р И К А ШЕНКЈЕЈВИ ЧА. С ПОЉСКОГ ПРЕВЕО РАЈКО. (Наставак.)

ГЛАБА ДРУГА. Друга лнца и ружии сиови. Сахат доцније дошао Репа из шуме на дворским колима са дунђерином Лукашем. Репа је био узрастом као топола, чврст, као од стене одваљен. Дан на даи је одлазио у шуму, јер је господар целу шуму, на којој није било сервитута, продао Чивутима, па је почела. сеча јела. Репа је ту доста зарађивао, јер је био јунак и на делу. Кад пљуне у шаке, зграби сикиру, измахне, уздахне па спусти, одмах јела задрхће а иверје лети на све божје стране. Кад се товари на кола, и ту је он први. Чивути, што су тумарали по шуми с мером у руци и разгледали јеле, као да траже вранија гњезда, дивили се његовој снази. Богати трговад Дришља из Ословица рећи ће му једном: — Но, Репа, нек те ђаво носи, ево ти шест гроша па ракију.... не, стани; ево ти нет гроша на раки,ју. А Репа само ћути. Витла само сикиром да све грми, по кад-што тек од весеља закликће: — Хоп! хоп ! Рлас му се разлеже но шуми, па одјекне. Опет ништа не чујеш, само ударце Репине сикире; кад и кад зашуми у јеловом грању, као обично у шуми. Запевају ли дрвари, и ту је Рена први. Вредно је било чути, кад он иоведе с дрварима несму, коју их је сам научио: Шта то грми ио шуми? Буууу! Затутњила шума сва. Буууу! То комарац о раста пао, БУУУУ!

Поломио крстине; Буууу! Мува рони сузице Буууу! К'о без душе долети, БУУУУ! Запиткује комарца, Буууу! Треба ли му доктора. Буууу! Ој не треба доктора, Буууу! Апо-геке још мање, Буууу! Само ашов, мотику. Буууу! И у крчми је он први; погин'о је за патоком, па чим се поднапије, одмах замеће кавгу. Један-пут је пробио дворском слузи Дамасу толику рупу на глави, да се дворска кључарица Јосифова клела, да му се могла душа видити. Један-пут опет, а било му тад једва седамнаест годииа, потукао се у крчми са ислуженим војнидима. Росподин Скорабјевски, који је још онда био еудија, уведе га у канделарију, пришије му једну, две ли уз уши, ал само као бајаги, а за тим одмах подобривши се рећи ће му: — ђаво те твој знао, како си се усудио, да се ухватиш с њима у коштац, та било их је седморица? —• Иије то чудо, милостиви господине! ноге им се умориле од хода, па чим кога дернем, а он љосне. Росподин Скорабјевски прикрио је целу ствар. Одавно је он Репу волео. Жене чак говориле једна другој на уво, да је Репа његов син: „Та видиш одмах, да насја трага има шљахтићку вантазију." По то није била истина, ма да су Репину матер сви познавали, а оца нико. Репа је самохран седио као мужик у колеби и на три јутра земље, па тако