Stražilovo

1351

СТРАЖИЛОВО

1352

те болести у нашим крајевима), Стењевца, Беловара, и о томе, колико се месеца Априла о. г. поболило код војништва и војних здравствених завода у подручју 13. крилн. заповедништва. При крају је још преглед епидемијских болести, па т. зв. „расправне вести" и најпосле „ситне вести" (Колера на Реци. — Кр. примаљско училиште у Загребу. — Помор у граду Загребу месеца Јулија о. г. — Метеоролошко стање у Загребу месеца Јулија 1886.) Дошао нам је затим и 16. (22.) број Истине, датиран 31. августа ове године. У броју је томе продужен „Социјализам и хришћански брак" од Дан. Јов. Прице и „Поглед на религиозно васпитање и наставу" од Хрисанта Гркинића. Ново је: „О зависти. Проповјед друге неђеље часног поста. Говорио у Свето-Николајевској катедралној цркви у Котору Петар Миџор, протопресвитер." У овом се броју саопштава- и извод из војеног закона, који данас важи у аустроугарској монархији, у колико се тиче свештенства (наставиће се). Дал>е се под рубриком. „Одговори на питања из пастирске праксе" расправља питање. „Ако су младожења и невеста из различиих иарохија, у чијој се парохији има обавити венчање." Долази затим „Преглед главних сувремених догађаја у цркви" (Конкордат између Црне Горе и римскога папе. — Статистички податци о манастирима у Русији). Под рубриком „Књижевне вијести и оцјене" регистроване су три нове књиге и свршује А. П. своју оцену на дело И. И. Малишевског „Судвба славннскои церкви в г в Моравш и Наиоши при ученикахт. свв. Кирила и Метод1Л." Добили смо ово дана и 4. број С-1азтка ћгуа1зкода пагауоз1оупо^а бгигкуа (за Јулије и Август), у којем су ове расправе: 1. „Фаунистични пабирци по околшш Крапинској", написао А. Е. Јуринац, про<&есор у Вараждину, 2. „Ботанични излет на Снежницу," од Луја Адамовића и 3. Аррипк1 ес1 08зегуа2:10П1 виП' иШто 1ауого (11 Ј. Сглууп ЈеЉеу8, Оп 1;е МоПизса ргосиге(1 (1ипп§ 1зће ,1л§ћ ап(1 ,Рогсир1пе' ЕхресШ}10пз, 1868—1870.', од уредника С. Брусине. — Под рубриком „БиблиограФија" приказује А. Корлевић дело 0-. 1 ј. Еа"ћег'а „Тће Е18ћег1е8 о:Г 1зће А(1г1а1)1с ап<1 1зће ЕЈзћ ^ћегеођ" даље приказује А. Франовић Гаваци расправицу Јулија Хана „ХЈећег сПе кНтаИвсћеп УегћаПзтвзе уоп Боашеп ипс1 (1ег Нег2е§ч)У1па; и Људевит Роси приказује ту две расправе Ст. Шулцера и то „Баз ипап§ - епећтб1:е Ег1е"ћт *?8 аи^ (1ег Ваћп те1пез тбзепзсћаЊПсћеп Еогзсћепз" и „\Уе11;егег ВеНга«' ги пеиеп РНг&гтеп аиз 81ауоп1еп"; још препоручује укратко А. Ф. Г. дело II. С. Би]анкинија „0 узгоју и неговању цвећа, уреснога грмља и дрвећа ; -, које је иочело излазити у свескама. Под рубриком „Разне вести" пише Љ. Вукотиновић „Цртицу из Флоре хрватске" а сам уредник приказује збирку корњаша пок. др. Ј. К. Шлосера, коју је хрватска влада за 400 Форината набавила за народни золошки музеј у Загребу; моли даље исти уредник, да би му се приопштавала имена животиња за његову „Хрватску Фауну", коју кани израдити и у којој ће критички бити уређена имена животиња, што их Брусина сакупља већ од више година у лепој намери, да се „једном на темељу народне номенклатуре изради народнознанствена зоологијска терминологија и поменклатура"; исто тако моли уредник, ко би што знао о кекеричкама, о којима су године 1863.—1864. јављале новине, да се по разним странама појавиле, да га обавесте, да ли је тих необичних тица онда било и на славенском југу; најпосле јавља уредник, да још у овогодишњем „(Иазшки" кани саоппггити чланак „Чагаљ у Далмацији и Славонији", но како би пре тога морао констатовати, које су оне три врсте или пасмине курјака,

што их народ у Славонији познаје (планински, ритски и т. зв. босански курјак) и да ли се која може идентиФиковати с чагљем, то моли, ако би ко што поименце знао о босанском курјаку, да му што пре то саопшти.

Г Л 4 0 Е И К, (Матица Српска.) Из „Правила и именика Матице Српске", што га добисмо ово дана, видимо, да „Матица" има 699 чланова, који су платили целу чланарину или и преко чланарине, уз то додајемо јоиг до 300, који још нису исплатили целу прописану своту за чланство или се пријавише за чланове, кад је већ штампан био овај именик; то „Матица" има једва 1000 чланова. Кад узмемо у рачун, да је „Матица Српска" најстарије такво друштво у Словенству, и да су Матице у осталих Словена установљене тек угледом на нашу Матицу, те су дакле и млађе, а она постоји већ 60 година, то наша „Матица" има саразмерно мањи број чланова; долази, данас, на годину по 16 чланова. То је најбољи знак нашег данашњег немара. И од то 699 чланова помрло је до данас 236, дакле има живих још 463. Међу члановима највише је трговаца (око 220), па онда адвоката и лекара, па поседника и властеле, па свештенства, занатлија, чиновника, проФесора (штогод је с ове стране Срба проФесора, ниједан ваљда није изостао), најмање је ратара, али је диван знак, да међу члановима има тек заступника свију наших друштвених редова: од владара-кнежева и митрополита па до ратара. Биће око 20 и женскиња, а толико исто ваљда и задруга, као новчаних, школских, општииских, црквених; од манастира пак није ту ни девети део. И учитељсгво је слабо заступљено, што свакако најпре треба приписати њиховом материјалиом лошем стању. По годинама, кад се колико уписивало чланова, до 1864., највише броји 1833., па 1837., 1838., па 1841. до 1846. и 1853., понда од свију највише 1864., за њом тек 1880. и 1881., али леп број показују и 1865.—1870. и ове од 1882., ионајлошије 1855.-1863. и 1871.—1879., а има доста година, када се није уписао ни један члан. По местима, одакле су чланови, на првом је Нови Сад. — Радујемо се, да је последња главна скупштина усвојила предлог проФесора А. Сандића, по коме ће „Матица" умолити и именовати у сваком ијоле знатнијем срп. месту, који ће прибављати нове чланове. Не би ли бог дао, да тако на боље окрене, те се број чланова „Матичиних" удесеторостручи. Онда ћемо с правом смети захтевати од „Матице", да буде оно, што хоћемо да нам је и што треба да је. Тако нам неће бити нужно, да покрећемо нова друштва за ширење просвете у народу, кад све то можемо очекивати од „Српске Матице", нити ће нам „Матица" морати на сваки ијоле подузетнији предлог одговарати оно стереотипно: „Немамо новаца". Дакле, коме је год могуће, кека што више чланова прибави тому честитому друштву! Силесија се захтева од „Матице" и још више треба да израђује, а нема ни за најнужније потребе.

П030РЖШТЕ Ж УМЕТН00Т. (Даринка Вандобранска), доекора члан наше народне позоришне дружине дебитовала је пре неколико дана и то 1. о. м. на земаљском позоришту у Загребу као Шарл у Шрајберовој глуми „Језуита и његов питомац" и као што „Србобран" јавља, врло је лепо успела. „Србобран" вели за њену игру, да је била посве коректна, а за особу јој, да је као