Stražilovo

1349

СТРАЖИ.ЛОВО

1350

лежио; али знам то, да је увек писао растављено не Иу, не %еш, не Ле. А о овом је писао Јован Бошковић у „Вили" од године 1868. под именом „о прилогу не и и исдрпао је ову ствар са свим, па не спомиње не Иу међу несам и немам, него свугде питне растављено не % Из овога се види, да је Даничић мислио, а Јован Бошковић мисли, да треба писати не % растављено. Такође и у нашим старим споменидима долази свугде растављено не Ну, тако: не немо нтн (види: Моп. вегБ., 7.), не ка порекн (види: Моп. аег!)., 50. и Даиичића: Рјечник из књижевних старина иод хотитн). Има ли дакле нраво г. Лекић, који се иовео за Стојаном Новаковићем, кад вели Оберкнежевићу: „Правилно је писање, ако се негадија са обликом састави." Ја велим, да нема. 5. Вук Караџић и ђуро Даничић углавили су књижеван српски језик, изабравши она,ј дијалекат, који је најближи старом словенском и другим словенским језицима; Бранко Радичевић у своме „Гојку" још године 1848. стао је на земљиште историјске граматике српске, те је руковао српским књижевним језиком у оно време тако, да га ни данас ни један песник наш није достигао, ајошмањенадмашио. Од то доба до данас требали смо се већ навикнути на тај књижеван дијалекат. И ја не могу замерити много песницима нашим, који и не мисле, да могу у свом рођеном језику грешити као рођени Срби; али бих могао замерити критичарима и школским људима, који граде школске књњ е, панестоје на земљишту историјске граматике српске. Тако држим, да не стоји лепо, кад се чита у школској књизи: тавна, ноЛ место тамна ноИ (види: Примери за ла,тинске облике, стр. 143.), мува место муха (стр. 144.), аљен (138.) место илен, наслађују (стр. 141.) а опет на стр. 142. наслађаваху, гњездо место гнездо, лењ *) место лен = старо словенско лт.нт. (158.) „С ким си био у Грчкој ? С мојим пријатељем," место својим (161.) и т. д. *) У Вукову речнику има и облик лен>, али ва то га ипак не ћемо у књизвевном језику употребљивати.

6. убпца. У Лримерима за латинске облике на страни 183. долази реч убијца овако наштампана: убнца. Прво, ова реч нема на другом слогу дугога акцента, него врло дуг и гласи убијца.*) Друго, не може се писање убица никад оправдати. Убијца долази од корена би, којем се додаје наставак б ца, дакле уби-Ђца. Овде се мора зев избећи уметањем ј, те ћемо добити убиЈЂца, а после ј отпада в, дакле добијамо убијца. Ово потврђује облик стари словенски, који се увек налази написан овако: укшн|д. Овде не ће бити излишно, да напоменем, да је у.Вукову речнику погрешно написано убиство место убијство. Да треба убијство писати, казује нам стари словенски облик оукннство. Па даље, као што је аобратимство постало од аобратим са наставком всгво или суседство од сусед с наставком б ство, тако је и убијство постало од супстантива убиј, који данас није у обичају, с наставком б ство, дакле ваља писати убијство. 7. Јуни. У Примерима за латинске облике стоји на страни 157. : јуни У српском језику нема супстантива, који би се свршивао на и у ном. синг. Латински гласи та реч: Јипшз. Од ове речи је основа јшпи. Та основа мора гласити старословенски овако: ШНН7., јер латинском наставку од основе и одговара старо словенско г б , а зев се мора избећи уметањем ј, дакле Шншћ , а после ј отпада увек %, те онда имамо ГОнпн, које у српском гл&сијуннј, ген. јунија. Ношто се данас завршетак на иј код нас више не употребљује, него се замењује на ије, као : Алексије, Антоније, Глиторије, Ђеорђије, то би могао ном. синг. и јуније гласити. Народ пак говори и данас још са свим правилно јуниј , ген. Јунија према латинском јшшш, У најновије време наши књижевници окрњили су основу од јуниј, па употребљују реч ту овако: јун, ген. јуна. И то је добро, али никако не може бити добро јуни, као што се нише у Дримерима за латинске облике. Дакле ваља писати :јуниј или јуније или јун, ал ни пошто јуни.

*) Те речи нема у Вукову речнику. (Наставиће се.)

МЕОЕЧНЖ ПРЕГЛЕД ПЕГИОДИЧНЕ СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ. МЕСЕЦ АВГУСТ: (Допуна.) Кад емо већ завршили били преглед за Август, дошао нам је до руку 8. број 1Лебшско§; у1ез1;шка, у којем др. Милан Немичић из броја 6. наставља евоју расправу о

бесноћи а и др. Виктор Струпи опет свој чланак „Непрестано бљуваље трудних ксена." Даље су у том броју вдравствена извешћа од меееца Јулија о. г. из Загреба, Осека и Пакраца, па извешћа од 1 .и 11. четврти ове године из Сења, Сремских Карловаца (извештава тамошњи физик др. М и ш а Михајловић), Митровип;е, Земуна (извештава др. Војислав Суботић те навађа елучај абдоминалне актиномикозе, који је по његовом знању први дијагностицирани случај