Stražilovo

1408

м у ј е д а п р о и а д и е и и ш ч е з п е. Други би био : 15 ј е ч и т о с т с в и ј е т а н е в е г а, ш т о у себи садржи, без иочетка и без сврКотор, на Сиасовдан 1886.

шетка. Тако је свака од ових шкода иа основу ових принцииа развила сво.је теорије о системи иостанка свијета или космогонији. Косто Кулишић. • •

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. АЛЕКСАНДРУ ОАНДИћУ П 1' И К А 3 А 0 Г„П 0 С И Е Т И 0") Ј 0 В А Н Ж И 15 А Н 0 В И Ћ. (Наставак.)

8. Учкбник. Г. нрофесор С. Лекић у својој „Критици на Оберкиежевићеве латииске и српске иримере" уиотребљује реч „учебник" на више места. Тако се та реч може видети на страни 4. 11. 82. Та реч иије срнска и чудим се госн. С. Лекићу, да не осећа, да је та реч руска. Наравно овим не мислим рећи, да ми не мож.емо и не смемо, кад је потребно, и руске речи из рускога језика позајмити. Ми смемо и можемо то чинити, кад нам је потребно, али онда морамо свакој такој позајмљеној речи дати рухо српско. Ми смо се кад год смејали, кад се у врограмима карловачке гимназије писало чертежб наставлеша и Овидгева иреображен/а, а данас кад се напише „ учебник", не смеје се нико за то, што је написао госп. С. Лекић, и та би реч могла комотно нроћи и кроз књижевни одбор „Матице Сриске," као што је прошла и кроз „Просветпи Гласник" за то, што госп. С. Лекић ужива свугде велико повереље. Ја се не бих послужио оваким „тоном," да ме није распалила „критика на Оберкнежевићеве латинске и српске иримере," у којој се госп. С. Лекић послужује ирема Оберкнежевићу оваким изразима: ..Може ли се замислити већа апсурдиост" и т. д. (види стр. 29.). Г. С. Лекић није се надао, кад је нисао критику нротив Оберкнежевића, да ће се моћи њега тицати ове речи: „Умо же кпдпшн Сл.у|.1|1, ише гесп. нт, оуесн крлтд ткогего, д крт.ккнл геже гестк кг, оуееп ткоге.ш, пе уоугепш (Мат. 7. 3.). Хајде да видимо, је ли то брвно ,, учебник " ? У старом словенском језику од суистантива слоснјккл постаје наставком кмг, адјектив сдо>-,1;|,1;|,ит,, а од овоја адјектива иостаје наставком ч!«т, опет супстантив сдосна.ш.омкт,. У сриском језику у речи едо\'жккд в је ишчезло, и да се добије адјектив, додаје се на њу други наставак ен место в мђ , те добијамо службен. Кад се иа овај адјектив дода наставак ик, онда имамо супстантив службеник. 1!аља дакле сриски уиотребљавати служба, службено, службеник, а ие звање, званично, звиничник. Те речи опет у руском језику гласе: служба, служебнцШ, служебникЂ. Шта видимо овде? Видимо, да се у руском језику појављује старо словенско в од речи служЂба код адјектива служебниа и суп-

стантива служебннкб као руско е. У руском језику остао је наставак код адјектива вмт> Јсао и у старом словенском језику. У српском пак језику замењен је тај наставак наставком ен , а 1, у слоужљба не појављује се нигде као срнско а, него гласи: служба, службен, службеник. Тако и ове речи : ст. словенски: ||т,д|,кл, 1|т.д|,к1,мнкт. (икчИсив), руски: ц г Клиба, чфлебникч, , а српски би морале те речи гласити, кад би их било у сриском језику, целба, целбеник. Ст. словепски: шш.кд, мои.г.кммкт., руски: молЂба, молебникЋ, сриски: молба, молбеник. Па на нослетку од старе руске речи учеб% Лоскгаа, која би морала гласити у ст. словенском језику, кад би је било, оууккл, гласи у руском супстантив учебнит,, а сриски би морала гласити, кад би је било у српском језику, учбеник, а не уч.ебник, као што би хтео госп. С. Лекић. Оно је е у речи учебиик ираво руско е, које одговара ст. словенском в. Дакле ко хоће да пише учебник, тај би морао, ако хоће да је конзеквентан, писати и отег^ место отац, молебниг^а место молбеница и т. д. Ко ме је разумео, тај ће знати, какву је иогрешку начинио госп. С. Лекић, па ја опет не ћу њему онако подвикнути, као што је он госн. Оберкнежевићу, него ћу му само казати, да остави учебник, где мујеместо, у Новогород, Москву и Кијев, а ми служимо се за сад, док не нађе ко боље шта, овим изразом: ручна књига за ученике или за школу. 9. Ближи оаредељај. Госп. С. Лекић у „Примерима за латинске облике" употребљује ту реч „ближи опредељај." У примеру: I )Јапа (1еа егаНШа Гаитае вели, да је с1еа „ближи опредељај" супстантива ГМапа. Из овога се види, да се није прицепила наука Даничићева иа њега, да му је лакше било Шћеге ВевИпштнЈЈ,' превести, него Даничића проучити. Даничић би казао, да је <1са додатак речи ГМапа, и то сиојени (атрибутивни) додатак. 10. Предикатов адјектив. У „Иримерима за латинске облике" вели госп. С. Лекић, да је у примеру РИа ев! го(;ши1а гоћшс1а „предикатов адјектив." Ја му пак велим, да је гокшс1а прирок, предикат, и кад би узели, као што каже госп. С. Лекић, да је го1ипс1а „нреди-