Stražilovo

1405

СТРАЖИЛОВО

1406

елојева, под којима се находи прва отврднута кора наше земље, а то је за примарне перијоде. Кад се узме у обзир, што смо пре споменули, т. ј. како се у предањима и вјеровањима разних народа старе добе дају милијони година постанку и трајању свијета и преображењу божанства; кад узмемо, што у објављењу находимо: седам дана или перијода времепа 1 ) а од тада т. ј. од створења свијета опет неколико хиљада година; све то кад се узме у обзир, има великог значаја, па уз то резултате историјске геологије, јасна је сугласносг 2 ) како код једне и код друге стране, и не треба даљег коментара. На милијоне година треба рачунати, кад су прве појаве развитка нашег глобуса имале мјесга. И доиста хронолошки 1П т&пкип, с којим се не да опредјелити, кад је имао мјеста почетак и постанак свијета и без околиша придржава нас при оном мњењу, да је све вјечито у васелени, која је по себи један механички сустав, и да истом владају вјечити иманентни, 3 ) необориви закони. 4 ) Зато дознајући из разних нредања и паука из старог поганског времена и из објављења, да је био почетак свијету и да је створен, то нимало не треба да иас у неодлучност доводи и да нам даде узрока о томе бог зна како умовати. Да, свијет је створен, формиран 5 ) за ! ) И стратиграФија, процес постанка наше земље (планете), диједи на седам стадија или доба; у петом претпоставља могућност органичног живота, а у седмоме сматра, да развитак живота находи у човјеку свој завршетак и усавршење. 2 ) Др. ПфаФ ($сћ6р?ип^8&-е8с1псћ1:е Ј1. 5, р. 722-23) јасно доказује, како се библијска хронологија о старости л>удског рода посвема добро слаже са изнашћем ириродних наука. 8 ) Појам иманентности није нов. Назиремо га у науци Питагориној; у науци Аристотеловој о космосу јасаи је, јер космос Аристотелов стоји за себе и о себи, неодвисан од воље индивидуалне првог мотора, он има за себе своје вјечите иманентне законе. Види: Тгегга Ј^а сгШса то(Ј. Ор. с. р. 47.—49. Примједба иод 2 ). 4 ) Не удал>ујући се од нашег предмета у мало редака наиоменућу, да из хронолошке неизвјесности и дуговјечносги, што се даје трајању свијета, нехотице упозорава нас на вјечитост васелене и свега, што условл>ава њеио вјечито трајање, па макар се та вјечитост односила или на једно вјечито биће или на неку природну неисдрпљиву вјечиту силу, која је условљена неким извјесним иманентним законима, ио којима васелена бива вјечито управљана. Свакако вјечитост неког вишег свемогућег и свуда присутног бића, како га скептици замишљају, ирема вјечитости пеке ПЈЗиродне неисцрпљиве силе, што цјелом васеленом управља, доводи исто објављење у неку сугласност с ириродним наукама. б ) Луиџи СтеФанони (б^огја сгШса (1е11а зирегбЉтпе. УоЈ. I. р. 370.) држи, да рјеч створити у јеврејеком тексту иема оно апсолутно и искључиво значење, ироизвађање чега из ничега. Појав ове рјечит.ј. стварање ех шћПо сасвим

оно вријеме с оним обликом и од тада датира неки односни почетак. У таковом смислу почетак и постанак свијета не одричу ни природне науке, па зато библијСку космогонију треба друкчије разумјевати. Разумје се, ако будемо схватили ово питање у овоме смислу, да онда можемо устврдити, да се новија наука начелно не противи Мојсејевој космогонији. 1 ) Све, гато сам овђе досада истакао, сравнио и проучио, даје се свести на овај закључак: многе космогоније и науке о суставу постанка свијета код старих народа кад се у појединостима добро проуче, находимо их по себи много различите и да стоје у дијагоналној опрјеци: једне се саглашавају са Мојсејском космогонијом, друге имају доста сличности са темељним подлогама космогоније модерне науке. Сувише, кад се узме па око и Мојсејска космогонија према ресултатима новије науке о космогонији, находимо и код ње неке сугласпости с новијом науком. Но у пркос свој тој сугласпости према оној струји, која влада особито у науци Мојсејевој и Исусовој, и по којој је трансцендентални појам створења ех шМ1о узео маха и постао главном подлогом, кад се још обавјестимо, како модерна наука космогопију тумачи, морамо у погледу овог иредмета, о којем смо развили ову задаћу, закључити ово: то је питање подјељено на двоје, или на два принципа, које заговарају и по којима се управљају двије школе. Ирви би принцип био: свијет је постао у ночетку и суђено је новог кроја, то је појам траисцендентални, који човјек није природно постигао, већ муком нечувених апстракција, сасвим непознатих у старо доба. О овом иредмету иримјећује Ларок, да је јевропско значење рјечи створити морало испрва гласити: с л о м и т и, с ј е ћ и и у д а р и т и а узгредно значити: с а с т а в и т и ( ф о р м и р а т и), н р оизвести и радити. Дакле никаква од ових рјечи не значи с т в о р и т и ш т о и з ничега; а у јеврејској књизи: Мудрост може се читати изрично, да је бог створио свијет из безобличне (тЉпшз) материје (XI, 18 Пагго^ие. Ехатеп сгИ^ие е1;с. Дио II. гл. 1. цитат иренешеи из СтеФанониј а.) *) Ди Прел у чланку под иасловом: В1е Пискеп 1п ипзегег ЛУеИ^апбсћаиип^; ( ЈЗ иди : "\У1епег А11§;. 2еИз год. 1880. бр. 126—128.) онај исти горепомеиути писац и ауктор дјела РћПозорМе (1ег Аз1згопот1е (Бег- Катр^ ит'з Базет ат Штте! нокушава да измири иравац нриродних наука са иравцима ФилосоФије и религије. Што се тиче одношаја религије према ириродним наукама, изражава се он овако: „Природне науке и религија могу једно норед другог мирно онстојати, јер се природне науке баве чулним свијетом а религија трансценденталним, који нриродне науке ие могу норицати нротивно својим ресултатима".