Stražilovo

1399

СТРАЖШОВО

Кад га Ренина смотрида, развеже чвор, извади из њега „шест гроша," приближи му се и заиита: — Имате ли пет гроша натраг? Хтела да му да само грош, ал кад просјак осети у руци новац, стаде грдити: Жао -вам је да дате Богу „шест гроша", тако ће и вама Вог помоћи! Даље само, док сам добре воље! А Репина уздахну: „нек буде на славу божију" и пође даље. Кад је дошла на нијацу, онда се тек нашла у неприлици. Лакс је било доћи до Ословица, ал још лакше у њима залутати. Није шала, варош је то! Дођеш у какво сеоце, па мораш да распитујеш, где ко седи, а камо ли не би у Ословицама. „Заблудићу као у шуми," помислила у себи. Не остаде јој ништа друго, него да пита људе. За комесара се лако расиитала, ал кад је дошла до куће му, чује, да је отишао у губернију. Питала за начеоника. Рекоше јој, да га потражи у „уреду". Ал 1 где је тај „уред"? баш сам луда; где би био него у Ословицама! Ношла је да тражи „уред," тражила и тражила, напослетку види неку палату, страшно велику а пред иалатом тма бричака и каруца и чивутских дућана. Репина мислила, да је то проштење. Где је, бога вам, тај „уред"? — запита неког у фраку, поклонивши му се. „Ето сто.јиш пред њим". Прикупила се и ушла у палату. Гледа на све стране; нуно ходника; лево врата, десно врата, опет врата, још даље врата, све сама врата, а на свакима нека слова. Прекрстила се, па отшкринула бојажљиво и нолако прва. Нашла се у некој великој соби, нреграђеној решеткама, као у цркви. За столом седио неки у фраку ; на њему златна иуца и иеро за увом а пред решетком сијасет различите госноде. Господа плаћала редом а онај у фраку палио цигарете и нисао намире тој господи. Ко добије намиру, изиђе иапоље. Репина сад помисли, да ту треба платити, па стане жалити оних својих „шест гроша." Плашљиво приступила решетци. Нико ни да је ногледа. Стоји она, сиротица, стоји; прође чита.в сахат: једни улазе, други излазе, сахат иза решетке куца а она само сто.ји па чека, Мало но мало разишли се сви, никога већ не беше. Чиновник сео за сто да пише. Тада се Репипа осмели, да га поздрави. — Хваљен Исус!.. . — Шта је? — Милостиви господине начеониче! . . . — Ово је каса. — Милостиви господине начеоииче! .. . — Ово је каса, велим вам. — А где је начеоник ?

Чиновник показа другим крајем пера на врата. — Тамо. Репина онет изашла у ходник. Тамо ? Хм! али где ? Врата тма божја, куд ћеш да уђеш ? Најзад види, да међу људима, што ходају тамо амо, стоји и неки сељак с бичем у руци, иа приђе одмах к њему. — Чико? — Шта је? — Одакле сге? — Из Дангубоваца, иа шта ? — Где је начеоник? — Знам га ја! После заиита још некога са златним дугмадима, али тај гшје имао фрак а и лактови му исиали; не хтеде ни да је слуша, прогунђа само : — Немам каде. РепИна уђе насумце на нека врата, не знајући сиротица, да на њима иише: „ЈГичностима, непринадајућим уредовном особљу, улазак забрањен." Она пије „прииадала уредовном особљу" а иатпис, као што рекох, није ни приметила, Отшкринула врата, гледа: празиа соба, нод прозором клуна, на клупи седи неко, па дрема, Даље врата од друге собе, у којој ходају господа у фраковима' и Муп-дирима. Г^пина. приђе. ономе, што .је дремао на клупи; ње^ се ^ијечТадт бојала, јер је изгледао као прост човек- и '«ал(^ГруЈтен1т нбгама имао подеране чизме. Такне тМ?јро јјкјиену. Ои се 'тргне, погледа је, па се испречи: — Није слободно! Жена нокат, а он тресне за њом вратима. Нашла се и но трећи пут у ходпику. Села поред једних врата и с правим сељачким стрпљењем наумила да седи код њих, макар до страшнога суда. „Ваљада ће ме ко запитати, шта тражим !" — мислила у себи. — Није нлакала, само је трљала очи, јер су је сврбиле и осећала је, да се цео ходник са свима вратима око ње окреће. Људи пролазе крај ње, лево, десно; трескају вратима, разговарају, лармају, — тишма као на вашару. Једва се једном смиловао Бог и на њу. На та врата, на којима је она седила, изиде угледан шљахтић, којега је кад-што виђала у цркви у Дангубовцима; очеша се о њу и запита: — А шта ви, драга, тражите? а? — Начеоника . .. — Ту је коморник, а не начеоник. Шљахтић јој показа врата у дну ходника. — 'Гамо, где је она зелена таблица, видите-л' ? али немојте сад ићи, јер је у послу, знате-л'? Иричекајте ту, он мора туда ироћи.