Stražilovo

106

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 7.

могла себи да протумачи ту промену: пуна два дана Сима је ћутао те ћутао — управо није ни био никад врло разговоран — а сад! Почела се ђаволасто и да смешка. — Ти си данас врло добре воље, рече као узгред. — Ја? А кад сам био дурљив?

— Теби се канда допао тај предлог? — Нисам још покушао ништа управо, знаш, нисам мпого ни премишљао о њему. А да се ти ниси само шалила? - Никако! Те ствари нису за шалу. — Хм ? ! (Наставиће се. >

КО МАРИ? • (ПО НЕМАЧКОМ).

мари, што му сломљен, иунан Јада, Изгажен цветак испод ноге пада ? Ко жали њега ојађена тако? Искрено за њим ко се још заплак'о? Ко пита за њ?

Ко мари, што у борби око жића Сарани удес храброг једног тића? Он беше јунак. али худе среће, За његов венац не процвета цвеће. Па ко да пита за њ?

Ко мари, срце боно кад јаукне И тихо цвили, док и не препукне ? Та цели свет са грудма пуним леда Без срца њега тако немо гледа. Па ко да иита за њ? 0 КНЕЗУ ЛАЗАРУ.

Н. В. Ђорић.

РАСПРАВЉА

|ргетаазар се родио око 1329. год. у граду Нри^ШрКлепцу код Новог брда. Отац његов, Прибац ХрвбељпновиЛ, велики слуга цара Стефана (1346.—1355.) имао је осим ЈГазара још две кћери: једну по имену Драгнљу, удату за Мусу (Млвса), год. 1371. челника, који је имао државу своју у Лабу и синове: Стефана и Лазара МусиИе. Драгиња се по смрти мужа покалуђерила и назвала се Теодосијом, и сарањена је са оба поменута сина своја у задужбини њиховој, манастиру Богородичном код града Брвеника — прије 1391.—1392.; а друга сестра Лазарева, којој не знамо имена, била је удата за Алтомана, сина Деспота Иваниша; и син њен, Иваниш Алтоманић, унук Деспота Иваниша, а сестрић кнезу Лазару, сарањен је у Дечанском манастиру. Лазар је млад доведен у двор цару Стефану, који га је око год. 1353. оженио Милицом, кћерју кпеза Вратка — који је вукао лозу од Вукана, сина Стефана Немање, — и посгавио га је Ставилцем. С Милицом је кнез Лазар изродио три сина: Стефана, Вука и Добровоја, који је млад умрво, и пет кћери, од којих се најстарија Мара око год. 1371. уда за Вука, сина Севастократора Бранка Младеновића, друга, може бити Десаина , дана је у

И. Р У В А Р А Ц. кућу Шишмана, цара бугарскога у Трнову; трећа Јелена дана је у Зету за ђурђа, сина Срацимира Балшића око год. 1380.—1387.; четврта у Угарску за Николу Гаревића (с!е 6-ага, Горјанског), бана Мачванског око год. 1387.-—1388., који је год. 1402. постао Палатин угарски; а пета и најмлађа, Оливера, жртвована је после боја косовскога турском цару Бајазиту. (Види: Летопис Матице Српске књ. 117. сгр. 110. и даље; Хришћански весник за г. 1879. стр. 390 и даље; Гласник књ. ХТУП. 179. и 200.—202.; Годишњицу III. 298.; Гласник ХГЛ1. 257. и Матицу, лист за 1868. бр. 22.). Толико о личпим и нородичним одношајима кнеза Лазара. С тим укратко изложеним резултатом може се већина читалаца задовољити, те не мора само расправљање, што сад долази, читатн и читајући може бити једити се и на мене и на г. Панту Срећковића у Београду. Прво и прво треба да смо на чисто с годином, које се кнез Лазар родио и које се од ирилике могао оженити, јер иначе узимаће се, нагађаће се, тврдиће се и изводиће се оно, што не стоји, што не може бити, што се не да извести. Но мука је, што нико од сувремених није то забележио или бар казао, колико је година било кнезу Лазару, кад се на иољу Косову мученичком крвп обагрио. Не