Stražilovo

218

СТРАЖИЛОВО

Б р . 14.

Јулхато со1 впо §;епего Уик ВгапкоУ1сћ ћауеуа 1а 1егга Де1 Ее б^е&по е ШИо ^ие11о, сће сопћпауа со1 1)апићш.) (Огћ1ш 268—270). Ки/:3 Лазар и Никола АлтоманиЛ, ирви великаши иосле Вукашина и Угљеше, иоилаше се од њиховиж усиеха иа се договоре, да их скрхају. Придобивши на своју страну Уроша обеЛањем, да Ие му дати све, што од пих двојице отму, искуие војску и ударе на Вукашина и Угљешу, који их дочекају на Косову. Кнез Лазар иовуче се са својом војском, и не уиустивши се у бој " (Вагагиа сћзвегић асГет), а Пикола удари иа њих, али буде побеђен и једва главу изнесе; цар Урош буде жив ухваћен. Заробљеног у боју Уроша Вукашин одведе у Рашку, где је завршио свој живот на „горе казати начин" (Огћхш 275.), који је описао овако: „Ведни цар, који је за живота допустио, да му великаши заузму царевину, бавио се неко време код краља Вукашина, који му је одредио нешто мало земље за издржавање, затим га остави и отиде кнезу Лазару. Лошто је и овај с њиме рђаво иостуиао, врати се он по други пут Вукашину, али најпосле видећи, да се с љим постуиа као обично, науми да нобегне у Дубровник. Када за то дозна од једнога слуге Вукашин, удари га буздованом по глави, убије на место једним ударцем" и т. д. (Огћћп 272.Ј Мавро Орбин каже дакле: 1-во да је у оном нереду (сопћшопе), који је настао у српској царевини за владе неодлучног и млитавог цара Уроша међу властелима, који су гледали и старали се, како би доспели до веће силе и не би потпали под себи равне (као што је био могућник Вукашин и кнез Војислав), пајглавнији био кнез Ј1азар, који да је ириграбио сву земљу на угарско) сумеђи и која. се зваше земља краља Стефана, опет мало ниже вели исти Орбин: „Лазар са својим зетом Вуком Бранковићем владаше државом краља Стефана и целим Подунављем ." А шта је разумевао Орбини под државом или земљом краља Стефана? Орбини ирича на 250. и не знам којој (т. ј. између 250. и 259.) страни, да је српски краљ Стефан, који је имао за жену Јелену, рода францескога, владао 18 годииа и имао четири сина: Драгугина, Предислава, Милутина и Стефаиа, од којих је Предислав ностављен српским архијепископом; а Драгутип, који је отерао оца из краљевине покаје се и покалуђери у Дебару (ш Оећап) и остави краљевство брату свом Милутину. Милутину се млађи брат по имену Стефан није иокоравао. и он, да га уклони од себе те да не мора долазити с њим у сукоб, даде му у управу „ипа §гап Ргоушсда а соп&п <!' ТЈп^ап'а 1П ћпе сћ Маиоуа е4 сћ 8ап Рете1;гш (Дмитровица) е^ а11а сопћш с!е11а 8ауа." Но и с тим не би

■ Стефан задовољен, већ примивши управу поменуте области понесе се и одметне од брата па се назва краљем и не живљаше у миру с братом својим. И та се област од тог доба зове земља краља Стефана. Стефан умре за живота краља Милутина и би ногребен у цркви св. Димитрија у Срему. Мислим, да ни најмање није нужно истицати иогрешке, које је Орбин у тих неколико реди сабио и учинио; али љутити се човек мора на тог Латинина, што нам јасније не каза положај и границе оне области, за коју каже он, да је краљ Милутин уступио свом млађем брату Стефану, и да се од тада зове област та „земља краља Стефана", кога Орбини разликује од Драгутина, не знајући, да је Стефан исти Драгутин и по томе старији брат Милутинов. Но зашто да се љутимо на Орбина због нетачног означења државе Милутинове, кад из наших извора, а наиме из живота оба брата: краља Стефана и краља Уроша II. знамо, да је у државу првога (после 1282. г.) спадала: 1-во зезмља пилри||ишт Мачва; 2-го ^емлга Срт.мћскл, где му је и славни двор био у месту »рекомомћ ДћврћЦћ; 3. ^емлга врдипусвћскл с градом /Кдрт.лом, пошто су господари браћа Дрман и Куделин (Татари или Власи) око 1286/7. браћом (Милутином и Драгутином) из ње изгнани и освојена земља од Милутина брату краљу Стефану уступљена. 4-то град глаголгемм 1» ђ л н г р д д|» 11Л сцкгоу рикм Довилкл н Слш, (помиње се г. 1314.) наравно са својом облашћу. 5. каже се на једном месту у животу краља Стефана у опште: »(л ко — краљ Стефан — придркже ^емлш откуксткни скоего мпогм сгрлнм % е м л ге оугркскмге пршетћ, н тлкожде н косћнкскмге ^емлге "; а ја бих још додао, да је и Рудник и онај крај, где је манастир Ариље, био у држави краља Стефана, који је, пошто се иред смрт покалуђерио и назвао Теоктист, умр'о 12. марта у петак г. 1310. а сарањен је у манастиру рашким ђурђевим Ступовима, којему је он други ктитор био (в. Животе краљева српских, написане од архијепископа Данила и других. У Загребу 1866. стр. 28. 11. 43. 44. 58. 97. 114—116.; Годишњицу II. стр. 244. ср. Пејачевића: Шв(;от 8еггае р. 219.). Пита се дакле, шта је од те државе или „земље краља Стефана" могао кнез Лазар после г. 1362. окупирати или „приграбити" ? Срем и Мачву или мачванску бановину није могао, јер земље те нису биле у области „млитавога" цара Уроша, и у тим земљама је тада господарио бан Никола Горјански, који није био зет Лазарев, већ велики пријатељ Николи Алтомановом, који је — т. ј. Никола — и у Гуднику и у Ужици госиодовао. И Београд са својом облашћу тешко да је био између 1362. и 1372.