Stražilovo

222

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 14.

се прво њима осветити иа да мирно можемо у сећању прећи још једаред тих пет приповедака, које је Шапчанин исприповедио по старом свом начину, некако нетражено, ненаметљиво те баш с тога неодољиво. Умиљата она искреност и простосрдачност, које ћеш наћи и у старијим свим причама Шапчанииовим, веје и кроз ових пет новијих. И овде је Шапчанин с особитом љубављу приказао своја лица, мајсторски их израдио те су то лепи пластични ликови. У описима би му можда ко пребацио, да је преопширан те да умара, но ко то вели, нема право, јер Шапчанин баш тим детаљисањем умеда заиесе. Кад читаш „Монаха ђенадија" на пример, тако ти је, као да је збиља дојездио божић на белу коњу а ти на саоницах летиш онде с писцем и са ђенадијем до Врдника до нове Раванице, око тебе као да се одиста „милозвучно разлежу гласови коњских звонцади и оно неколико великих прапораца иа хамовима" па и ти „у том свечаном миру осећаш, да се приближују стопе небеских анђела, који доносе празник" ; видиш и себе уз писца, како си „сакрио руке што дубље у лисичје первазе своје топле бунде", како си „урио ноге што дубље у сено" и како „кроз полудремеж гледаш бадње вече, топлу скровиту собу кућице, за столом оца и мајку а на столу она слатка посна јестива, што су их спремиле брижљиве руке материне, а међу њима божићни колач, окићен крупним сребрним новцима, шљивама, зкитом и неколицином влатака сламе, зкуте као смиљ". Па кад те Шапчанин одведе у манастир на јутрење божитње, па у ћелију овог или онога калуђера, па до покојне стихотворке М. С. Српкиње, свуда ту видиш лица та тако лшво, као да ти стоје пред рођена твоја два ока. А тек у „Поремећеном плану" у кнеза Милоша и кнегиње Љубице онај чисти, и здрави и

енергични дуж сриски, за који Шапчанин у јавном свом предавању „0 гајењу народиог осећања" *) толико стрепи, како ли је тек тај дух импозантно приказан. „ Поремећени план" можда свршетком својим неће задовољити мазна читаоца, који би рад био, да изађе све онако, како се он нада; „Сургун" ће можда ко смотрити некако недовршеиим, крњим, но тек ни једну ни другу ту приповетку неће љутито бацити од себе, него ће само оданути од запетости, у којој га је вешти писац знао одржати од почетка до краја, па ће у том одисању ирошанути : леаа слика ! Шапчанин ради на ерпској књизи ево већ више него двадесет и пет година. Откако само приповеда, навршиће се ове године четврт века. Прва његова приповетка, колико ми знамо, биће да је „Рањеник" а та је изашла у „Даници" године 1862. Па Шапчанин ради и данас вредно, као ретко ко. Ето и наше „Стражилово" краси са препеваним спевом, са „Краљевим звоном", ето ће после дивне „Невесте Љутице Богдана" скоро његов „Монах" подичити ЈЈетопис Матице Српске, а и да не говоримо о том, што Шапчанин српској просвети привређује као интендант краљ. народног позоришта у Београду. Од „Стражилова" му ево у име признања великих заслуга за српску књигу лика његова на челу данашњем броју, нека се читаоци увере, да је тај вредни Шапчанин у пуној мушкој снази века свог, те да се од његова великог мара и вредноће крај досад већ привређене работе српска књига може надати још многој и многој привреди. Пету књигу Шапчанинових приповедака препоручујемо најтоплије. *) Изашло у Београду године 1873.

■€11§! МАТИЦА. ОРПОКА и МАТИЦА ХРВАТОКА, Донгле су ми до руку ове књижице: „Правила и именик Матице Српске" и „Ј^ује^ај МаШ*,е Нгуа(;8ке /а иргаупи ^осИпи 18^5." Обе ове књижице штампане су у години 1886. У књижици, коју је издала , Матица Српска", штампан је устав, пословни ред за главну скупштину, имена чланова и приложника, имена почасних чланова и чланова књижевног одељења „Матице Српске". Ту се види, да „Матица Српска" има мртвих и живих правих чланова и приложника свега 699 — шеет стотина деведесет девет, — ночасних 75, чланова у књижевном одељењу 104. Свакојако, да се међу тим број разних чланова и умножио; но то ће бити незнатно, јер је ова књижица изишла отприлике нре но године. У Извештају Матице Хрватске има предговор од управе. Затим, ко је „управљајући одбор"; ко су „повјереници" у

год. 1885.; извештај о ванредној главној скупштини, која је држана 2. маја 1886., на којој је одлучено, даМатица Хрватска зида себи кућу и какву; извештај о редовној главној скупштини држаној 5. децембра 1886. Тој је скупштини поднето потанко о свему, чиме управља Матица Хрватска, колико има чланова, какве јо књиге издала и т. д. Затим имена преминулих чланова утемељача „Матице Хрватске", којих има свега 247 Сад су наштампана имена чланова Матице Хрватске за год. 1885. по местима и по азбучном реду. Из тога списка видимо, да је Матица Хрватска имала у години 1885. свега чланова живих 6176 т. ј. шест хиљада сто седамдееет и шест. Имена су штампана од стр. 50. до 128. Даље у штампана правила „Матице Хрватске"; објава од стране управе повереницима и члановима њеним; расписи за књижевна дела; позив на сабирање хрватских народних