Stražilovo

252

СТРАЖИЛОВО

кала, и коју , кад си ју год из олиже проматрати хтео, ниси могао нигде руком ухватити, јер ти се њено од сунчаног зрака оплетено тело свагда измицало, и рука би ти само у нразнину захватила. Овако је морао нокојни Коста умствовати, а нешто је од овога заиста и било у ствари. Њему пак морало је то све још друкчије изгледати, њему, који се заиста за неко време од српског друштва одлучио био и заиста себи неки практичан начин мишљења присвојио. Или је зар можда ово све реакдија била напрема пређаитњим великим илузијама, произведена сад грозним дезилузијама. Било је ту, да богме, свакојаких разних уплива, но главно је то, да се онај претерано идеални правац није са Костиним практичним назорима, са његовим конкретним схватањем слагао. Он се, као и онај француски гроф, није задовољавао са самим формама, него је свакој ствари свагда и језгро тражио, што се опажа и на свима списима његовим, који нису засновани по некој апстрактној мисли, него су вађени из пуног и богатог врела свакидашњег живота. То је — по нашем мњењу — главни, и ако не једини узрок тадањој његовој одлучености. А да је то заиста тако, имадем за доказ томе још неколико података из његова живота, од којих ћу можда неке још у течају ових чланака саопштити. Кад је школе свршио и испит положио, дође у Пепггу — то је било у лето г. 1807. — и стане у нраксу код тадањег Пештанског варошког суда као сенатски бележник. Ови сенатски бележници били су само ночасни бележници, а у ствари били су практиканти код суда, којима је дужност била, да у седницама судског сената перо воде и о истима записнике састављају. Награде или нису имали никакве, или су добијали обичне дневнице. Али главно је била пракса, која се код варошког суда прибавити могла, и с тога се млади свршени правници отимали о таква места. Ту је Коста пробавио неколико месеци. У то доба је већ била образована нова угарска влада. Све муниципије угарске на ново се рестаурисале. Па и у Новом Саду образован је нов магистрат са новим варошким представништвом. Градоначеоник Новога Сада био је др. Светозар Милетић, а велики бележник био је др. Лаза Костић. Уз великог бележника

био је још и подбележник, који је варошком суду додељен био. Но како се послови у политичној, админисгративној струци гомилали, појави се потреба, да се постави још једно место подбележника у магистрату, који ће вел. бележнику додељен бити. Пок. Коста потражи ово место, и добије га. То је био његов први ирави корак у практичан живот. Али није дуго служио, а наиђе олуј на Новосадски магистрат. Угарска влада наименује за Нови Сад ванредног комисара, градоначеоник др. Св. Милетић буде суспендован, а варошки капетан ђока Камбер даде услед тога оставку. За овим су дошле истраге, па суспензије, па опет истраге. Коста Трифковић се налазио на нижем месгу — био је само подбележник — па је овај олуј срећно преко његове главе прејурио. Но не само да га овај олуј није оборио, него је он за време ових тешких околности својом вештином и вредноћом шта више и симпатије меродавних личности придобио, тако, да при обновљеној рестаурацији, г. 1869., буде за великог бележника вароши Новога Сада изабран. Доласком својим у Нови Сад Коста се опет приближио старим круговима својих пријатеља, примакао се ближе огњишту српског књижевног друштвеног живота. Међу тим се и облаци, што се над главама народне странке вили, мало разигали. Политична бура мало се стишала, сталожила. Радња уједињене омладине била је у највећем јеку, — покренуо се и орган омладински „Млада Србадија". Радња „Матице Српске" добила је такођер под председништвом дра Јована Суботића, ко.ји је онда у Новом Саду живио, нешто више нолета, нарочито пак српско народно позориште почело се оиорављати од болова, што му их је рађање срнског позоришта у Београду нричинило. У то доба било је на Новосадској српској гимназији, код народних завода, у уредништвима српских листова, у варошком магистрату много младих људи, који се интересовали, припомагали, радили око сриског ку.мурног напретка. И на црквено-школском пољу почела је српска народна странка маха отимати. Све то били су моменти, који су на пок. Косту утицали, да се Коста са собом и са околностима измиривати и неки идеални полет добивати почео. (Наставиће се.)

НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ.

Ј[и смо глуви према оваким речима Берлинског университета: „После толиког лутања ' треба већ једанпут знати : да је за младићске главе просеком најбоља гимнастика умна мето-

ОД ЈОВАНА ТУРОМАНА. (Наставак.) дично разлагање склопа мисли старих нисаца, чија опште човечанска садржина чини уједно неку врсту духовног млека материна". Глуви смо даље према овим речима истог уни-