Stražilovo

Вг. 29.

СТРАЖИЛОВО

457

Тим у њих се још зачина, што се у пјесан стави одавна, од Лесандра Србљанина, врх свјех цара, цара славна. У њих свуд се витез хвали, кога круном копје обдари: Стјепан, Урош и остали од Немање куће и,ари. Тако је то дакле од искона било! Србљани и Срби радили су, подвизавали се и изводили дела од славе, од небесне и земаљске славе, а Вугари опевали су и описивали су та дела славна и препохвална Срба и Србљана и саставили су први дароставник и први родослов српске господе, и писали су житија српских преподобних исПосника: Јаћима Сарандапорског, Гаврила Љесновскога, Петра Коришкога, и св. Петке Парасжевије и нренос моћију аених из бугарског Видина у српску земљу; и мученика ђорђа Кратовскога, и саставили су службу и Петру Коришкоме и ђурђу Кратовскоме и св. Петки; и списали су живот и службу светога краља у Дечанима, и живот Стефана Високога; и цртали су образ оне свете господе и ових преподобника и мученика српских — и белеге од земаља, над којима владаху господа српска; и „сочинили" су и „Историју Славенских народо†наппаче Болгаров, и Хрватов и Сербов— и све до „Историје српскога народа" (од) Панте Срећковића укључно! Та доета — доста ј', Ларионе, Глава нас боле! 4 II кад су сви ти свесни или несвесни порекла свога Вугари били и све то учинили, сачинили и пречинили они, да шта су онда Срби радили? И може ли се и помислити само, да су Срби тако равнодушни били те нису марили ни за свеце и светитеље ни за цареве и господаре своје? Та да је то тако, онда би српски народ био последњи народ на свету! Не рекох ли вам већ, шта су Срби радили, и зар сте заборавили већ, шта је Србин био? „Србин јунак (од века) па до века!" пКт.Шб II се КбПМИАГО И СДДКН ЛНШЛГО СрћПсклго е г, м к д пе тћкмо коп пстлшшш снлами Дроугмхћ С ^ ћ1 К ћ II р 'I; К I. С X 0 Д Н Т II, 110 II 1| Д р ћ М II г. » д г о V ћ с т н к т, и ш н м н н и р ђ м у д р н м н к р а с окдтн се н нохкали тн" вели Григорије Цамбљак, родом Бугарин. »Со \'Тћ оуко _ дшдне срћпскдго е^мкд М 0 уж ћСТ ћ IIII II, 1Л1Ј0 Ж€ НПМХћ ГДДСћ 110 КћСС.ШШГБН не внти" пише Константии философ, родом Бугарин. пГЛкнше ко се кћ срћнскон /,смлм скггнлшнјп мнру, окм ЛНОСТОДОВћ рДКНОУћСТНМ, Дру?» МНрОТОУЦН II У10ДОТКОр||Н, ннм оуунтслше келнцн н множћстко прћнодокнмхт, н нрлкеднмхт, мужнн ' каже један, — »нћ снхћ (т. ј. оннхћ. п;кс лггелское жнтнж подрлжлкшнхћ, шке кћсл

крлсндјд оумстн КћМЂКНКћШННХћ, II Кћ крлснмхг поустмшлхћ н окнтелгехћ нодкпгомћ докрммћ нодкн^лкшнх се) докродЂтелн нсупстн гестћ н лште писћкћ морћскмн" нримећује други Бугарин. И сад ето знаш, брате Србине и српски сине, шта су Срби радили, те знај и опет и туби, да су Срби јуначка дела, дела од крепости телесне и духовне и од подвизништва изводили а људи од бугарске земље и од бугарског порекла описивали су та дела крепосна и јуначна и самовољне патње појединих Срба и поразе и погибије »срћвскнхћ когекћ," и да ти у две и три речи кажем, да можеш лакше упамтити те да ми не досађујеш неумесним питањима и неразложним приговорима: „ Срби су гинули а Бугари су бугарили!" А најпосле нису ни Срби баш онако немарни били према својим краљевима, царевима и архијепископима на престолу св. Саве. Довољно је да ти папоменем само онога пострижника кончулскога а после јуначкога игумана хиландарскога и за тим епископа бањскога и после епископа хумскога и најпосле архијепископа Данила, родом Србина, и онога безименог ученика Данилова, такођер родом Србина. Али каква је разлика, колико је грдна разлика између Данила и Дани.това ученика с једне. и Григорија Цамбљака и Константина философа, по роду и васпитанију Вугара или Бугарина, с друге стране. Узми само Данилов родослов у руке па преврћи у том Данилову родослову од јутра до мрака, и опет нећеш у њему наћи нити ћеш сазнати из тога родослова, »отћ кјнхћ н/.рдсте" Стефан Немања или св. Симеун, наш родитељ стари? А гледни само у оно »жнтнге") које није само »жнгнге геднндго нћ кко лт.топнсћцћ, 1 ' та у житије, списано Константином философом, родом Бугарином, тамо где је »о родосло1!нн слоко" на ћеш одмах знати, да је св. Симеуна родио Тјехомил, а Тјехомила Бело-Урош, а БелоУроша да је родио Ликиније, далматински господин, родом Србин, и да га је родио од Консганције, кћери Консте зеленога а сестре великога Константина, првога хришћанскога цара, који је саградио Цариград; и тек кад то знаш, можеш сазнати и разумети и оно место у твојим летописима, где се каже, да је Немања, велики жупан и господин Србљем био »от племене клдгоућстнкдго корене китћкћ, прт.кћноук Кон стлнтје, сестрм келнкдго Консгднтнпд. отк нлемене рдшћкдго господћсткд н скродсткд Лкгоусгд кгесдрд." Данило твој није дакле имао „оне лопате, којом се корен откопава", а Константин философ, родом Бугарин, чим је пребегао с лопатом слова из потлачене бугарске у српску земљу под крило деспоту, високом Стефану, одмах је стао копати њом и ето види, шта је откопао и како ти је први он показао »темелћ срвлгемћ."