Stražilovo

522

СТРАЖИЛОВО

Б р . 33.

јем је то венчање описано, каже: „Тако шх описалг Графг Бранковичв в'Б ХсторЈи своеи вт. книз4 IV. отт> странн 379—392. Тоеже обр г ћтаетсл и вт> Годослов'1; Данјилов'1; на стран'1; 173. и 174. отт> неизв&стнаго Ауктора написанное". Но у Родослову Данилову каже се само, да је на сабору у Пећи дне 3. окт. 6884.—1375. године избран старац ћир Јефрем за српског патријарха, али у Родослову том нема ни речи о том, да се кнез Лазар зацарио и царском круном венчао. Бранковић и Рајић нису знали или пишући историју нису имали на уму, да се година од створења света са индиктом почињала 1. септембра и отуд и један и други пишу, да је Јефрем избран за патријарха 3. октобра 1376. место 1375. да се цар Стефан преставио месеца децембра 1356. место 1355., да је деспот ђурађ Вуковић издануо на крају године 1457. место 1456. и т. д. Но то није главно већ је главрш то, што у Родослову Данилову, на који се Рајић нозива, не пише, да се кнез Лазар у Нећи или Нризреиу или ма на ком другом месту прогласио за цара и да се царском круном венчао. А како је и грофу Вранковићу једини извор био тај Родослов, то је јасно као сунце, да је описани чин венчања Лазарева на царство гроф Бранковић додао, то јест измислио и даље придодао, да је том приликом венчани цар Лазар Вуку Бранковићу, зету свом, дао наслок деспота. Из новеља, листина и списа зна се, да се Вук Бранковић никад није писао ни називао деспотом и да се кнез Лазар није писао ни потписивао, нити су га суиременици називали царем, нити су присни његови носле смрти његове помињали га као цара: он је био и остао до мученичке смрти своје кнез, од године 1379. самодржавни кнез Лазар, господин Србљем и Подунављу ■— Соп1;е Таиаго, — ргшсера, •Јотшш Багагив. И Орбин зове Лазара увек кнезом — Соп1е, — и он не зна ништа о каквом венчању његовом на царство. И Лукаревић не зна о том ништа. А кад за то Орбин и Лукаревић не зна, то ни Француз Дифрен не зна, већ каже: „Сијиз с|шс1ет ге§шш8 (то јест: Подунавља н Посавља) поп ге§ет ае аи! кга1ет, зес! с1е8ро1ат Дит 1ахаг твспраН, ^ио 1ог1е 1л1и1о аБ ХЈгозм Уе1 сег!е а!) 1трега1оге Соп81ап1торо111апо с1опа !и8 1иега1". Но ни то, што Дифрен мисли, не стоји, јер Лазар није био деспот нити се он служио титулом деспота. Овде би место било, да кажем — и да нисам онако љуто увређен и огрчен, Грчићу мој, ја бих ти и казао, шта о тој ствари Бугарин Пејачевић нише на 326., 327. и 328-ој страни. До овако казаћу ти само, да је и Пејачевић мислио и мислећи написао:

„СгаНз И1и1ит Таиагит пипсјиат агго^ааве е! ти11о ттиа 1трега1оп8 111 соп1е81о 081". Кад дакле кнез Лазар не зна и не каже, да је он био цар, и кад исго тако и његови присни не знају нити кажу, да је он био цар, и кад у Родослову Данилову не пише, да се он венчао за цара, откуд онда гроф Бранковић да зна, да се кнез Лазар крунисао за цара? Па што то гроф Бранковић и по Бранковићу Рајић и по Рајићу Енгел и по Енглу Рус Мајков каже — ајде де! Али што је то и II. Ј. Шафарик казао и казано двапут ионовио: и игго и Миклошић у ,,Мо1штоп1а 8ег1лса" у натписима повеља Лазаревих и записа ностојано пише: Еп/агин беЉогит 1 трега!ог ( види стр. 193. 195. 196. 200. 205. 212. 214. и 215.); и што и покојни Даничић у свом речнику из књижевних српских старина кнеза Лазара увек царем српским назива, — „како не дивим се?" Да, да, брате Србине и српски сине, и кажи ми, молим те, како да се не дивим Шафарику, Даничићу, Миклошићу? Гроф Бранковић мислиоје, да се кнез Лазар зацарио и венчао на царство и мислећи то смислио је, кад је од нрилике могло бити и како је свршено венчање то Лазарево на царство. И Бранковићу ни најмање није сметало то, што се Лазар у својим новељама зове кнез а не цар, јер Бранковић тешко да је какавгод препис ма и једне повеље Лазареве пред собом имао, кад је кронику своју састављао. Но Шафарик, но Миклошић, но Даничић! Та они су бар знали за те повеље Лазареве и знали су, да се он у тим повељама пише „кнез и самодржавни господин Србљем и Подунављу"; и место да на основу тих повеља и осталих сувремених сниса и заниса и српских летописа забаце Бранковићем измишљени чин венчања Лазарева па царство, а они домислише се или иравије прихватише домисао и досетку брзоплетог Енгла — и Шафарик пише на иоменутој већ страни 181.: „Еаиаг лтаг §екгоп!ег Сагј, 1ићг1с аћег аиа ВевсћеМепћеИ пиг с1сп Т11е1 Кпсж. „Наша круно славан кнез Дазаре! , у Ти цар јеси, ал се зовеш кнезом „А ево нам књиге кажу цело „Да се 'оће прекренути царство". Тако у једној народној песми довикују господа српска: дванаест младих деспота кнезу Лазару (Летопис М. С. за годину 1847. Ч. II. 102.) Ти си цар, кнеже Лазаре, али си скроман те се из скромности само зовеш и називаш кнезом. Но кад је цар, саборно „всћмт> штатомг соизволл1цимт>" проглашени и царском круном венчани цар Лазар тако скроман био, да се и после проглашења и венчања свога за цара само кнезом називао, запгго се онда проглашавао он за цара и зашто је метнуо царску круну на своју главу?