Stražilovo

Б Р. 33.

СТРАЖИЛОВО

Такво питање могло би се ставити, но ја нећу да сам најгори и да такво питање стављам, но ти, брате Србине и српски сине, само просто кажем: да се кнез Лазар мије никад венчао на царство, нити је он био цар, нити се он звао цар, нити га је когод у XIV. веку називао царем. И мислиш ли ти, Србине и српски сине, да мени није жао, што ти то просто кажем? Ох, та жао ми је, не знаш ти, како је и мени самом жао, и како бих се радовао ја, кад бих могао с нашим Рајићем велиим гласом: „ Кнлзл Лазарл 1ако бншша вт> Серблехт. дарл проповЂдати". Но ја то не могу, „гр^хт, ради моихт," не могу, па не могу ни тврдити с њим: „јако Лазарево влад-ћше отт, гранипд, Албанскихт. до Драви и отт. поморјн кт, востоку до Дунава и Болгарш протлгалосл, кром-ћ Баната Темишварскаго; вђ коихђ пред'ћлех заклгочаласл: Херцеговина, Расс1л, СерблЈл, Сремт., Банатт. кром4 прочихт. меншихт. провинцш". Но у земљи, ко.ја се у другој половини XV'. века прозвала Херцеговина, није господарио кнез Лазар већ бан — краљ Твртко; с Расијом граничила је кнежевина Лазарева, али гех Каавјае није био кнез Лазар већ Твртко; Срему није био господар кнез Лазар, већ намесник краља угарскога; а у покрајини оној, која се доцније прозвала Банат Темишварски, било је више жупанија и више жупана, али жупани ти нису примали заповести из Крушевца од кнеза Лазара, већ од угарскога краља Лауша, ком је и сам кнез Лазар — но жао ми је тебе, брате Србине, и нећу да ти све уједаниут кажем, и нећу да те сасвим и до конца огрчим, као што си ти мене огорчио твојим приговорима, и не мало већ баш јако и тако огорчио, „да до подне — као што је неко у „Новој Уставности" згодно приметио — мрзим на себе, а од подне на цео свет". Обојица смо се преварили: ја у теби а ти у мени, брате Србине и српски сине! Ја сам мислио, да си ти, роде мој, трпке нарави, да можеш много поднети, и да не требаш „дријемка"; но сад видим да ниси таки, већ да си несносан, раздражљив и нервозан и да не можеш бити без „дријемка" те је мука изићи на крај с тобом. И што ближе крају, све то већа мука настаје за мене. А како је опет теби самном, брате рођени, то ти најбоље знапт, и ја нећу да сам себе опорочавам пред тобом и нред оном светином. Чуо си ваљда, Србине брате и српски сине — та ако си прави Србин и српски син, морао си кадгод чути за Јашу — за оног Јашу из Кумана или „из Кумана Јашу", за свирца, хегедуша и народног певца Јашу. Тај из Кумана Јаша спевао је много песмица и једна од тих Јашиних песмица штампана је у Српском Летопису за годину 1847. Ч. III. на страни 120-ој, и у тој песмици трипут каже Јаша побратиму

свом: Ти си, брате, то и то или тај и тај и напослетку каже: „Пропашћемо и оба „Истину ти кажем. Истину и ја теби кажем, Србине брате и српски сине, да ћемо обојица нропасти, ако се не понравимо не исправимо и не излечимо, ти од твоје а ја од своје болести — и раздражености. Међу тим опростимо један другом, „возлгобим друг друга" и оставивши расправљање, што цепа и раздваја, послушајмо старога летописца, онога истога летописца, од кога смо дознали, да се цар Урош у својој земљи и части царској преставио дне 4. декембра 1371. и да су те исте године, но прије смрти цара Уроша, Вукашин краљ и Угљеша деспот, који су цара Уроша „сагнали от царства", од Турака побијени били на реци Марици »ико ин тилесшћ нм. овркстн се. Но сјнхћ же в 1. сђ \1» —■ нродужује тај стари летописац пр.гемлгетк идуедство влигоУћстнвмн кне^ћ ннже ж е с 1.1 III. II н ж е в I. н о у к I. прижде рсуешљш. ||лрен ндЋмеие кого, ш. тогс ^емдн Срћвсшге оп. пркроднтеш. свонхк рождбше н вммштт.шпс кћ , не оп. нр-кнростмхћ. Сћн (Ад:?д(и.) же нрнгеш. нриждереусннуго дрћжаву ^емлн Срћвскмге, вглнс моужћ вмгћ, кротћш., смирен же п[|1;||/;л|1хл. 1Лк о ж е н се 1лвлл1лгетћ того пркмиогоге с II I;р е н нге: Сидшу же тому ил дрћжлвнммћ прт,столђ 1 |лрен нрћвмхћ, н н к л к о у в о и ћ т, в м с н в с е н о т г» 1|1 л с е н о с т л к н т II с с в е 1| л р е м ж е н л н к р лл ге м ћ нлн деснотом ћ, н ћ в ћ с м к ре н нн сво ге м ■> вллгорл^умнимћпривмстћдлже до дн е нсх о д л с в о ге г о, н о с е н м е в о г о м ж е н 1| л р е м ћ ему нрћвг. ге длииоге. Прижде во слмодрћжћцћ, џлрл Стефлнл гллголш, отдклмш, гефб нрн жнаотт. свогемћ стрлиу еднну своего цлрствл, тому вћруулгетћ, сего довлнтн се н кне^ћ стрднм омн нлрнцлтн се. Нже н вћ Ућстћ слмодрћжлвјл цлрсклго вћ ^ћшћдћ, пе хоте н^мкшгш кие ^ћУћсклго илрнцлијл, ш> се овносе нме ннунм 1 же мћи нш вћ вст .Хћ прћкћствутцннхћ крллген же н цлрћ нркжде того вмвшјнхћ поклул се." (Ја§1о ј Ет Ве11га§; ихгг аегБ. АппаНвЉ, р. 108. и 109.) Нрочитај, још једанпут прочитај, Србине брате, то причање твога старога, од грофа Бранковића далеко старијега летописца твога и увери се,'да нисам ја први, који каже, да кнез Лазар не постави себе ни царем, ни краљем, ни деспотом, већ да је до смрти своје остао смирен и благоразуман не тражећи веће, од власти и области и јакости своје веће титуле. Кнез Лазар био је самодржавни господин Србљем и Подунављу; но у исто време био је и бан босански Твртко господин у једном делу српских земаља и тај босански бан, унук кћери српског краља Стефана Драгутина, крунисао се у српској земљи, у манастиру Милешеву, у којем су ночивале моћи св.