Stražilovo

560

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 35.

Изваде кости на поље, ископају онако, као што напред рекосмо, у гробници подубљу јаму и те кости у њој па гомилу земљом претрпају . . . ни, ио обичају старинском у таким приликама, у црном вину окупане и у чисто платно умотане ил бар наново вином и уљем преливене — па сутра дан сместе над њима сандук мртвачки с поп-Урошем! Тек после, кад неко касније по случају загледа у попис онај гробница тих и у тефтер тамо мртвачки, види на чудо своје и свију — да су кости оне, нод поп-Урошем, земљани остаци великога иокојника, славног Ћорђа МагарашевиЛа! И тако у наговештеној напред и поближе означеној гробници, украј стазе поменуте — леже данас један над другим и вечно се одмарају та двојица служитеља народа свог, онај школи некад професор и књижевник, а овај цркви свештеник и катихета омладини... Ето, тако нам то исприча наш стари кир-Јефта, а ми вам изнесмо ево на прочитање Буде-л још ко у Новом Саду знао шта о том боље и иоузданије добро ће учинити, да то исто овако изнесе штампом сваком на јавност. * * * У Новом Саду, пред Задушнице Михољске 1887.

На том месту у порти сад, у прилици троугла, засађеног дрветима ораховим, линовим и кестеновим, од год до год озелени трава с нролећа, те казује занављање живота у природи — но том троуглу по трави, гимназијска омладина јача сад снагу веџбањем телесним, гимнастишући за часова одређених, и не знајући доселе, да гази по гробу једнога од првих и великих учитеља српске гимназије ове, професора „красноречија " (реторике) ђорђа Магарашевића, и над њим помеиутога катихете за доба оно. Гробови нису неми — понавља се од скора и у нас узречица: мртве ваља и у гробу поштовати; великим покојницима треба одавати пошту пред светом знамењем видљивим. Било дакле Матица Сриска, ил власт овогимназијска, ил сраска оиштина новосадска — ваљало би да обележе ма и најскромнијим спомеником то место у порти саборне цркве, где у раци у костурници тој трухну кости професора ђорђа Магарашевића, књижевника и оснивача Летоииса Матице Сриске, којим подстакнут би у оно доба и постанак јој пре шездесет година — да се бар у напредак знаде: где је гроб Магарашевићев. * * * Ачле^сандар Санди^.

№

УЗ НАШУ СЛИКУ.

У данашњем броју нашега листа приказује млади н,инкограФ Марко И в а н и ш е в и ћ леиу живописну ношњу, како ју носи српски свет у Милаиовцу у Србији. М. Т>. М ил иће в ић у својој „Кнежевини Србији" описује то одело до најмање ситнице, те ко је од читалаца наших рад да по8на поједине делове тога одела, нека ирочита у поменутој књизи на странама 301., 355 и 1001—1002. шта Милићевић тамо пише. Оданде видимо, да је то одело у онште укусно; и ако пада у очи велико шаренило боја, опет се може рећи, да их доста вешто и естетички слажу тако, да не изгледа утрпано, него само живо у шаренилу свом. Поред све смерности у ткиву, — вели Милићевић — од кога се реже, може се рећи, да је то одело укусно и да га носе лепо; чисто би човек тврдио, да је сталан обичај, да свако тамо нази на чистоту и прикладност своје хал»ине.

Лл 9^1 ' х расправа И. Руварца: „Г. 11анта Срећковић и III ареник у Скопској нахији." — Из Хартманове збирке грчких и римских класичара, што ју тај власник академијске књижаре у Загребу издаје аа школе, изашла је расправа проФесора Јулија А д а м ов и ћ а „II л а т о. У в о д у Платонова д е л а." Најпре је ту о п ш т и увод у Платонова дела и у њему је реч најпре <1 грчкој философији до Сократа а онда о Сократу и Илатону. Даље има још увод у „А п о л о г и ј у С о к р а т о в у", „К р и т о н а" и у „П р о т а г о р у". — Издањем књижаре Миливоја Каракашевића у Сомбоизашле су као школска књига Библијске п р и п о в е тк е и а с т а р о г и н о в о г з а в е т а, како их је према наставном плану вис. нар. школског савета од 6. Јулија 1878. за трећи разред народних школа удесио С. К о њ е в и ћ, учитељ.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У славу свечаном откривању споменика Ф и л и и у Вишњићу издала је ово дана штампарија А. С л а в у ј а у Шапцу прикупљене песме тог песника-гуслара из доба устанка на лепој хартији у књижицама ио 25 новчића. — Ив „Отаџбине" је у засебну књижицу прешт&миана

Исправак. У 33. броју нашег листа у приповетци „У уста вној з е м љ и", на диу ирвог ступца на 517. страни, изостала је једна реченица, те смисао изгледа нејасан. ПГгамнаио је: „Исирва је био на миру, јер није био ни познат са л^удима из оближњег села, у које је с децом ишао цркви. Свештеник је био опозицијонар и т. д.", а треба да стоји: „Иснрва је био на миру, јер није био ни познат са људима. Н о у б р з о с е у п о з н а с а свешТеником из оближњег села, у које је с децом ишао цркви и т. д.

САДРЖАЈ: Комшије. Приповетка из сеоског животау Србији. Написао Илија И. Букићевић. — Нри мору је . . . Несма Владимира Тројановића. — Излазак из заточења. Једна глава из Достојевског. С руског превео Јован Максимовић О рими илити слику. Од X Томановића. — Српски језик у околини Призренској, Пећској, Моравској и Дибарској. Саставио Јован Живановић. — Иеторијско-геограФСко иверје од И. Руварца. 4. а) Вгопсћ—Броћно. Кгисћо—Крушевац. — Листак. Где је гроб проФесора Ђорђа Магарашевића. Од Александра Сандића. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Српска ношња у Милановцу.) — Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а нретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима иретплату књижара В. Валожића у Београду

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА

СВЕТОЗАРА

МИЛЕТИћА У Н.

САДУ.