Stražilovo

Б Р . 36.

СТРАЖИЛОВО

571

на испратити га. Шта ће рећи свет, кад нас види заједно ? — Свет нас неће ни видити; узећемо затворена кола и јурићемо. — Ваш ће се отац овде задржати део дан; па колико је год добар и најиван, мислите ли ви, да се неће сетити, да се налази код човека без жене ? — Наредићу, да ми још вечерас донесу мој сто за радњу, моје књиге и моје ноте. Све ће се удесити. — Само . . . — Да нисте штогод по собама изменили? — Нисам ништа, — одговори Гвидо доста споро. — Ваша је соба онаква иста, како је и остависте. — Да то није из сентименталности ? — Варате се . . . из поштовања. —• Хвала; имате ли још штогод да нриметите? — Немам. Само не знам, да ли ћемо моћи преварити честитог господина ђорђијанија. —■ Представљајући срећан пар, јел те? Сетићемо се минулих дана, будалаштина прве године брачног живота — рече Ема са сарказмом. — Ја сам их био и заборавио, одговори брзо муж. Погледаше се очи у очи као оно мегданџије, кад им се очи сусретну иосле првог нападаја. — Ја сам заиста и сувише себична, што од вас захтевам, да се жртвујете део дан. Да немате сутра каква носла? — Немам, а и да имам, све бих оставио. — Још вам једном хвала! У осталом ви сте вечерас сасвим слободни; мени не треба друштво. — Како ? Друштво ? ... — Па да, ја ћу вечерас овде остати, треба, као што вам већ напоменух, да сачекам своје ствари.

Ја ћу све наместити и испремештати, како би изгледало да је то вечито овде било. Али нећу да вам даље досађујем. Отидите и дођите, кад вам буде воља. До сутра до десет сахата у потпуном сте смислу речи независан грађанин. — И заиста, требало би да одем на игранку, али ако желите, ја ћу остати. — А зашто? Та ми смо и тако цео разговор свршили. — Право велите. У осталом, молим вас, дозволите ми, да одем да се пресвучем. Ема се поклони, а Гвидо изађе као човек, који нема никакве бриге, а који је пун духа. Али се у његовој души створио неки каламбур. Догађај беше заиста необичан и он мишљаше о њему; мисли га толико беху занеле, да је на игранци био до зла бога расејан. Бароница Стефанија неколико га пута погледала својим пламеним очима, али он беше тако необзиран, да то није ни опазио, а за време четворке оде, не рекавши ником ни збогом. Кад дође кући, нађе се у необичном чуду. Велики салон, који је дуго био затворен, беше проветрен; у спаваћој су соби биле запаљене велике лампе; ормани нгаром отворени; осећао се пријатан мирис љубичице. У малом салону отворен гласовир а на њему разбацане ноте; вазне нуне свежег цвећа; намештај испремештан, а Ема у својој кућној хаљини скида с етажера слику неку. Беше ли то сан ? Ема код куће; чека на њега... то јест избрисане су три године њеног одсуства; избрисан је онај кобни дан развода. .. сањарије! — Добар вече — рече Гвидо и прође. — Добар вече— одговори она и не окренувши се.

ЈНаставиће се.)

НАВЛЕ ОРСАГ - ХВЈЕЗД0СЈ1АВ

; осмотримо ли велики напредак словачке књи'жевности у једној од главних јој струка, у песништву, па уз то и висину душевне самосталности, до које се уздигао народни живот у Словака из оне душевне учмалости и крајњег пропадања, што нам показују сви производи од пре десетак година, доћи ћемо до уверења, да је до тога могао тај народ доћи само са урођене животне снаге, унутрашње самосталности, душевне слободе и многостручне способности својих дарова. Утицали нису на то ни нарочити поспешни упливи општега културног стања у самоме народу, нити погоднији обрт у спољашњој му судби, као што је потиштено политичко стање, нити пак боља увиђавност и наци-

СЛОВАЧКИ ПЕСНИК. ПИШЕ Д. В. ДОВРОСДАВ. јонална свест у ширим слојевима народним, да му душевну радњу одведе са рђавог пута и доведе до правога сазнавања идеално-лепога, уметничкога и књижевно-савршенога. Шта више опажамо, да нове и нове сметње стоје на путу свима племенитим тежњама народним, сметње, које сваки слободнији нацијонални покрет у клици већ тамане, да се појединац мало а целина никако не може литерарно да огледа, тако, да скоро изгледа, да ће и оно, што се као ваљано и честито сазнало, прогутати прождрљива заборавност. Ииак се не може порећи неки отпор књижевне тежње, коју је произвела промена у политичком стању ствари, а мало но мало према старом шлендри-