Stražilovo

Б Р. 1 .

СТРАЖИЛОВО

Грчкијех цара и деспота рагикијех кћери господичне, рајска бјеше кијех љепота бјеху царом љуби сличне. — I., 335. На глас тихијех *) од вјетрица бјеше ранит зора обикла с вијенцом, ки јој сви ружица у рајскијех пољијех никла. — III., 5.

оакон гласовпи непотпуие асимилације, где се између основе на лабијална сугласна и ј од наставка умеће епентеско л, није био сталан, као н данас што није сталан у неким крајевима јужнога говора. И у старом словенском језику у врло старим споменицима није се епентеско л умећало, као : постдкмент. ^еммж, али овде није било ни потребно, јер /> није било пспало. Јур на крилијех од вјетара глас ио свему свијету прши, ко краљевић силна цара коаја сломи, сабље скрши. — I., ( Ј0. Паче сваки у одлуци за раскоше своје обра: сабљу о пасу, коије у руци, лук. о плећах, коња добра. — I., 110. 11аче у сјевер посред зиме јездећ мразно Лодупавје стераше вам многкрат свиме снијег постељу, стијене узглавје. — I., 15(3. Одјећа вас реси лака свита сама и припроста, а за оклоије у јунака срце и прси бјеху доста. — I., 161. Пуне срџбе и чемера оне у себи буче тиме, јак на вихру од сјевера дубје у гори посред зиме. — V., 381. Придружите у љувезни с нашијем ваше складне гласе, да појући слатке пјесни биће ово ирославја се. — VIII , 270. * * * Кад се реч свршује на два сугласна, опда носледње сугласно отпада, као и данас у црногорском дијалекту: Без помоћи вишње с неби свијета ставнос свијем бјегућа: *) Ја иам се држао акад издања, само сам овај стих споменуо по Веберу. У акад. издању гласи тај стих: „На глас тихи од вјетрица."

сатиру се сама у себи силна царства и могућа. — I., 15. На трпезах врху сага дуге и обилне гозбе чине, пијућ, докли свијес и снага од вина им свијем погине. — I., 210. Ну час ова, на коју ме милос царска узвисила, удахњива смјење у ме, а за славу царскијех дила. — II., 105. * У Гуидулићеву језику долазе контраховани облици, једини можда остатак из старога хрватскога (чакавскога) дијалекта, који је Гундулић употребљавао. Истина, наћи ћемо још и где који други облик чакавски, али тај је Гундулић употребљавао само слика ради у стиху, као што ћемо мало даље видети, н. н. Од издајства и од засједа ограђена је глава у цара, и у час се згода угледа, од ке не би наметара. — 1., 25. 0 дјевице чисте и благе, ке врх горе славне и свете слатком власти пјесни драге свијем нјевоцим наричете. — 1., 30. Знам, да би се отприје хтило, да ја пјевам, ви кажете: ко се он роди срећно и мило цару Ахмету прво дијете. — I., 40. Тим с ме трубље да свијет слиша славу твоју свак час већу, ти свету дјелуј дјела виша, а ја пјет их нристат не ћу. — I., 70. Спахољани, ки сред рати рваху се још смиони, ко ови почеше уступати узмакоше прешно и они. — I,, 255. Тим цар пашу великога Хусаина смакну онада, а узвиси славно овога, да у све*) мјесто царством влада. — I., 355. * * * Некад је била у српском језику четврта врста номиналне деклинације као и у старом словенском језику. То је о - врста, која се разликовала од прве 0 - врсте облицима. За времена Гундулићева био је од те четврте врсте у животу само још вокатив једнине. Од сшп. *) Овде је све контрахован облик од своје , место којега би требало по смислу да стоји његово.