Stražilovo

188

СТРАЖИЛОВО

Б р . 12,

Влахе, тврдећи, да се на Еосову уз Бугаре и ине били и „румннсшл вспомагателБнна воиска воеводн Мирчн (Ео8в1ег 7 Еот. 8Ш(1. 312.). Реслср пак, на кога се Јиречек позвао, вели о том овако: „Лег \та1ас1и8ећо ^Уој\те><1е Мггсеа паћш ТћеЛ ап <1ег ћегићт!еп АтвеИеМзсћксМ (1389.), туекће сИе Сћп8<;еп уег1огеп; оћ ег аћег регвбпНсћ ии§е§еп ттаг, Ш ш>е(Ге1ћа[1", — али брзописцу, Немцу Херцбергу то није ни најмање „итнМћаД" и он на поменутом горе месту к речима: „шк1 апЉглтеШ^ег НПМгирреп" одмах са свим сигурно и као да је сам својима очима видио у боју Мирчету војеводу, додаје: „ше 8Је патепШећ с1ег епег§18сће лта1асћ18сће \Уоптос1о Јоћаппев МугЧвсћа аи! с!еп Катрф1а4г ±ићг(;е." Реелер је познавао и знао је боље, него икоји Немац, влашке историјске изворе и знао је, шта ти влашки извори за старију повест вреде — и ја не знам, зашто он не спомену онај извор и споменнк, у којем је нашао и који га је уверио, да је Мирче послао своју војску кнезу Лазару у иомоћ. Рећи само, да је слао а не казати, откуда је он то дознао, то је гола тврдња и то је толико, колико говорити у ветар. И како само влашки војевода Мирче да пошље један одел своје војске на Еосово, и преко које земље да допре та влашка трупа до Еосова? 11реко државе ли бугарског цара Срацимира у Видину? II шта је радила јака турска посада у Нишу? Ми не знамо, како је поменути цар бугарски у Видину, клетвеник краља угарскога, стајао према српском кнезу Лазару, тасту бугарскога цара у Трнову, Шишмана или сина његова, царевића Александра, само се зна, да се оба та цара бугарска а браћа од две матере непрестано међу собом трла и затирала све до пропасти царевине у Трнову (год. 1393.) А осим тога рекао бих ја, да је влашки војвода Мирче г. 1389. имао друга посла и да му није било до помагања кнезу Лазару војском на Еосову. Без ваљане сведоџбе тешко је веровати, да је влашки војвода Мирче ма како учествовао у боју на Еосову. Још се Бугари и Арбанаси спомињу, да су похрлили и са Србима бојак били на Еосову. („Болгаре, спаспнеса при гибели свои родинн," К. Јиречек 1. с.; Херцберг 1. с.; Хубер 1. с.) Што се Бугара тиче, то нека нам г. Панта реши, да ли је у -хришћанској војсци на Косову било и Бугара? и ако их је било, колико их је било, и какви су и откуд су били ти Бугари: да ли из државе цара Шишмана или пак из државе цара Срацимира, или моаш бити из Маћедоније, из државе Љутице Богдана, или Бета Еонстандина и Краљевића Марка? Ја ето признајем, да не знам, да ли их је било, а г. Панта, ако и то зна, нека каже и

ја ћу му се први поклонити и рећи: Евала, Србине и српски сине! А за љуте Арбанасе шта да кажем? „—■ и многочисленнне владМљца изђ Албати , изт. которнхт. очент. многимђ не привелосБ бол!;е увид^ТБ своеи родинн" написао је мирно и без љутње К. Јиречек. И могао је тако нагшсати г. Јиречек, јер је имао за себе сведоџбу I). СНоуапш Мшасћш Вевро1о Де11 Ерјго, који је у историји илити родослову куће своје записао и ово : АншгаИе, соп §гап ттре!о 1е Гтгргева с!е 8егУ1а е Ви1§ - апа. Ма 1мх,аго, 1)мро(о <1е 8егта е Магсо, ге <И Втдапа, е ТћеоАого МошсМ аесогкк) депИо М пои/га саиа е( аИН вгдпогг <1' АЊата ипт гпнгете пеппего аИа ШХадИа, е 1иг гоШ 1 Сћпв^јаш, е 8е шог8е 11 рге(Ис1о ТћеоДого, сће рог1;ауа зесо §то88а ћапЛа сГ АЊапе81, е Ги рп§1опе Н <1еИо Еагаго с1е 8егу1а е ро1 Гп ГаШ топге." (НорГ, Сћгогпсргеа ^гесоготапев р. 273.) За то казивање тога Епирца, који се потуцао по Италији и у почетку XVI. века скрпљао оно родословље и повест своје куће, ја не дам ништа, а држим, да ни пред г. Јиречком данас казивање то већ нема оне цене, коју је негда и тада, кад је иисао историју Бугара, имало; и како већ само за то да има, кад се једним дахом спомињу српски кнез Лазар, бугарски краљ Марко и Тодор Мусићки са осталом ситнијом арбанашком господом као савезници на пољу Косову? У тим мемоарима арбанашкога деспота често ничу Албанези и тамо, где нису посејани. Још је непоузданије оно, што Хамер (I. 209.) и Цинкајзен (I. 260.) тврде и што Је у овој расправи већ једном поменуто, а то је, да је у боју на Косову био Ђорђе Касгриот, арбанашки господин, и да је он у већу одбио иредлог, да се ноћу на Турке нападне. Иознати не с најбоље стране ковач родослова и родословних таблица, Флавије Комнин, помиње до душе неког Ђорђа Еастриота, као деда славнога ђурђа Кастриота, реченога Скендер-бега, (в. Дифренов Шупсит V. е1; п. р. 137.) Али ни Хопф ни Макушев, који су у новије доба највише писали о Кастриотима, не знају ништа о том, да се отац Ивана, оца ђурђа Кастриота, звао ђурађ, нити ико други, осим може бити Садудина Турчина, зна, да је ђурађ Кастриот баш био и да се крвавио на Косову. Осим тога други Турчин, а имено Нешрија, као што је већ једном казано, друкчије зове оиога, који је у већу, у очи битке држаном, одбио онај предлог о ноћном нападу на Турке. Кад дакле ни Хрвати ни Угри ни Власи ни Бугари ни Арбанаси, (а Френке, Чехе и Пољаке које Турци такође спомињу*), нећу ни да поменем) нису *) 1п 8огата 1 Ргепс1р1 сИ Возпи, (1' ВаНа, <!' Нип^а-