Stražilovo

256

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 16.

1883.: Песма: Козачка успаванка (Л!ер м о нт ов), превео Р а ј к о, стр. 609. — Приповетке : Сахрањивач. Новела Александра Пушкина. Нревео Бранко Б. Константиновић, стр. 1481., 1513. — Препелица. Успомене из детињства Иваиа Тургењева. Превео Озрен, стр. 1175., 1209. 1884.: Несма: Сам се латих (Лермонтов), превео Рајко, стр. 1543. — Приповетка: Славопот л>убави. Приповетка И. С. Тургењева С руског превео Бранк о В. Константиновић, стр. 705., 739., 769, 803., 835. 1885.: Јевђеније Оњегин, спев Александра Пушкина, песма прва. С руског превео Јован Симеоновић Чокић, стр. 11., 41., 75., 103., 135., 169., 203., 233. —Живот у граду. Слика од гроФа Н. Толстога, превео Н. В. стр. 551., 583 # 1886.: Живот у граду. Од гроФа Л. Н. Толстога, превео Н. В. стр. 585., 617. — Кавкаски роб. Од гроФа Л. Н. Т о л с т о г а,. превела Зорка Ховорка Калићева, страна 897., 931., 967., 997. — Махмуткина деца. Прииоветка В. И. Немировића Данченка. Превео М. Ђокин, страна 1253., 1289., 1325. 1887.: Песма: Родила је мене мати (Тарас Шевченко", превео Ж. стр. 612. — Приповетка: Где је љубав, тамо је и бог Приповетка Лава Толстога. Превео М. Ђокин, стр. 10., 23., 39., 54. — Те године има у Јавору чланак Николе Шумоње. Руски роман на западу и код нас и Павл а IIадеј сI«ог литерарна скица ГроФ 1ав 'Николај е ви ћ Т о л с т о ј. — Изашлаје 15 свеска Кљига за народ из задужбине Петра Коњевића. У тој су свесци настављене Искрице из светог писма (по Даничићеву и Вукову преводу), како их је за поуку народа саставио проФ. др. Ђорђе Дера. Овде су поуке из новог завета о вери, љубави, нади, даље разне приче Христове, како Христос кара лицемере и Фарисеје, и савети и мудре поуке за срећан и блажен живот. — 1 Изашла је трећа свеска Милићевићева „П о м еника знаменитих људи у српскога народа новије га д о б а". У ту је свеску стало 78 лица, од којих спомињемо ове иознате и славне наше књижевиике покојнике: Ђорђа.Магарашевића, Ђорђа Малетића, дра Вука Маринковића, Димитрија Матића, Данила Медаковића, Милана Миловука, Симу Милутиновића Сарајлију, Луквјапа Мушицког, Ђор^а Натошевића, Атанасија Николића, владику Петра II. Петровића Његуша, Доситија Обрадовића. Трећа свеска Поменика изашла је као XXVII. књига Чугшћеве задужбине. — У 173. свесци Народне библијотеке Браће Јовановића настављена је М и л а к о в и ћ е в а И с т ориј а Ц рне Горе а у 174. Г. П. Данилевскога историска приповетка „II о т е м к и н н а Д у н а в у". — Као књижевни куријозум бележимо овде и књигу, коју смо пре неки дан из Зајечара добили. На корицама је натпис: „Арарове забавне књижице. Коло прво. Кретање слободе I.", а унутри стоји овако: „Светоз-ар Ар-сенијевић у песми и збору. Ора и кола." Из увода у ту збирку видимо,

да је —ар Ар— „пре неких година ступио у јавни песнички живот а под тим скраћеним знаком свога имена приказивао се у појединим дечијим листовима (у Голубу, Невену и Српчету) и у Јавору." То је било „пре неких година" а „што је у последње време заћутао, беше узрок, што је спречен сваког био дописивања." „Сада — вели даље — опорављен снагом наступа даље своје певање —" „У овој првој књизи : — наставља песник онако по банатски — ушла је ора и крај ђачког кола гготегла су многа друкчија кола среће, војничко, варошко, чаробно, циганско и др." Друга ће се књига звати „Вршидба и берба а за њом су на реду лирске љубавне песме у одељењима по стотинак песама" (слаби циклуси!!) А „у другима ће се указати занимљивост, душевна зрелина ума и пробуђена свест а јавиће нам се и отвореним пољем уз душевне реФлексије и уметну књижевност друкчијега вида." Осим тога „једрином мис-ли и корацима напретка биће му у прикупу веће и мање драме и позоришна дела, а заступаће у добром делу и детинство." И најпосле „свеколико ово, у колико нам се износи на углед, казује нам јасно, да ће Арарове забавне књижице заступити више времена и да ће му се у појединим свешчицама прикупити рад његовог умног делања." Прву ову књигу „краси" лик „генијалнога песника" са књигом у левој а гушчијим пером у десној руци. — Ми на то све немамо шта да кажемо. х 1овеко љубље нас гони, да замолимо штоване читаоце нашег листа за „тихо саучешће" према —ар Ар—овим „шмоцовлуцима". — Гаврило Бољарић, свештеник и катихета у Сарајевској великој гимназији, и Никола Тајшановић, учитељ певања у Сарајеву, иозивају на претплату на III. свеску Сриског православног пјенија, које су њих двоје по Карловачком старом начину у један глас у ноте написали. У тој ће свесци бити одговарање на обичној лигургији и на празничној и архијерејској, осим тога на призивању св. Духа и благодарењу и на спомену мртвих. Као и досадањим свескама, биће и овој цена 1 Фор. а. вр. У нашем је листу лане директор Новосадске гимназије В а с а Пушибрк у чланку свом под натписом „Српско православно црквено ијеније" међу осталим приказао и топло препоручио прву свеску дела Бољарића и Тајшановића као дело, у којем су црквене мелодије верно наиисане. — Други део „II е д а г о г и ј е" Стјепана Басаричека, учитеља у кр. учитељској школи у Загребу, изашао је у другом са свим прерађеном издању. — Из „Јавора" од ове године прештампана је у засебну књижицу оцена проФесора Моја Медића на књигу „Кегшја иа тге гаггес1е 8гес1пЈ1ћ 8ко1а", коју је по седмом издању тога Кауерова дела израдио Густав Пехсидр, проФесор у кр. економској и шумарској школи у Крижевцих. — Јарослав Врхлицки, богодани песник чешки, који међу садашњим јевропским песницима заузима угледно место, превео је дивни еп Талијанца Торквата Таса: „в- е г и 8 а 1 е т т е 111зега1за". Изашла је прва свеска тог превода, првих десет сневова. Врхлицки је до сад из талијанске књижевности на чешки превео још и Д а н т о в у „13 1 V 1 XI а с о т т е (11 а" и песме Ђакома Леопардија.

САДРЖАЈ: Дух времена сад је таки! X. — Чика Зоран. Приповетка из српског глумачког живота. Прича М. К. Д. Војислав Ј. Илић. Од Л. Томановића. — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претилата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРНСКА ШТАМИАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.