Stražilovo

Б р . 16.

СТРАЖИЛОВО

255

пао већ да је босански краљ Твртко године 1390. истом Влатку војводи поверио управу Усоре (Еа<1. III. 102., КЦјЈс, 189.), који да се ту у Усори и за краља Дабише г. 1392. помиње (1. с. р. 115., 198.), Но тај Усорски Влатко није био Влатко Вуковић.

или као што га они презивљу ХраниЛ, већ неко друго лице а имено Влатко ТвртковиИ, и по том о Влатку Вуковићу нема после год. 1389. нигде, т. ј. ни у једној досад изданој листини никаквога помена, те може бити да се није ни вратио с Косова. (Наставиће се.)

Г Л А 0 Н И К. (Караџићево вече у Златном Прагу.) Љтерарна дружина „Славија", у Златном Прагу приредила је у славу стогодишњици неумрлог Вука СтеФ. Караџића сад у понедељак 18. о. м. вечерњу забаву са овим програмом: 1.Српске народне песме, мушки збор са гласовирском пратњом од Товачовског, певало је певачко друштво „Товачовски." 2. 0 значају и животу Вука Сте ф . Караџића, говорио је Ј. Худец. 3. Аничка, песма од Лауба, певала је Весела, члан чешке народне опере. „Кажи ми, кажи," речи Змај еве, сложио Јован Иванишевић, певао Власак, оперни певач. 5. „Без тебе драга —" за гласовир сложио П ачу, свирао Бох. Стари. 6. „Сећање", речи Јована Грчића Миленка, сложио Јован Иванишевић, певала Весела, члан опере чешког народног позоришта. 7. Смрт мајке Ј уговића, народна песма српска из збирке Вука СтеФ. Караџића, рецитовао М. Покорни. 8. „2епе тгак зе сегпу," мушки збор од Товачовског, певало певачко друштво „Товачовски." КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, РУСКО НЕСННШТВО .V СРНСКОЈ КЉНЖЕВНОСТН У „Српском Колу," које је излазило од 1. јаиуара 1881. До 3. (16.) октобра 1885., и које је за прве четири године издавао и за уредништво му одговарао покојни Никола Димитријевић штампар, а последњу годину га издавали Стеван Димитријевић и М. Димитријевића, и уредник му био Никола Јоксимовић — има ово с руског преведено: У I. години 1881: „Четир дана на бојишту" од В. М. Гаршина, превео —р— (Сава Петровић). У лиску бр. 31. и 32. — Даље: ,,Кнез Менчиков и његова деца," историјска приповетка, с руског нревео Сава Петровић (који ту истина није потнисао свога имена нити ставио другог каква знака, али се зна да је он нревео ту приповетку). У лиску бр. 34.—42. У II. години 1882: нема ништа. У III. години 1883: „Мећава," приповеткаА. С. II ушкина, превео С. II. (Сава Нетровић) у лиску бр. 11. и 12. (Ту исту приповетку доиела је и „Застава" у лиску броја 176. од год. 1887. у преводу Б. С. Богдана Стојковића.) У IV. години 1884: „Цесма срећне љубави" од Ивана Тургењева, превео Срд (Блада Љотић). У лиску бр. 48., 49. и 50. У V. години 1885: нема ништа. Стлри Јанор, који је издавао и уређивао Јован Јовановић од јануара 1862. до конца априла 1863. донео је ове преводе с руског: 1862.: Несме: О свадби (украјинска), превео К. Н. стр. 37. — Два гаврана. (Но Пушкину) препевао Ј. (Змајован),

стр. 225. — Хеј вечери. . . (И. Козлов), превео Ст. Н. стр. 252. — Сећаш ли се . . . (Лермонтов , превео Ст. Н. стр. 284. Приповетке: Растанак (Из Тургењевљевих мемоара; не стоји, ко је превео. Иста је приповетка изашла и у прош. лом броју нашег лис.та у преводу М. Ш. М-а под натписом „Састанак"), стр. 76, — Утопљеница. Приповетка Николе Гогоља. Превео Стојап Новаковић, стр. 218., 233., 242., 250. 1863.: Песме: Из Лермонтова. 1. Растасмо се . . . 2. Није, није, не љубим те тако. . . обе превео Ст. Нов. стр. 125Нови Јавор, што од године 1874., дакле ево већ петна" есга годииа, излази под уредништвом дра Илије Огњанов и ћ а, има ове ствари преведепе с руског : 1874.: те године има само песма: Летња ноћ. (По Пушкину), препевао Мита Поповић, стр. 883. 1875 : нема ни једне песме ни приповетке преведене с руског. 1876.: Барина Олга. Малоруска приповетка, превео Стеваи Јагеровић, стр. 9., 41., 75., 109., 141., 173., 207., 235 , 265.; 301., 333. — Сахат, приповетка једиог старца, од Ивана Тургењева, превео Сава Петровић, стр. 227., 259., 293 , 325., 365., 395., 425., 459. Муму, од Ивана С. Т у р г е њ е в а, превео Владан Арсениј евић, стр. 609., 643., 675., 705., 739. 1877.: Песме: Чини (од Тараса ПГевченка), превео Ј— ћ, стр. 680., 713. — Радост и невоља (по руском), препевао Змај Јован Јоваиовић, стр. 1193. —Приповетке: Из "обичног живота, приповетка у писмима, с руског превео Икс, стр. 777., 817., 84-7., 873., 917., 947. — Вечити радник. С рускога превео Тарас, шрешгампано из Београдских „Српских Новина") стр. 809., 841., 881. 1878.: Песме: Сан. (Лермонтов). превео М. Ј. Илијћ, стр. 1385. — Па нека умрем (Доброљубов), превео Змај Јован Јовановић, стр. 575. — Све ти праштам (II. А. Н екрасов), превео Коста Ристић, стр. 817. — Приповетка: Робијаш, с руског превео Мијаило Ковачевић. 1879.: Приповетка: Чуј! Из ловачког дневника, од Ивана Тургењева, превео Рк-са, стр. 615., 647., 679. 1880.: Приповетке: Напред у Сибирију! У насеобине Из живота цара руског Павла I. Превео Сава Петровић, стр. 513., 5 <5., 585., 617. — Идеалиста. Приповетка И. С. Тургењева, превела Милева С стр. 801., 835., 869., 897., 929., 961., 997. 1881.: Сиромашна удавача. Слика из живота у пет радњи. Од А. Н. Островског. С руеког превела Милева Станишићева, стр. 519., 553., 587., 615., 649., 681., 715., 743., 779., 807., 841., 873., 905., 935. 1882.: Тајни усељеници. С руског од М. Сим. стр. 961., 993., 1027., 1059., 1091. — Сусрет. Од А. Еваљда, с руског С—вч., стр 375. — Баба Јага. Руска народна гатка. Превео С—вт>, стр. 633. — Слике из руског живота. Од В. Даља. Превео Алексије Васин I. На губилишту, стр. 1239., 1269.