Stražilovo

316

Ценећи позоришну уметност и посгављајући јој иросветни храм, цени српски народ себе, и полаже темељ просветном нанредовању своме! — Српски народ показује тим, да није заостао за другим такођер мањим народима, који су овакву културну потребу своју већ и подмирили. П можемо дакле, и требамо и — морамо! Прилика је да се сви нађемо на једном народном нослу, сви слојеви, све партаје, сви крајеви, и — ••••. с-х >-:•

да се надмећемо, ко ће боље, ко ће више учинити за заједничку дељ ! Сваки носао оплемењава д.ушу, ваљда ће и овај народни посао оплеменити, осоколити цео народ наш! Да покушамо, је ли ова данашња генерација у стању што и назидати. ГЈа ако будемо у стању сложно назидати позоришну зграду, ваљда ће нам се стварање у опнгге омилити, пак ћемо покушати и друге ствари сложно да створимо, да назидамо!

КЕМИЈА ЗА ПОСЛЕДЊИХ ИЕДЕСЕТ ГОДИНА. ГОПОР X. Е. РОСКО ЈА ПРИ ОТВАРАЊУ „БРИТАНСКОГ ДРУШТВА" У МЕНЧЕСТРУ. (Наставак.)

Да пређемо сада са статичне кемије на динамичну, то јест, да оставимо атоме, кад су у миру, а да погледамо атоме, кад се крећу. И опет кажемо Дилтну хвала, јер он је прг.и пошао овим путем; он је показао, да делићи ваздушних тела непрестано трче овамо онамо, т. ј. да ваздушна тела дифундују, као што знамо, да се мириси или смрадови брзо рашире по целој соби. Далтп се вазда бавио испитимпњем о молекуларном стању ваздушних тела, те је први показао, да лакше овако тело не може пливати на тежем, као зејтин над водом, него да ваздушно тело продире у друго. Грехем је још пре педесет година чинио оните о томе и њему хвала на закону, који говори о молекуларном кретању. Закон гласи: релативно тежа тела дифундују спорије толико пута, колики је други корен из њихове тежине. тако је оксиген 16 пута тежи од хидрогена те с тога дифундује четир пута спорије од хидрогена. Далтн и Грехем су доказали, да се атоми непрестано крећу, а Џ.аул (Јои1е) је, коме смо захвални, што је прво тачније одредио брзину, којом кретање бива. На скупу у Сванси (бштвеа) године 1848. читао је он расправу „о механичном топлотном еквиваленту и о саставу еластичних течности." У тој расправи примећује Џаул, да ваздушно тело јаче притискује, што му је животна снага већа, па узели ми или, по Деви-у, да делићи круже један око другога, или, по Хераиату, да лете на све стране. „Тако се може доказати, да се делићи хидрогена, под притиском од 30 палаца а на температури од 60° (Б 1 ), морају кретати брзином од 6'225 - 54 стопа у секунди, па да им притисак буде 14714 стопа на квадратан палац." Ми можемо ићи још корак даље те са Клерком Максвелом. (С1агк МахлтеИ) прорачунати, колико се нута судари један молекул хидрогенов, ако иде бр-

зином од 70 енглеских миља у минуту, са другим молекулима у гомили и дознајемо да то бива до 18 хиљада милиона пута у секунди једној. Овде да се мало задржимо и бацимо поглед и на то, како у природи нема великога и малога и како је састав најмањих делића, које ни на најјачи микроскоп не видимо, исто тако сложен, као и састав тела, које иде око сунца. Ал шта има ово чудновато кретање атома са кемијом? Могу ли кемиски појави разјаснити нам ово кретање или може ли кретање само протумачити нам који познат појав у науци? Навео сам већ, како Лавоасје није дирао у динамику горења. Он није знао растумачити, зашто се при кемиском спајању највише развија топлота а ретко хладноћа. Што је Лавоасје оставио неразрешено, то је Џаул протумачио. Августа 25. године 1843. прочитао је Џаул кратку вест пред кемиском секцијом нашег скупа, који је тада држан у Корку, где се наговештавало о ствари, која је модерну науку тумбе окренула. То је било, како се може одредити механичан топлотни еквиваленат, па је тачним експериментима доказао, да се температура у фунти воде повиси за 1° (Е), кад се потроши енергија, која се добија тиме, што спадне терет од 772 фунте једну стопу. Другим речима: кад год делићи међу собом мењају места, или се развија топлота или се троши топлота. У свима тим приликама, каже се научно, прелази потенцијална енергија у кинетичну или боље обратно кинетична у потенцијалну. Топлота се развија, кад се атоми сударају, та је топлота одређена и не мења се. Џаул је дакле онај, тсоме имамо хвала рећи, што је основана кемиска динамика и ударен темељ термокемији. Као што је темељ кемиској статици то, што се материја не да уништити, тако је темељ кемиској динамици то, што енергија не може не-