Stražilovo

Бр. 21.

СТРАЖИЛОВО

329

крај. Већ је време, да се опростим тела, једва се држи. Не даји ми млека, нека га мала испије. Не видим вас, мили моји. Ах, да ми је само бар за часак прогледати, да се с вама опростим. А можда је и боље, што сам слеп. Јеси л' продао, Кљимче, све кошаре ? — Све, уздахну Борута. — Ништа вигае нема, — отегне тихо Брест, нема, а руке се умртвиле. Ирстима не могу ни маћи . . . кушао сам, да савијем прут . . . да како! Дугаа одасвуд утекла, само јога у прсима седи. Не ће ни ту дуго. 0 једној длаци виси. Осећам, да ми је та длака опасала срце и од тога ћу умрети. Да ми је скинути. био бих здрав, али то је узалудан Т РУД- Да се напарим врбиним цветом, номогло би ми; али где ми је тај цвет. А нролећа не ћу дочекати. Марице, јеси ли данас јела гато год? — Нигата, деда. — Иди у двор, замоли стару Јагну; она ће наћи за тебе залогај хлеба. Та онде живе шест паса, па ће се наћи што и за тебе. Отрчи, мала, па запитај, има ли киселих јабука из купуса, јер су ми врло сува уста. Кад изиде девојче, паде старац још у већу ватруштину. Бунцао је, скидао длаку са срца, продавао кошаре и частио Боруту земичкама. Кљимек не могаше ноднети тога бунцања, па изиде из собе. Иред кућом затече ременара, коме се такође попела беда на врат. — Но, да се куцнемо главама, па да их размрскамо, — рече Кљимек, — јер другога спаса нема. — Ја. идем земаљском саветнику, кажу, да раздаје припомоћ. — Од куда? — Послаше из Берлина. — Ха, идем и сам. Пођоше. Земаљски саветник беше миљу далеко. Пред кућом му стоји гомила људи, сви мршави, подерани, дрхћу од зиме и превијају се од глади. Шапућу они нешто значајно међу собом; у дугаама придогалица сину нада. — Да не мисли дати, не би нас звао, — говораше нека жена. — Али где је толика храна? — За цело у магазинима, само признаница треба. Најзад изиде земаљски саветник. — Драги моји, — рече немачки, — будите мирни, јуче сам предао рапорт и искао помоћи за вас. Гомила се поче разилазити. — А како би било, да одемо попи? — шапну ременар. — Не марим, — одговори Борута с ресигнацијом. Дођоше у плебанију. Попа баш излазио из куће.

— Које добро? — Светујте нас, господине, — говораше ременар, — немамо гата да једемо, деца умиру од глади. — Шта вам могу ја, моји драги. Ако се Бог не смилује, човек не поможе. Чуда треба и чудо ће бити, јер заслужујете. Небо не кара од злости, него од милосрђа. Оно ће вам се смиловати. Бог је избројао све вас, никоме не ће дати угинути, ако није његова воља. Молићу се за вас. Попино уверавање толико исто утеши гладне, као и обећање саветниково. Оба су послали рапорт, један министарству, а други небу, оба су затражили помоћи, међу тим . . . — П1та сад да радимо ? — запита Борута, кад оде попа. — Готово да разбијемо главу о главу, — прогунђа ременар. Пролазећи мимо попину кухину, Кљимек се нагло задржа пред ђубретом. Међу разним обирцима и костима беше гомила очинака од црвене рене. — Гледајте, — рече ременару, — попа је имао јога лањске репе, па је у подруму проклијала. Биће добра за баргач,*) —■ а? — Е, да хоће . . . — Хоће, — понови Борута, па узе купити зеље. Напунивгаи џепове и недра, похита с другом путем у Ненђу. Ако и јесу прогали на лихо, ипак се враћаху негато веселији. Заборавили су на попине речи, ал' саветниково обећање увртило им се у главу. — Мораћемо се јога мало напатити, — говорагае Борута, — док не дође комисија. — Кажу, — додаде ременар, — да ће се на сабору нас сетити и да је цар жртвовао неколико хиљада марака за јаднике. — Та но, но; само хоће л' то бити доста за толики народ. Свуда је глад, кад један загризе, сто гладних му у очи гледа. Да седнемо, Јосифе, јер су ме ноге издале. Седогае крај пута. —• Имате ли парче хлеба? — И од кад га немам! Једва деца добију по коју мрву. — Тако није никад било, никад јога није било. — Једва једвице се довукогае до села. Код куће застаде Борута онесвегаћеног Бреста и плачну Марицу. — Ето ти, — рече ћерци, вадећи проклијалу репу, — скувај сада баргач. — Не умем ја то, тата, начинити. —■ Пристави то само, ћурко, само ће се начинити. И збиља се само начинило, али гата, — то не би ни Борута умео казати. Проклијала репа пређе у

*) Кисела чорба од црвене репе.