Stražilovo

440

СТРАЖИЛОВО

БР. 28.

каже. Што је то бијела удовица? Тако зоиу од шале младу жену, којој је муж за дуго далеко, а овој муж ускочио у Црну Гору пошљедњег устанка против окупације, дакле назад 5—6 година; њој сада може бити 23—24 највише, дакле јој је могло бити највише 18 година, кад је бијело обудовјела. Па осим што је млада, то је здрава, лијепа и рекао бих мало зкива младица. Тако ова нјесмица са њених усана, неким стидом повјерена момчету, добива живљи колорит, већу снагу, јер је потекла са свога бистрога извора, као суза кад с ока потече. Него пред вечер, кад смо се сами дома враћали, моме побочнику је озбиљно примијетио његов сродник и наш друг Јово, што се толико упуштао са оном младицом, да тако не ваља поштене женске компромитирати по сајмовима, да је то зазорно и опасно; али сам га ја одмах обранио, да сам га ја послао и да сву кривицу на себе узимљем, премда сам и код цркве био опазио, да га нешто к њој привлачи. Младост као младост ! На Творђу смо се растали са Сврчужанима; ш њима .је пошао и поп Васо у пријатеља, ком се био прије обећао, с тога није могао нама друштво чинити; али је с нама дошао сердар Томашевић, и таман у подне били смо у гостопримној кући попа Јова Лазаревића. Кућа је као у сред Приморја чиста и лијепо намјештена, а домаћин весео тако, да смо се осјећали, као да смо у кући најинтимнијег пријатеља. Само што је жалио, е му није дома син Андрија, учитељ сеоцки. Дан прије био је сашао у Нови, како је долазило Његово Царско Височанство Нашљедник Рудолф, па момче жељно друпггва варошкога није хитао у планину, и ако је Видов дан' био, што се може лако разумјети ; па смо га бранили, премда и нама није било право, што није с нама био, јер је то интелигентан и симпатичан младић. Други син домаћинов учи богословију у Сарајеву, да оца наслиједи на парохији ; јер да богословију сврши у Задру, трудно би на Мокринама остао ; а поп Јово хоће да осигура нашљество парохије у својој кући, јер је то свештеничка кућа од старина. Трећи му је син мезимац, ђетићак од 12—13 година, који је иза матере остао сироче од 15 дана; то је очин разговор и већ боме и послух, дијете живо, тјелесно и умно лијепо развијено. Тек птто смо се мало одморили и по обичају по чашицу мученице пред објед испили, домаћин нас одведе за постављену софру, ђе нас је пуне двије уре частио. Све је било изврсно и укусно од домаће покваснице до домаћега вина особите врсте Мокринско-Каменскога, које се у Новоме љети плаћа два пут скупље од обичнога вина. За остало доста је кад кажем, да печеној јагњетини нијесам мјеста оста-

вио. Већ се не може ништа, него добро вино испијати. ћирије Марко подигао је здравицу прву све у рими домаћину; домаћин гостима; а ја сам напоменуо пропаст Косовску, казао сам, да је српски народ већ осветио Косово и напио сам сердару Томашевићу, као једноме од славних српских осветника! Тако је располоЈкење међу нама владало да не може боље; домаћин нас уставља на конак; сердар Томашевић не да, него да идемо сви код њега; али већ су четири и по и ми хоћемо да идемо. Док су се коњи уседлали, ми смо и још онако с нога за добра пута испили по чашу оне добре црвенике. Друштво се наше размеће, па грабимо да и још коју и проговоримо; на једној страни ја и сердар; на другој се Јово нешто шали са мезимцом домаћиновим; на трећој домаћин с мојим побочником пред сликом владике Рада; о њему су разговарали и ово сам чуо домаћина ђе се чуди: — Па зар не знате, да су га отровали ?! И ово ми се мишљење народно о раној смрти пјесника и владаоца српскога допало. Кад су коњи готови били, сердар се шћио увјерити, јесу ли добро наређени. Ту одмах узјашемо и опет се с коња руковасмо, зафаљујући домаћину на пријатељском дочеку, па коње ошинемо. Кад што ћеш виђети, изашли остали Лазаревићи, с којијема смо били код цркве, па хоће да нас зауставе; криво им, што и њих нијесмо походили, а чисто и мени је било криво; но што ћемо већ, доцна је, и ми смо им, пролазећи на пријед, одговарали: —' Други пут, ако Бог да! С крај Мокрина, окле смо кренули, до на крај, куда смо окренули, има читава ура хода све нод Добрштицом, правцем к истоку, тако нас је сунце, које је већ било превалило, у леђа гријало. Но осим тога, по оградама и зградама има доста разних стабала, особито крај пута, који хлад чине. Осим што су Мокрињани ваљани тежаци, што им свједочи њихова земља лијепо сва узрађена, они су листом и ваљани зидари. Њихова је сва Бока, Херцеговина а особито Црна Гора. За то су Мокрине најживље село у Иовској опћини. • Иза Мокрина долази Камено, које лежи баш пред Вратлом и Снијежницом, куда нас је облак, који се од југо-запада с мора почео дизати, са свим од сунчаних ждрака заклонио. Богме је у брзо почело одонуда и грмљети и ми смо се почели дажду надати. Тако смо равницом јурили на пријед све до Глучеве улице То је тврди кланац, којим се с Каменога обрће низ брдо пут Новога, куда је некад по предању потоком крв текла, кад су Турци из Новога шћели да иодјарме и ове врхове. Па долази Котобиљ жива вода, куда пут пролази из међу неприступних