Stražilovo

Бр. 29.

значи, за што је и у чему је одступио; а 2) да се не треба никада ослонити ни на чији прост навод, но да треба све сам својим очима да види т. ј. треба да буде „неверни Тома". Ја се обично и сам тога принципа придржавам, но при писању речене своје броширице при наводу тврдње у погледу питања: да ли су Срби имали јеванђеља поређаних по данима читања, одступих од тог принципа, те ето натрчах. Срећа те још рекох: „бар ја нисам наишао на јеванђеље српске редакције поређано по данима читања", те се тиме бар у неколико сачувах од прекора: „шта се иачаш у оне послове, које не разумеш!", и отклоних од себе „грдњу на сву меру". Да је г. Живановић при писању реченога свога чланчића могао бити мало хладнокрвнији, те да се сетио мојих речи у „завршној речи г. Филипу Радичевићу" у 24. броју „Јавора" о. г. „Ја сам противник сваком швиндлерском послу и према томе, кад видим да неко нешто погрешно чини и наваћа не из незнања, но из швиндлераја, ја тога са свим друкчије сматрам, те нрема њему друкчије и поступам" : уверен сам, да не би у њему рекао: „да је ко други рекао, да је њему непознато, да је било и да има јеванђеља српске редакције поређаних по данима читања, па да сам га ја ухватио, као што је мене он ухватио, да бих ја без сумње рекао: „шта се пачаш у оне послове, које не разумеш, и изгрдио бих га на сву меру". Из исте књилсице г. Стојана осведочих се сада, да је и наведени на 33. страни лист из јеванђеља Миросављева заиста из јеванђеља поређана по данима читања. Да сам дакле речену књижицу г. Стојана могао добити у своје време или да ми је у реченој броширици била главна тежња, да докажем, да ли је било и да ли има јеванђеља српске редакције поређаних по данима читања, ја бих исту књижицу морао ма од кога набавити, те не бих заиста рекао у реченој својој броширици, ма и онако узгред; да ми није познато, да је било и да има јеванћеља српске редакције поређаних по данима читања. Но кад је један Јагић 1864. у „Ргппеп 81лгоћегуаЉко^а језЈка" I. део на стр. 25. могао рећи: „Сгк^оккЉ оуакоујћ (1;. ј. ро песШјаћ), еуап§;је1јаћ пеипа 08ЦП 8ротепи1;о^а Азветапота", а 1867. у „НЈ8ГогЈј| кгфиеупоз^" на стр. 58.: „I ^кдоккдћ еуат1§јеН81ага, коЈ1 ЈзЦј с1о1>1 рпрасЦји, јта пекоКко, па гте: авзеташу Иј уаШсатМ 1 оћпЉкг', кад се зна, да од 1864.--1867. не само није пронађен какав нов „^к^оккј етап§јеН81:аг", но да наведен њиме „оћпЉк! еуап§јеН81;аг" није никоји други, но Асеманов или ватикански, за који исти г. Јаги!) баш у

461

реченим примерима на стр. 24. рече да „тгћосН \ћ окоНсе оћгкћаке" : није чудо, што и ја у реченој својој броширици рекох, да ми није познато, да је било и да има јеванђеља српске редакције поређаних по данима читања. И ако ја себи не ласкам нити тражим, да се на све моје речи „увек сме поуздати", јер ја себе не држим за каквог научењака, но за простог тако рећи самоуког својевољца, који о свом руву и круву без икакве материјалне користи и грамжења за славом кад и када пише по свом умењу и схваћању о стварима, које сам изабере, не осврћући се при том на похвалу или погрду осталих књижевника: признајем, да ми је јако неправо, што сам више кривицом г. Стојана нешто рекао, што нисам требао рећи у реченој броширици. А што и поред онаког причања г. Јаги1)а у „Шв^опјГ кшјиеуповћ", о јеванђелијама поређаним по данима читања српске редакције, њиме названима у њој јеванђелистарима, "рекох: „да ми је непознато, да је било и да има такових јеванђеља", чинио сам то из ових разлога. На основу напред наведеног причања г. Јагића од 1864.—1867. о јеванђељима поређаним по данима читања, која је он час јеванђељем час јеванђелистарем називао, дошао сам до тог уверења, да се на причање г. Јагића о јеванђељима порећаним по данима читања из тог времена не могу ослонити. Кад он 1866. у „Рптеп л1агоћег\а1>ко,ца јеиЉа" II. <1ео на стр. XXIII. рече: „№аЈ84апје сшкко еуап§је1је аегћзко^а гос1а р18апо је и Рес1 га У1капа, Кешапјта 8Јпа, о<1 пеко^ а1агса 8Јтеопа, копсет XII. убка (8а4а и Кивкој)", а у својој „Ш8^опЈ1 кпјиеупов^" за исто Вуканово јеванђеље 1867. рече: п пај84апј1 је етап§јеН81;аг ст1вк1 81'ћако^а го(1а: ^теопоу Ш У1коу (Уикапоуо)"; зар не имадох основаног разлога, знајући уз то, како је г. Стојан у својим примерима навео нешто из истог јеванђеља, што сам држао, да је г. Јагић у својој историји књижевности погрешно назвао Вуканово јеванђеље јеванђелистарем ? Одломке Сврљишкога јеванђеља нисам држао за одломке „еуап§јеН8<;ага", ево из ових разлога: Исти су одломци, којих има свега 10 листи, штампани у XX. Гласнику. Њих је у њему обелоданио и описао г. Милан ђ. Милићевић. 11о истом опису исти одломци, „и ако су сви исте величине и у једном ступцу писани, опет се тако међу собом разликују, да се може примити, да долазе од три разна рукописа (или бар од три преписаоца, који су разне делове јеванђелија преписивали, те су ови после уједно састављени." (Стр. 261.) Стојала дакле ова прва, а стојала друга претноставка г. Милићевића, не може стојати тврдња

СТРАЖИЛОВО