Stražilovo

460

СТРАЖИЛОВО

Б р . 29.

Г. Живановић пак у реченом свом чланчићу рече, да је било и да их има и ја му сада верујем, да их је било и да их има. А зашто сам се тек тим његовим чланчићем о томе уверио или право рећи тек сада за то дознао, ево на то питање одговора. Ја сам и пре реченог чланчића г. Живановића знао не само за Вуканово јеванђеље, но знао сам и то, да је за исто г. Стојан Новаковић у својој књижици „С археолошке изложбе у Кијеву" рекао, да су „у њему јеванђеља, по данима читања." Знао сам даље и за наведен г. Живановићем навод из Јагићеве „ВлМопје кпрге.упов^" о најстаријим кирилским јеванђелистарима. Па кад си за то знао, како си могао рећи, да ти није познато, да се где вели, да се наишло на јевапђеље поређано по данима читања српске редакције, нити да га данас има, запитаће не само г. Живановић, но и многи читалац ових редака. Како? Ево како. Одавна сам знао, да је г. Стојан издао у Веограду 1874. књижицу с насловом: „С археолошке изложбе у Кијеву". Исту књижицу не само да с;ам тражио више пути у књижарама у Веограду, да је купим, но више сам је пути тражио и у народној библијотеци у Београду на прочитање, но не могох је ни купити ни добити на нрочитање. Књижари ми одговорише, да је немају на продају, а у библијотеци, кад год сам је искао, рекоше ми: на прочитању је. Но ма да све до пре неки дан не имадох у рукама ове књижице, ја ипак знадох, шта се у њој рекло за Вуканово јеванђеље. А то дознадох из друге једне књиге г. Стојана, а на име из „Примера књижевности и језика старога и српско-словенскога" Београд 1877., на коју сам се књигу позвао и у реченој својој броширици на стр. 27. при расправљању питања речи „јеванђелистара." Како сам при писању речене своје броширице тек онако узгред иавео, да ми није познато, да је било и да има јеванђеља српске редакције поређаних по данима читања, признајем, да се нисам при писању те тврдње онолико и онако бавио, колико сам се бавио н. пр. са питањем : шта значи реч јеванђелистар, и осталим питањима, те да за сваку речену реч и тврдњу тражим саме изворе. Вуканово јеванђеље, за које г. Стојан рече да су у њему јеванђеља по данима, држао сам за обично тако названо тетројеванђеље, а не за јеванђеље поређано по данима. А да сам имао за то и основаног разлога, ево доказа. Г. Стојан у реченим својим иримерима описао је и навео нешто из јеванђеља тако названог „Савина

књига" стр. 30.-—40. и ма да је познато и ма и г. Константин Јос. Јиречек у својој „СгевсћизМе Аег Ви1§агеп" Рга^ 1876. на стр. 430. у примедби рече: „Бхе аћез^еп сМг^еп аШот. СоЉсев 8Ш<1 аш <1ет XI. Ј. В1(! ;'Ље81;е <1а11г(;е Еуап^еИитћапЉсћпА 181; <1ег КупШасће, 1056. уот ОЈакоп (хп^огу 1иг Јоверћ Оаћ-отЈг, §е8сћпе!>епе Со<1ех. Аћег 181; <Ие ип<1аиг1;е „8аУ1па кпј§а". Аисћ <1ег V, Каск1 1865. ћегаш^е^еКепе з1а&о1Шзсће Со<1ех рЦветат'8 181; П1сћ1, У1е1 јип§;ег. 1)1е8е <1ге1 НапЉсћпАеп епЉаћеп пасћ Рег^кореп еЈп^с^ћеГНе Етап§еКеп": г. Стојан ипак не рече, да су у њему јеванђеља по данима. Кад даље г. Стојан у реченим својим примерима на стр. 75. и 76. под I. из јеванђеља Вуканова међу осталим рече и овде: „Овде се ради примера штампа све што има у горе поменутој књижици Стојана Новаковића .„С археолошке изложбе" заједно с комадом из јеванђелиста Матије, који је но проиису И. И. Срезњевскога, те на стр. 77.—80. наведе јеванђеље од Марка XIII. 31.-35. (т. ј. у четвртак 33 недеље или право 10. Лукина); XV. 43.- 47. (т. ј. 10. страсно и 3. недеље тако назване о Мироносицама) и XVI. 1.—8. (т. ј. 2. васкрсно); од Луке XXIV. 12.—35. (т. ј. 5. васкрсно и у вторник светле недеље), а од Јована I. 1.—17. (т. ј. на ускрс), зар не имадох право, што на основу таквог навода дођох на помисао, да г. СтоЈан не зна, тпта значи то: „у Вукановом су јеванђеља по данима". Ја нисам могао ни на час носумњати, да г. Стојан на основу поменутих његових речи није у приМерима са свим верно т. ј. и у оном истом реду навео наведено јеванђеље, по којем их је навео у својој књижици „С археолошке изложбе у Кијеву", и као што су наведене у оригиналу; јер знајући, да ако ико, да он зна, како треба старинске ствари наводити, и кад је В. Ханка у свом издању Остромирова јеванђеља још 1853. рекао: Ја овде дајем истоветни текст еванђелија и то не по недељама, али сваког еванђелисте но главама, које се у том рукопису налазе — у реду библијском, да би и он то исто рекао, да је у чему одступио. Но на жалост, ја се сада осведочих, да сам се у свом мишљењу преварио, јер загледавши, као што рекох, пре неки дан у речену књижицу, осведочих се, да је г. Стојан у својим примерима са свим у обрнутом реду штампао речена јеванђеља, т. ј. штампао их је опако, као што су у оригиналу, и из исте књижице види се на први поглед, да је Вуканово јеванђеље заиста поређано по данима читања. И из овога може се видети: 1) да сваки онај књижевник, који какву старинску ствар хоће да штампа, треба да је штампа онако, као што је у оригиналу, или ако у чему хоће да одступи, треба да на