Stražilovo

Б р . 34.

СТРАЖИЛОВО

543

Покушао сам, да ма у најкраћим потезима изнесем побуде, оснивање, рад и развитак српског археолошког друштва. На завршетку нека ми је дозвољено замолити поштоване читаоде „Стражилова", да ме извине, ако сам дуже, него што је требало, мо-

рио њихово стрпљење н да ми допусте дати израза својој нади, да ће ово неколико редака подстаћи којег родољубивог брата. да ово друштво, колико му је могућно, потпомогне, јер оно, као чисто народно подузеће, то потпуно и заслужује.

ИЗ СРПСКИХ КРАЈЕВА.

Б Р Ш Љ А На пропланку Гарићких брда пружила се убава долипа. I Го долини се нанизала два реда кућа покривених понајвише сламом. То је село Бршљаница. На први поглед ти се чини, да их нема ни десетак кућа; но кад станеш на згодније место, видећеш читав низ, кроз који да прођеш, треба ти у лаку руку читаво три четврти сахата. 11о самом изгледу мора ти упасти у очи лепота предела, па и самог места, и ако ћеш одмах приметити, да је село сиромашно. Не има тога, кому се несу допали они високи јабланови посред села, који га управо и уздижу. те изгледа као каква мала варошица. Бршљаница граничи са севера с ГариИким горама, с истока са шумом Детковачом и Дишницом, са запада с Еестеновцем, а с југа ти је отворен видик према Пакрацу и његовим горама. Сви становници су ту вере православне. Ал народ не зна друкче да каже већ вере сраске. Кад дође к судцу, па га судац пита: „Које си вере?" —■ не ће никад казати друкче већ: „Српске." Народ се у Бршљаници бави највише иољорадњом. Али свака кућа има и свој виноград; но виногради слабо рађају. Пчеларство се ово последње неколико година почело прилично неговати, те сад већ свака друга кућа има пчела. Своје ношиво прави себи сам народ од домаћег платна. Мушки носе лети прслук (зобунац), кошуљу, гаће и опанке; зими још чакшире и капут од даровца. (То је овчија вуна, за то у посебним млино-

Н И Ц А.») вима приређена.) Женске, осим кецеље, са свим су у белини; а зими носе и кожух. Мушки наравно увек имају торбак преко себе; и торбак је од даровца. Тако и певају тамо: „Хаљина му од даровца, Сав је руњав као овца." Децу своју дају врло нерадо у школу. Ииаче је народ питом и врло добар. У околиии и у Бршљаници има доста занимљивих народних обичаја. У Вуковом „Животу и обичајима народа српскога" има прибележено нешто о српским народним обичајима по српским крајевима па и по Хрватској. Ал ово не нађох тамо. Па да га прибележим: 0 ЂурђевгЈ оплете момак од буковог грања као кошницу тако велику, да се цео њом поклопи. Лицем на ђурђев дан иде још с једним од куће до куће и код сваке певају: „Добро јутро, добри господари, Ево вама зеленога Ђурђа, Мокар као водица, Росан као росица. Ђуро се стреса, Да му дате меса; Ђуро иде из нланине, Да му дате сланине; Ђуру боли глава За два за три јаја." и т. д. Свако га дарива по чимгод, као што и сам иште у песми. 0 Петрову иду ладалице То су четири девојке и с њима један мушкарац, који им носи кошару, па иду од куће до куће, те иевају:

*) Драговољно уступамо места овом опису у нашем листу. И ми желимо, да се што више и што озбиљније поради на тој страни. „ Шатица а наша расписује толико година награду за опис Фрушке Горе, па никад ништа од тога. Не верујемо, да је то с тога, што ваљда нема у нас људи дораслих тому послу; него ће бити без сумње узрок то, што се ту иште, осим труда и знања, доста и трошка. „Матица" не може на то више жртвовати, него што је одрисила, јер су јој новчана средства малена, а наше потребе велике. Тому се доскочити може овако, кад би наши пцрмени људи у народу (у првом реду свештеници и учитељи) сами бележили бар о свом месту, пгго виде и чују од народа самог, онако како ко може и уме. Дакако, да сваки тај опис тако не би могао бити свестран, дакако, да није сваки кадар испитивати и проучавати научно све одношаје и етнолошке и геолошке и историјске, и т. д.; али би нам било много поможено и тим. Има у нас по разним крајевима рушевина, водица, извора, кланаца, поља, потеса, и т. д. с разним именима, а за која су привезана у народу разна предања; има обичаја, који нису нигде побележени, а врло много могу да користе познавању народа нашег; и т. д. То бар побележити и штампати, већ је прилична добит. А стручном научењаку лакше ће бити временом проучавати их на своју руку. Белешке и описи ти треба да су само верни и тачни. Томе би могли доста допринети и наши ђаци, кад се о школским одморима баве код куће. Поред свега посла свога, што га тада имају, довољно им остаје времена и за ово. — И ми ћемо у „Стражилову" сваком таком послу радо уступити места. -— У.