Stražilovo

636

Б р . 40.

КРВАВА КИША. ОД СТЕВЕ МИЛОВАНОВА. (Свршетак.)

9. Као што с разлогом надају зкивотиње више пута од горе, тако падају често и предмети из биљнога царства. Више пута већ бивало је кише од самога лишћа, а где је мана, која је падала, кад су оно Чувути тумарали по нустињи! Мана их је и хранила неко време. Па не само да пада мана, пего и друга тела, која за храну служе; но то бива већином по пределих источних, тамо у Азији, где имаде таквога биља. Догађа се туда, да пада тако биље, које животиње, а особито овце, радо једу, шта више и хлебац месе од тих сгвари. Доста је у свету рапшрена вера у то, како сумпор пада са кишом. И овом приликом пада нешто са кишом, али сумпор не ће бити, ма да је падао нрашак са свим налик на сумпор и ма да је прашак тај мирисао као и сумпор, кад су га упалили. Како се ове кише са сумпором јављају највише близу вулканима, није никако немогуће, да им узрока треба тражити у вулканском избацивању. Близу Напуља пада така киша и чешће. Сумпорне кише падају кад и кад у пролеће или у лето; капљице су жућкасте и изгледају као млеко, а кад се сасуше, остане прах као сумпор. Оваке кише постају отуда, што јака ветрина понесе цветни гграшак. који се помеша са воденом наром те из исте паре пређе и у капљице; капљице обојадише и са њима падне и на земљу. Сумпорна киша, која пада у априлу, доноси највише цветни прашак од јове и лешњика; у мају је у киши прашак од брезовине и четинара; у друге месеце је прашак од другога дрвећа. Киша, у којој има цветнога прашка, бела је и гушћа, са свим изгледа као млеко, отуд и има прибележено, како је с кишом падало и млеко или како су падале млечне кише. Па не само да су таке китие падале, него су и читави потоци били само млеко; по њима је текло млеко; текао је по њима и мед и млеко. Од куда таких потока, није тешко погодити, ако узмемо само на ум, да потоци у току своме могу пролазити преко разног земљишта и спирати га. Та зар наши планински иотоци нису мутни, зар нису пуни земље, кроз коју и преко које долазе потоци? Касије наводи кишу неку, која је била као млеко, па кад се у њу метнуо бакаран новац или суд а он је три дана остао светао и бео као сребро. Како нам је познато, да многи метали у живи

иобеле, но да се та боја и отре кроз кратко време, то је са свим јасно, да је у тој киши морало бити живе. Питање је само, како је жива дошла до кише. Киша може бити дакле разних и за сваку кишу има разлога а никако није то чудо какво и никако није у свези са људима. 10. Колико су људи нашли узрока многим кишама, толико има још киша, које се не могу да протумаче. Права чуда од кише и некога падања од горе! Свет се плашио, свет је бога у помоћ призивао а све да се отресе беде ненадане, јер се увек бојао, да ће после таке кише доћи каква год иесрећа. Највише средњи век, који је у побожности сувише јак био, забележио је свакојаке чудне кише. Чисто нам се намеће, да помислимо, како је свет сујевернији био, што је побожнији био; чисто нам изгледа, да су људи глупавији и већма затучени, што се већма држе вере и закона. Средњи век показао је то и на другој страни. Што год нису могли људи у старије доба на први мах разумети, све ,је било неком невидовном чудотворном силом и све је било чудо од бога, а ириписивало се томе, што је, као бајаги, свет на горе окренуо и проневаљалио се. Кажу, да је падала така киша; која је чинила по хаљинама праве крваве крстове. Без многог премишљања свет је говорио, како је то казна од бога, што су калуђери рђави били и што се у опште свет изопачио; то је био као миг за поправљање. И не само да је падала така киша, која је по хаљинама крстове чинила, него се могли таки крстови наћи, веле, и по самој голој кожи на људима; особито су жене биле много испрекрштане таким крстовима. Оне су страдале највише, за цело су горе биле од људи, па је требало то каквим чудом и показати. Нека сирота и невина девица мењала је више нута хаљине своје и опет су крстови били на њој, чим се преобукла. Што је још најчудноватије, у години 1874. писало је у једним француским новинама, како у Француској живи једна девојка, на којој су ране самога Господа Исуса Христа и крв из њих иде непрестано. Та девојка пије од год. 1871. ништа ни јела. То је доиста чудо! У осталом, зар се по селима нашима не проносе разна чуда, зар се не приповеда толико о тако званим аџијама ? Зар Петровосело и Надаљ нису били изашли на глас са својих Јерусалимаца? Зар није било говора о служби у башти и