Stražilovo

Б р . 41.

СТРАЖИЛОВО

657

српским песмама додао је Зарбарини и неке своје оригиналне под насловом „Уегвј БаЈша^ет". Ово је цигслус, мање више, нригодних песама, врло сумњиве вредности, којима овде никако није ни било места. У поговору пак налазимо ове одељке: Словени — Отаџбина, вера, доба, вредност и важност српских народних песама — Књижевна подела — Зашто преводим ? — Преводиоци српских песама Талијански преводиоци — Како мислим преводити? У сваком од ових одељака преводиоцу је намера, да талијанску публику упозна са српским народом и српском народном појезијом. Баца зраку светлости на паш народни живот, на обичаје и на нашу књижевност, а понајвише се труди, да свога читаоца упозна са делима и радом Вука Ст. Караџића. У одељку „Талијански преводиоци" кратким потезима иоменуо је своје претходнике, који су преводили српске народне песме. Све је ово Зарбарини написао највећим одушевљењем и љубављу нрема српском народу. Колико је нак Зарбаринија занелј^риска народна појезија, најбоље нам сведочи то, што препоручује Талијанцима, да уче срспки језик, јер би се — вели — малаксала талијанска појезија освежила на бистром извору српске народне песме. Док овакав савет један Талијанац даје својим сународницима, и шиље их да се напоје на свеж извор српске народне песме, дотле млађи српски песници лутају за гаврановима по обалама плавога Нила!! . . . У одељку „ТТреводиоци српских народних песама" навео је Зарбарини у целини Фортисов превод „Хасанагинице", што даде повода „Гласу Црногорца", да у поменутом већ броју напише ове речи: „Можда није без намјере ставио г. иреводилац превод Фортисове „Хасанагинице" уз свој, те да тијем читаоца наведе на сравњење и на нризнање првијенства, које ми добровољно досуђујемо г. Зарбарину". Зарбаринијев превод „Хасанагинице" четврти је талијански превод. Први је абата Фортиса из прошлога столећа, који је штампан са српским оригиналом у 111 ПаТтаиа" (Уепеета 1774.); други је др. Николе Јакшића, трећи Касандрића, а четврти овај Зарбаринијев. Зарбарини с правом осуђује талијанске преводиоце, што скоро сви једне исте иесме преводе; али што другима замера, то и сам ради. Тако је пре њега Петар Касандрић превео „Зидање Скадра" и „Свеци благо дијеле", па је за то опет те исте песме и он превео. „Зидање Скадра" имају Талијанци у још два превода — Јакшићевом и Кјудиновом —; песму „Марко Краљевић и Арапин", превео је пре Зарбаринија Томазео а „Бог ником дужан не остаје",

превео је Кјудина много раније. Нрема овоме Зарбарини је пружио талијанској публици само једну нову српску народну песму, а то је „Јабука и вјетар". Помњиво смо прочитали више пута Зарбаринијеве преводе, и упоредили их не само са оригиналима, него и са преводима његових претходника, па чисто жалимо, што одмах морамо изјавити, да се наш суд коси са мишљењем „Гласа Црногорца"". Шта више ми тврдо верујемо, да оцењивач Цетињскога листа није ни прочитао Зарбаринијеве преводе, јер да их је симо прочитао, не би био написао оне ретке, а још би се мање био огрешио о Фортиса, рекав, да је Зарбаринијев превод „Хасанагинице" бољи од Фортисова. Не само да није бољи, него је много за њим заостао, а бољи је и Касандрићев превод. Једино је код Зарбаринија боље, што је његов превод у једанаестерцу (епАесавШаБо), који је Талијанцима пристуначнији од нашег народног десетерца, којим је преводио Касандрић. Оно, иризнати се мора. да је „Хасанагиница" много изгубила код свију преводилаца; али је ипак Фортис заоденуо најбољим песничким рухом, док овога опет Зарбаринију много не достаје. Ова се разлика најбоље опажа при крају песме. — Мајчипе дарове деци Фортис овако преводи: „ Б1е(1е г Ал. (1ие ГапсшПе 1зе1 соп1;игт, (1' ого „ТиМ1 т1}аг81а1л, е (1ие раптаПе јв§:Пе „Опс1е Да1 саро а1 р1е' Гигоп сорегће; „Ма а1 р!сс1о1о "вапПлп, сће ^асеа т си11а, „Ба роуеге11о ип § - ш"веШп тап<1ауа." Овај исти пасаж Зарбарини је превео: а' 8ио1 „Д§'1тоИ ата!з1 ће1 ^ес 1 еПа (1от: „аигео соНеПо ас! о^т тазсћло, е ас1 о&-т „И#На а1лпп сИе' 1ип§;о тИпо а 1:егга, „та а1 раг#о1еио сће уа^уа 1п сипа „роуег1 1азс10 рапт и . Ови стихови у срнском преводу гласе: „Својој деци даде лепе поклоне: златан нож сваком мушкарцу, а свакој кћери хаљину до земље дугу; а нејаком детету, које цвиљаше у бешици, остави сиромашног одела." — Као што ће ова проза немило дирнуги ухо српског читаоца, кад се сети стихова из „Хасанагинице", тако исто немило морају дирнути талијанскога читаоца Зарбаринијеви стихови. У Зарбаринијевој збирци на другом је месту „Свеци благо дијеле." Овде је преводилац учинио нешто, што му се, дајбуди по нашем мишљењу, не може опростити. Бук нам је изнео две версије ове песме (једну из Срема, а једну из Црне Горе,) а Зарбарини је од обе начинио једну ! Измешао је стихове, неке из једне, а неке из друге, неке је стихове изоставио, а неке и додао, тако да по Зарбаринијеву калупљењу та песма овако гласи: